0
Našeg sagovornika svrstavamo u grupu rokenrol stvaralaca sa prve linije fronta. Obojeni program, iako bučan i furiozan, nije „galamdžijski“ bend, ali mu je zato svaka na mestu. Posle toliko decenija svaki ljubitelj regionalnog rok zvuka sigurno, već na prve taktove, može prepoznati novosadske alt-rok pionire. Ako ne melodiju, onda će glas i Kebrina lirika biti ono što će, u toj igri prepoznavanja, razotkriti Obojeni program.
PROČITAJTE JOŠ:
Bend prošle godine nije bio u prilici da obeleži važan jubilej. Kebra nije želeo da se time bavi niti da istupa u javnost i razgovara na bilo koje teme. Kako smo se nekako saživeli sa pandemijom a situacija (valjda) ide na bolje, grupa Obojeni program se oglasila albumom simboličnog naziva „2021=41“.
Do sada nisam bio u prilici da ti čestitam veliki i važan jubilej. No, evo sada – sve čestitke za 41. godišnjicu postojanja benda Obojeni program! Da li si ikada mogao da pretpostaviš da će bend trajati toliko?
Hvala na čestitkama. Naravno da na početku niko nije razmišljao o tome koliko ćeto trajati. Imali smo bend i to nam je bilo dovoljno. U suštini i sada je to uglavnom
tako. Ništa se tu nije promenilo sem što je prošlo tih četrdesetak godina.
Slušajući pesme sa novog albuma imam utisak da je upravo – vreme – njegova glavna tema. Zašto je vreme toliko važno?
Vreme jeste jedna od tema kojom se bavimo na neki naš način, ali ništa eksplicitno. A vreme je vazno, kako da ne! I dobro je biti u dobrim odnosima sa vremenom… Šta god to značilo.
Obojeni program je uspeo da održi reputaciju „beskompromisnog benda“. To je inače floskula za kojom novinari često posežu opisujući tvoje i stvaralaštvo benda. Zamolio bih te da, sa ove distance, prokomentarišeš sopstvenu i beskompromisnost Obojenog programa. U čemu se ona sastojala i sastoji?
To „beskompromisan bend“ nas baš prati i verovatno ima nekog smisla, ako je dobronamerno sve je ok. Nekako mi je normalno da bend ima svoj put. Postoje razni putevi, ali ti si bend koji ide nekom svojom stazom. I to je to. To je taj ’bez – kompromis’ sa samim sobom, sa bendom, sa celim svetom.
Ukoliko stavimo po strani tvoj poeziju, kroz koje je procese/faze prolazio bend tokom decenija postojanja?
Teško je to baš tako svesti na neke faze. Ljudi se uglavnom vezuju ili za neki od albuma ili za neku od postava benda. Nekom je bitno ovo, nekom ono, kako god. Dosta dugo postojimo a još uvek uživamo u muzici. Kada kažem muzika, mislim na sve to sto je sastavni deo posla kojim se bavimo: probe benda, rad u studiju, koncerti kojih trenutno nema ali im se ipak nadamo u neko skorije vreme.
Kada već pominjemo faze, meni je najupečatljiviji „prelom“ koji se desio izlaskom albuma „Sva sreća general voli decu“. Bend je tada udahnuo neku neverovatnu količinu optimizma. Sva buduća izdanja, uključujući i novo, poseduje tu poletnost.
Vreme u kome se pojavio album „Sva sreća general voli decu“ jeste bilo u nekom smislu sumanuto, slično današnjem. Različita vremena ali slične sumanutosti. U takvim situacijama moraš samog sebe da obeđuješ da će biti bolje. Uvek smo verovali u bolje i negovali neki optimizam.
Nezaobilazna tema je pandemija koja je zadesila svet. Neverovatno je čega smo sve svedoci u jednom životnom veku, zar ne?
Da, prilično neverovatno šta nas je snašlo. Strašne stvari se dešavaju i još uvek se ne nazire kraj svemu tome. Moramo biti strpljivi i odgovorni, nema druge.
Kako je na tebe delovala cela situacija?
Cela situacija je loša, samim tim nije baš inspirativna, ali život postoji i u takvim uslovima. Malo smo svi pomereni i prezasićeni svim i svačim. Ipak, verujemo u dobro i nadamo se da će tako i biti.
Ko danas čini Obojeni program i kako funkcionišete unutar benda posle toliko godina? Da li su probe i dalje obavezne, tačno na vreme?
Već dosta dugo smo u istoj postavi: Cina, Cana, Bebec, Ljuba i ja. To funkcioniše dosta dobro. Sa probama nismo stajali. Nema koncerata ali smo redovno organizovali probe, prosto da bismo zadržali taj mentalni sklop i neku vrstu fizičke kondicije.
Da li nam možeš najaviti neke svirke i možemo li uskoro očekivati koncertu promociju novog albuma?
Mi smo se i u normalna vremena radovali svakom koncertu a sada, eto već više od godinu dana, nema koncerata i nema se tu šta dodati – viša sila. Nadamo se da će koncerata biti. Objavili smo novi album i bilo bi lepo da to koncertima obeležimo.
