INTERVJU Kaliopi: „Romeo i ja smo porodično blago, brak nije uspeo, ali muzika jeste“: Legendarna pevačica o 40 godina neprestane saradnje sa čovekom sa kojim ima i dete VIDEO

"Onog trenutka kada nam je bilo dosta jedno drugog, našaliću se na naš račun, bili smo u braku, a onda smo rekli dosta je. Veliki uspeh dvoje ljudi koji su nadrasli svoje emocije i bili dovoljno inteligenti da ne zaborave sami početak veze - zašto smo se mi spojili? Muzikom. Ljubav smo transformisali u prijateljstvo i porodično blago jer i jedno drugo smatramo ovog drugog za porodicu, imamo zajedno i dete na kraju krajeva. Nismo uspeli u braku, ali u muzici jesmo", rekla je Kaliopi u velikom, ekskluzivnom intervjuu za Novu, povodom 40 godina saradnje sa njenim producentom Romeo Grilom, takođe i nekadašnjim suprugom.

Kaliopi, regionalna muzička ikona, proslavila je ovog leta četrdeset godina saradnje sa svojim producentom Romeo Grilom, sa kojim je objavila i zajednički album pod nazivom „Album“, želeći da kruniše i da omaž svemu što su tokom protekle četiri decenije zajedno radili. U velikom intervjuu za Novu, Kaliopi govori o Evroviziji, muzičkom stvaralaštvu, novim generacijama kroz muziku koja se neprestano menja, ali i o jačini ljudskog uma da emocije stavi po strani i nastavi da stvara umetnost onda kada za to postoji prostor.

Možemo krenuti od Evrovizije 2012. godine, kada ste pesmom Crno i belo „zahvatili“ jedan potpuno novi generacijski talas i ponovo se probili na vrh makedonske i regionalne pop scene. Kakva su vaša očekivanja bila tada?

„Sebi sam zabranila očekivanja pre ulaska u tu igru. Prirodno mi je bilo da neočekujem ništa. Možda su drugi više očekivali od mene, ali mogu reći da tako neopterećena, otišla sam na Evroviziju, verovala sam u svoju pesmu jer sam znala da imam dobru pesmu. To je nešto što je jače od svega. Čula sam od mnogih popularnih kolega koji su išli na Evroviziju da su doživljavali to takmičenje drugačije – uz tremu, očekivanja i stres. Ja nisam dozvolila da me to ugrozi. Htela sam da uživam i da pokažem Evropi i svetu šta nosim u sebi i da tako najbolje predstavim Makedoniju, ali i sve nas na Balkanu, jer sve nas nekako vezuje nit emocije koju doživljavamo iz muzike. Crno i belo, nije samo pesma Makedonije, bila je planetarno popularna, a svi je pevaju na makedonskom“.

Je l to dokaz da emocija u muzici ne poznaje jezičke barijere, i je l onda recept za hit stvarati pesmu bez očekivanja?

„Definitivno. I kao autorka i kao pevačica, i kao tandem Romeo i ja, dobrih četrdeset godina uspevamo da iznedrimo velike pesme, ali baš zbog toga što nismo ganjali trendove. Nismo hteli da imamo hit po tome šta je aktuelno. Uvek smo radili ono što mi u trenutku emocije i inspiracije doživljavamo. Razmišljali smo o poruci koju pesma šalje – on je pratio mene, a ja njega, da bismo došli do tačne formule onoga što nazivamo – prava pesma. Mi radimo ono što volimo i znamo da u tom trenutku, ne samo oni koji nas prate, već i oni koji treba prvi put da nas čuju, ostavljamo trag za veći broj muzičke porodice koja nas možda sluša“.

Da li je kod vas postojala misao da posle treće ili četvrte decenije ponovo morate da stvorite hit koji će vas vinuti u nebesa, a ne nešto što će biti okarakterisano kao komercijalni neuspeh?

„Mi smo te 2012. godine ulovili novu generaciju slušalaca. To je divno. Mi sada pričamo, od tada je prošlo dvanaest godina. Nakon tog vremena, ja razgovaram sa momkom koji me je prvi put čuo na pozornici, sa pesmom koja je krenula kao balada pa postala rok i hevi metal, i sada poznajemo jedno drugo. U tom trenutku sam dobro znala da Romeo ima nekog džokera u rukavu za mene na Evroviziji. Ja sam bila potrošena, imala sam odrešene ruke kao autorka, ali sam znala da nemam pesmu. To je bitna stvar kod umetnika. Bitno je da budemo iskreni prema sebi, ne da radimo nešto čisto radi reda. Ja sam se zapitala, imam li pesmu? On je imao. Ja sam pisala tekst, on je radio muziku. On je bio u Švajcarskoj, pustio mi je demo na kojem je on pevušio, a meni je krenula suza – jer sam znala da je to nešto moćno, jako i iskonsko. On je meni rekao da pišem tekst, pa sam bila pod pritiskom da ispratim tako moćnu melodiju dobrim rečima“.

I evo, sada ste objavili „Album“ kojim ste krunisali četiri decenije saradnje.

