Van Gogh FOTO: Marko Edge

Beogradski rok sastav Van Gogh je gotovo četrdeset godina prisutan na domaćoj i regionalnoj sceni. Ovaj sastav je uspešno ispratio većinu „struja“ koje su u tom smislu drmala globalnu muzičku ponudu.

Hvatajući korak sa trendovima bend je konstantno radio na sebi baveći se 24/7 sopstvenim izrazom, zvukom, imidžom i muziciranjem. Kao i u svakoj maloj sredini takva predanost često biva predmet osude i omalovažavanja ali kad Van Gogh izađe na binu – svaki argument „protiv“ pada u vodu.

PROČITAJTE JOŠ

Razgovarali smo sa Đuletom neposredno pred jednu u nizu proba benda za dva beogradska koncerta koja su, pod nazivom „Visoki napon“ zakazana za 11. i 12. mart u Kobank dvorani.

Kakav je koncept set liste za predstojeće koncerte?

Jedina opcija za pravljenje liste pesama bila je da proletimo kroz vreme kroz koje smo maštali, odrastali, sazrevali spoznavali svoj senzibilitet. Koncerti će biti gitarski i na njima će dominirati gitarski rifovi, bez onih amplituda „gore-dole“ na koje je naša publika do sada naučila. Zamislili smo ih kao pistu sa koje ćemo zajedno poleteti u srećnu budućnost.

Poslednji put ste u Kombank dvorani svirali akustičan koncert.

Što se mene tiče, to je jedan od pet najdražih koncerata u karijeri. Izgledao je poput jednog poteza četkicom. Jedino tako mogu opisati tu razmenu boja sa publikom. Bend Vang Gogh se predstavio na drugačiji način sa pesmama u izvornom aranžmanu. Ovi koncerti će biti sve – samo ne takvi. Zamišljeni su kao „povratak u budućnost“ jer naš lajv album „No Coment“ puni dvadeset pet godina od objavljivanja. To će biti prilika da se prisetimo ta dva fantastična koncerta koja smo odsvirali u Studentskom kulturnom centru 1997. godine. Upravo smo na tragu tok huka nastavili da oremo po sopstvenoj mašti u želji da sa starijom i mlađom publikom podelimo sve pesme, a biće ih dvadeset i sedam, koje su obeležile odrastanje svih generacija koje su u međuvremenu stasavale. Koncerti će svakako biti bučni ali i čudni u vizuelnom smislu. To će i za bend Van Gogh biti drugačije od bilo čega što smo do sada radili. Pozabavili smo se kreiranjem zvuka, bine, svetla kao i video radova… Biće to omaž svim video spotovima koje smo kroz karijeru snimili a bilo ih je mnogo i oni su nas u mnogome definisali. Ujedno ćemo istražiti u kom smeru bi grupa mogla da napravi sledeći korak na budućem albumu ili singlu koji planiramo za maj mesec. Ništa određeno u tom smislu nismo planirali ali sigurno se nismo zasitili dosadašnjeg iskustva. Prosto želimo da se menjamo kroz vreme i kako ono struji kroz nas, tako bi mi našim žicama da strujimo kroz vreme.

Zvonimir Đukić Đule, Zvonimir Djukić Djule, Đule Van Gog, Djule Van Gog Promocija albuma Nikole Čuturila Čuture, Čutura, promocija, album
Đule Van Gog Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Zamolio bih te da napraviš poređenje atmosfere u kojoj je sniman pomenuti album „No Coment“ i opšteg ambijenta u kom će te svirati koncerte u Beogradu.

Dešavali su se razni kovitlaci i mi smo sve vreme u iskušenju, jer kad čovek nije u takvoj poziciji gubi smisao postojanja. Sve to nas tera da volimo, da stvaramo i da našu decu pripremimo na neizvesnost koju život sobom nosi. Znak pored puta ne mora da bude odrednica, ali može da bude smernica. Važno je da svako od nas definiše neki cilj, pa čak iako do njega ne stigne bitno je da smo se za njega opredelili i da ka njemu beskompromisno grabimo – bez spuštanja glave i bez odustajanja. Visoki napon koji ćemo tokom koncerta proizvesti Srba, Dragan i ja – bubnjem, basom i gitarom, će simbolički biti naklon svima koji nisu posustali.

Nedavno si se oglasio i jednim solo singlom. Kako ti se dopala ta avantura?

