Grupa E-Play je nedavno održala fenomenalan koncert u sali „Amerikana“ beogradskog Doma omladine. Dvadeset godina rada benda je je krunisano izdanjem albuma „Sloboda“ na vinilu (2020), a ove godine singlom „Hotel Jugoslavija“ sa Bajagom kao specijalnim gostom. Pesma je jedan od vrhunaca u stvaralaštvu grupe E-Play i još jedan od sve češćih Bajaginih „izleta“ u svet savremenih rokenrol varijacija. Par dana nakon koncerta – na kafi sa Majom Cvetković, predvodnicom grupe E-Play, i Bajagom.
Šta su sve bili razlozi organizovanja iznenadnog koncerta u Domu omladine?
MAJA: Pojavila mogućnost da to organizujemo uz pomoć Sokoj-a i Doma omladine. Rešili smo da probamo, sve smo brzo organizujemo i da se nadamo da će se koncert održati uz sve rizike zbog korone. Super je da se desio koncert i bio je uspešan. Narednog jutra sam se probudila veoma srećna. Živim za taj osećaj.
Neposredno pred koncert grupa E-Play je objavila singl sa Bajagom.
MAJA: Rad sa Bajagom mi je bio kao neki poklon, kao dar sa neba. Ponekad kada radite nešto sa velikim zvezdama može se desiti da oni ne ispune vaša prevelika očekivanja baš zato što su prevelika. U ovom slučaju desilo se upravo suprotno. Uživala sam u stvaralačkom procesu sa njim. Prvo – Bajaga puno pažnje posvećuje tekstu i svakoj reči tako da sam dosta toga od njega naučila. Drugo – odnos koji on i Lokner imaju je neverovatan. Toliko poznavanja, dopunjavanja i poštovanja između dva muzičara nisam viđala. Na početku smo se nalazili samo on i ja a na kraju su se priključili Trut i Nemanja sa moje, a Loki i Kića sa njegove strane. Kasnije je došlo snimanje spota i kišni septembar sa kojim smo se borili… Lepo je rekao Saša Habić: „Gde je Bajaga – tu je i kiša“, aludirajući na neke sada već čuvene Bajagine koncerte. Napokon smo dobili nekoliko lepih dana i onda smo uspeli da snimimo spot koji je radio Vuk Protić.
Kada ste prvi put čuo E-Play i šta Vam se dopalo u njihovom zvuku?
BAJAGA: Prvi put sam čuo za bend E-Play kad sam ih gledao u klubu u Savamali pre jedno deset godina. Svirka me je podsetila na one kakve su bile pre dvadeset godina kada sam slušao alternativine bendove u SKC-u. Dopala mi se njihova energija, izgled i neobičan zvuk. To nije moglo da se vidi tada često, baš kao ni sada.
Koja je Vama inače omiljena Bajagina pesma i zašto?
MAJA: On je jedan od retkih autora koji na svom koncertu ima toliki niz hitova i dobrih pesama. Iskreno, imam više omiljenih pesama, ali ako moram da izdvojim jednu neka bude „Tisina“. Ako mogu da izdvojim još jednu, zbog bas linije, neka bude „442 do Beograda“.
Kako je protekla saradnja na snimanju pesme „Hotel Jugoslavija“?
BAJAGA: Sve je počelo kao dogovor između Maje i mene. Hteli smo da probamo da napravimo neku pesmu zajedno. Otišli smo u njihovu prostoriju, koja se nalazi u sklopu hotela „Jugoslavija“. Maja je imala osnovni kostur pesme, a ja sam počeo odmah da pišem tekst. Insistirao sam na tome da snimimo odmah demo vokale zato što mislim da je kod pesme vrlo važno da uhvatite taj prvi vajb koji pesma ima. Mislim da smo uspeli u tome. Pomogli su nam puno, iz mog benda, Marko Nježić Kića gitarista i Saša Lokner klavijaturista.
Poslednji studijski album Vašeg benda zvao se „Sloboda“. To je bila možda najangažovanija ploča grupe E-Play. Šta je tema budućeg albuma?
MAJA: To je pitanje za publiku. Ja samo znam da ne želim da se ponavljam pa onda pokušavam da istražujem neke svoje nove strane. Kako život teče tako se i ja malo menjam i percepcija mi se menja. Videćemo šta će sledeći album da donese. Samo polako, ipak još uvek traje epidemija tokom koje se svi planovi mahom izjalove.
Pre nekoliko godina ostvarili ste saradnju sa još jednim mlađim autorom, Vukašinom Markovićem, a sada sa Majom, šta ste od njih dvoje mogli novo da naučite?
BAJAGA: Jeste, pre nekoliko godina sam sarađivao sa Vukašinom Markovićem, to je isto bilo interesantno i korisno za obojicu, kao i ovo sa Majom. Od njih sam naučio to kakav je zvuk rokenrola danas i na koji način u muzici razmišljaju generacije koje su počele sa radom posle mene. Dopao mi se put kojim su oni krenuli. Pošto ljudi već znaju moj fazon, u oba projekta sam se trudio da ne iskačem mnogo i da budem u funkciji benda. Mislim da je dobro kada muzičari različitih generacija sarađuju. Kada se spoje ta dva različita pristupa to može da ispadne dobro a da opet bude drugačije nego ono na šta su ljudi navikli od nas pojedinačno. Ja sam sa grupom E-Play hteo da napravimo nešto zajedno i smisleno.
BONUS VIDEO: Neverne bebe: Zašto je odbio da proda autorska prava