„Nek oprosti Romeo, to je moj solistički album. Šalim se, to je naš album, radimo ga zajedno. Nazvali smo ga Album, zbog toga što je on neka vrsta omaža svih albuma koje smo radili, jer ćemo ih raditi sve manje, ne samo mi, nego svi. Digitalne platforme diktiraju način na koji ljudi dolaze do muzike, nema tih vremena u kojima su ljudi čekali u redovima da kupe ploču ili CD“.

Da li mislite da je vama bilo lakše, nego novoj generaciji danas, da ostavi određeni trag u muzici, zbog načina na koji se muzika konzumirala i stvarala nekada?

„Diskografije su vodile statistiku, imali smo zlatne, platinaste, dijamanske ploče. Postojalo je to. Mada, nisu cifre merodavne za nešto šta je kvalitet, a šta ne. Živimo u ludom vremenu kada je lako biti popularan, ali ostaviti duboki trag koji traje decenijama – to malo ljudi može da kaže o sebi. Verovatno je postojao neki red ranije, neki sistem vrednosti. Taj sistem vrednosti nije činio da stvari budu lakše, ali da budu bolje – da su neke vrednosti, prave vrednosti, opipljive i znamo ih. I, nije bilo gužve na ulicama, a sada jeste. Moraš da paziš kako voziš, inače te neko udari“.

Kako se vama dopada nova muzika, zapitate li se nekada – Kaliopi, šta ti stvaraš, a šta mladi slušaju danas? Kontrast je veliki.

„Zanimljivo je, nekada ne razumem šta se peva, a to nekada i nije loše. Nikada se nisam takmičila, neka postoji taj svet paralelno, neka stoji druga priča, nešto što nije isto što gradim ja, ili mi. Radimo ono što volimo, i dan danas, Romeo i ja, u martu kada smo krenuli da snimamo, gledala sam Romea kraičkom oka kako se kreće po studiju, shvatila sam da je on onaj isti mladić kojeg sam upoznala pre četrdeset godina. Ima sedu kosu, ali žar u očima se nije ugasio. Te ideje koje ima ga čine u mojim očima jednako mladim kao ova scena za koju danas kažemo da je mlada i nova i energična. To mi daje za pravo, valjda naša doslednost, da kažem da ne koketiram i kalkuliram. Stavljam na traku ono što volim. Ta sreća se uvek zalepi za našu muziku, nebitno da li je u pitanju balada ili vesela pesma“.

Je l ste iznenađeni kada vidite da i dalje umete da „ubodete“ hit?

„Imamo na albumu pesmu koja se zove Ela, to je letnji hit, jeste, ali u njemu postoji poruka koju šaljem devojkama koje izlaze u svet i misle da ih sve čeka pod nogama, a ne znaju šta sa koje strane vreba. Ista ta Ela na makedonoskom, imamo pet pesama na makedonskom, pet na srpskom, čujem na radio stanicama svuda po regionu. Probija se jezička barijera dobrom muzikom. Stizali su nam snimci na mrežama o tome da deca u vrtiću igraju uz Elu, ja sam mislila da je u Makedoniji, a video je zapravo iz Sarajeva. Prošlo je četrdeset godina, ali mi u muzici ne starimo, i dalje postoji ideja i žar za stvaranjem nečeg novog“.

Gde, posle svog ovog vremena, pronalazite inspiraciju da budete inovativni u stvaranju?

„Uvek iznova tražim sebe u muzici. Muzika je jako širok horizont. Ako čovek dozvoli sebi da se takmiči sam sa sobom, izgubiće trku. To je najluđa i najnezahvalnija trka u životu. Najbolje je pustiti da nas vodi trenutak, mogu pričati o sebi, ali i o Romeu, mnogo kafa sam mu skuvala dok je sklapao neke stihove i muziku. Mislim da je tako i dan danas, dubina u njegovim tekstovima, jako lepo sročeno u jednostavne stihove, da svi mogu da razumeju. Emocija koju imam me često vodi do priče kada stvaram. Nema ničeg nasilnog, nekada mi se desi da ceo tekst imam u pet minuta, a nekada krenem, shvatim da sam na pogrešnom putu, stanem, pa se vratim neki drugi put“.

Da li ste se nekada umorili jedno od drugog i želeli pauzu?

„Onog trenutka kada nam je bilo dosta jedno drugog, našaliću se na naš račun, bili smo u braku, a onda smo rekli dosta je. Veliki uspeh dvoje ljudi koji su nadrasli svoje emocije i bili dovoljno inteligenti da ne zaborave sami početak veze – zašto smo se mi spojili? Muzikom. Ljubav smo transformisali u prijateljstvo i porodično blago jer i jedno drugo smatramo ovog drugog za porodicu, imamo zajedno i dete na kraju krajeva. Nismo uspeli u braku, ali u muzici jesmo. Mi smo se razveli, nakon tri dana ušli u studio i spremali moj povratnički album. Nakon tog albuma smo imali malu pauzu, odlučila sam da pokušam da napravim autorski album i uspela sam da napravim nekoliko takvih. Onda, mislim da i pored tog muzičkog odusustva od njega, sveprisutno smo bili jedno uz drugo. Osim muzike, najvažnija karika je naše dete. Imali smo komunikaciju. Mislim da je to doprinelo da u tom mom nedostatku inspiracije dođe on sa punim koferom pesama“.

Ceo intervju pogledajte u videu na početku teksta.