Niko od nas izvođača koji će se naći na budućem izdanju pod okriljem fondacije „Plan B“ nije želeo da istupi na način sličan onom kojim se prezentuje sa svojim matičnim bendom. Svi smo i što se ovog projekta tiče napravili iskorak. To je bio kao neki ispit zrelosti jer smo se obreli u drugačijem okruženju. Svi učesnici na projektu, a ima nas zaista mnogo, smo se složili u tome da je gotivno opipati puls nekog drugog muzičkog stila a opet ostati svoj. Samim tim pesma „Zrno čarolije“ mi je posebno draga i predstavlja me na drugačiji način. Ja sam gitarista i pevač, ako se tako mogu nazvati, ali svakako sam neko ko svojim glasom kreira izraz i svoje unutrašnje vrenje kroz tematiku ljubavi deli sa publikom punih trideset šest godina. Drago mi je da je Zoran Konević, osnivač fondacije, došao na ideju da pomogne muzičarima čije je zdravlje ugroženo. Jer svi su nekako zdravstveno i socijalno osigurani i dok muzika svira svi te tapšu po ramenu, a kad dođeš po knjižicu nje nema ili ako dođeš po kredit nema ga jer – danas si Jagger a sutra nisi.

Beer fest, Bir fest, Ušće, 2021
Zvonimir Đukić Đule, Van Gogh Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Izdvoj tri omiljena albuma svog benda.

„No Coment“ je definitivno jedan od ta tri omiljena albuma u karijeri grupe Van Gogh. Na njemu smo spojili autentičnu energiju i taj spoj huka publike i našeg zvuka koji je bio pomalo neartikulisan i divlji a pre svega gitarski orjentisan. To smo uspeli da zabeležimo na tom izdanju. Što se tiče studijskih albuma svakako je prekretnica bio album „Strast“ iz 1993. godine gde se bend fokusirao na bazični trio što se postavke tiče. To je bilo vreme kada smo negovali zvuk izvođača kao što su Cream ili Jimi Hendrix. To nas je definitivno formiralo i otvorilo novo poglavlje. Mi smo se nedavno ponovo vratili bazičnoj trojci. Ponovo sam se latio gitare i vratio sam se na izvor i to mi je beskrajno drago. Prosto me osvežilo. Takođe, meni je važan album „Opasn ples“ na njemu smo svirački zvuk benda ukrstili sa našim studijskim radom na njemu smo dosta eksperimentisali. Hodali smo na ivici žileta i pazili da ne preteramo u tom eksperimentisanju. Kao bazično gitarski bend ostali smo dosledni zvuku ali nismo ostali imuni na tehnološki napredak. Potpuno bi bilo bez veze da smo stajali sa strane samo kao nemi posmatrači. Tada smo prihvatili novi zvuk i upliv u digitalni svet. Ali eto, taj digitalizovani zvuk je u ušima ljudi očistio ono što je lepota onog analognog pritupa. Sve se pretvorio u mobilni telefon, ceo život nam je u mobilnom telefonu. Jedino što nam još nisu plasirali to je aplikacija za sreću, a to kada budu plasirali na taj način, onda ćemo svakako moći ljubav prvom prilikom da nađemo na smeću.

Sa kakvom mišlju bi voleo da publika izađe nakon koncerta grupe Van Gogh?

Pa vredelo je čekati, vredelo je pratiti bend u njegovom odrastanju, vredelo je deci puštati tu muziku, pozdraviti bend koji je ne mali broj puta bio osporavan ali isto toliko bio hvaljen. Činjenica da nikog nismo ostavili ravnodušnim. Uvek smo sebe dovodili u stanje neizvesnosti a onda smo iz te neizvesnosti hrabro ulazili u novu kreaciju koja se publici uvek dopadala. Nikada nismo igrali „na prvu loptu“. Verujem da će publika sa koncerata izađi puna utisaka. U Kombank dvorani do sada nismo svirali električni koncert a svirali smo sve „velike“ i „male“ dvorane u Beogradu – od KST-a preko Pravnog fakulteta, SKC-a, Hale sportova, stadiona Tašmajdan, Beogradske arene, Belexpo centra, Sava centara… Gotivno je kad prođeš pored svih tih prostora. Uvek prolazeći gotovo da čujem taj zvuk koji se tu desio. Radujem se novom pristupu, obradi zvuka i slike koji ćemo plasirati na ova dva koncerta u Kombank dvorani, što će takođe ostati i kao zapis za neke buduće generacije pošto ćemo koncerte snimati.

BONUS VIDEO: Dejan Cukić: Rok muzika je trn u oku ovom vremenu

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Svi komentari (0)