Muzičar Zvonimir Đukić, javnosti poznatiji kao Đule Van Gogh, u razgovoru za "Novu" govori je o potrebi za slobodom, inspiracijom, vrednostima rokenrola, ali i nadama za narednu godinu.
PROČITAJTE JOŠ
Sloboda pojedinca je tematika koja se često provlači kroz tekstove pesama grupe Van Gogh. Šta za Vas znači ideja slobode?
– Sloboda je smisao. Sloboda nije samo reč koja govori jezikom simbolike, to je nešto što predstavlja život. Širina vidika, horizont, udah i izdah punim plućima. Slobodno disati, stvarati, govoriti, misliti.
Dakle, sloboda je dominantan pojam u vašoj karijeri…
– Ne samo u mojoj, već u karijeri svakog kreatora. Bez tih putokaza na kojima piše sloboda, teško da je izvodljivo bilo šta pametno.
Na sceni ste od davne 1986. godine, kada je Van Gogh objavio debi album. Kako gledate na današnju rok scenu? Postoji li neki mlađi bend koji vam je privukao pažnju?
– Ima mnogo mladih bendova, ima mnogo talentovanih ljudi. Nažalost, mediji im nisu naklonjeni i ja to volim da ponovim svim predstavnicima sedme sile: dajte poštovanje mladom čoveku bez obzira na to iz koje sfere kreacije dolazi. U njima se nalazi reč novog jezika, novi vokabular, nova snaga, nova emocija i nove energija i mislim da je to jako potrebno. Rok scena, ili kako god hoćete da je zovete, ljudi spremni da sa gitarama i trzalicom u džepu menjaju svet, nije nešto što je novo samo sad, to je bilo odvajkada i biće zauvek. Sve ovo paralelno što se dešava, paralelna stvarnost u muzičkoj industriji na globalnom nivou, to je nešto što se dogodi u sekundi i prođe, a gitara i pesma su te koje ostaju za sva vremena. Nije čak ni spot, ni pakovanje, ni paketić, ni mašnica, samo pesma odoli vremenu i bilo kom muzičkom stilu ili aktuelnim trendovima.
Mislite li da je taj bunt koji je neodvojivi deo roka isti danas kao na početku vaše karijere? Možete li da napravite neku paralelu sa tim opštim vrednostima roka nekada i danas?
– Vrednosti su u svakom od nas. Moramo ih poštovati i moramo se prema njima odnositi sa respektom. Bunt je okosnica svakog mladog čoveka i mi koji smo prošli kroz ceo taj period, te alhemije stvaranja i realizovanja sa gitarom na ramenu i koji i danas predano radimo i ne odustajemo, i u nama postoji još taj nestvarno jak i čvrst bunt. Sloboda kao glavni putokaz je jedna od vodećih tema u tekstovima koje delimo sa publikom.
Smatrate li da se kroz medije servira neka vrsta lošije muzike, odnosno da li uopšte možemo da pričamo o nekom nametanju uz postojanje interneta, društvenih mreža i sveopšte dostupnosti različitih žanrova?
– Nema serve u medijima, mediji su naklonjeni onome što im donosi novac, a to su reklame. Komentari su ti koji zapravo preuzimaju suštinu istine. Nije istina ta koja je istinita, već više puta ponovljeni besmisleni komentar kreira neko objašnjenje situacije. Publika postoji za svaku muziku i svako ima pravo na svoj izbor. Iskreno, žao mi je što mediji nisu naklonjeni mladim ljudima. Mi koji smo u muzici decenijama, dajemo sve od sebe da svaka ta nova kreacija bude drugačija, da bude posebna, da produkcija bude na nivou, da spotovi budu elokventni, smisleni i prepuni simbolike. Te vrednosti koje mnogi mediji neguju su nešto što dezavuiše kvalitet i što briše smisao.
Godina iza nas je retko kome bila laka ili dobra. Kako ćete vi pamtiti 2021. godinu?
– Kako za sve, tako i za mene. Godina besmisla, godina iščekivanja, godina nadanja, godina nemanja, godina radovanja zdravlju. Okrenuli smo se porodicama, nismo više bili rok muzičari, bili smo braća i sestre u nekom zagrljaju. Sve je stavljeno u drugi plan, ali optimisti smo. Da nismo optimisti, ne bismo svih ovih decenija, svako od nas, isplivali na svoj način.
Čemu se nadate u ovoj godini?
– Nadamo se da će se ove godine vratiti prave vrednosti, da će se vratiti huk i zvuk i zagrljaj sa publikom i nešto što se zove pronalaženje smisla u umetnosti, u kreaciji, u druženju i festivalima… Jednostavno – neka pobedi muzika i neka pobedi na prvom mestu zdravlje.
S obzirom na to da znate koliko je teško baviti se javnim poslom, da li vam je drago što vaš sin nije otišao u umetničke vode, već u neku potpuno drugu priču?
– Svako bira svoj put, meni je drago što naša deca nisu deca poznatih. Neki su se pomerili iz sveta muzike i otišli svojim istraživačkim putem, a neki su u muzici. Gde god da su, nek budu zdravi, nek budu svoji, nek budu posebni. Naš zadatak je da im ostavimo neki lepši svet, svet prepun harmonije, sklada i smisla.
BONUS VIDEO: Aca Seltik: Ja sam ostao u 20. veku, i dalje slušam ploče
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar