0
"Na terasi imam kolica od marketa koja sam našao ispred stana. U njima gajim luk, peršun, paradajz, šargarepu... Pokušao sam i jagode nekada. To su moja jestiva kolica, tako ih zovem. Kul mi je što sam uspeo da gajim povrće u urbanim uslovima. Godišnje kada posadim neke stvari, mogu sigurno četiri ili pet puta da to iskoristim za obrok. Nije puno, ali bolje išta nego ništa", govori influenser Martin Stamenković, navodeći za Nova.rs da u stanu u Beogradu ima sopstvenu "baštu".
Influenser, jutjuber i fotograf Martin Stamenković, inače poznat po svojim kontroverznim i šokantnim stajlinzima netipičnim za naše prostore, protekle dane u izolaciji provodio je uzgajujući biljke za koje tvrdi da su njegova prva ljubav.
PROČITAJTE JOŠ
U intervjuu za Nova.rs, govorio je o ljubavi prema povrtarstvu, svojoj kućnoj bašti, fotografiji, ali i izložbama koje je tokom proteklih godina održao u nekoliko gradova u Srbiji.
Čime se ti zapravo baviš?
„Sve je krenulo polako 2013. godine. Ceo život sam imao svoju baštu oko koje mi je baka pomagala. Imamo jednu ogromnu japansku trešnju u dvorištu i tata je tada kupio novi telefon koji je imao super kameru. Tada sam napravio prvu fotku japanske trešnje i nekih drugih biljaka koje sam imao u bašti i kod kuće na terasi. Manje – više, počeo je beleženjem onoga što gajim – svojih biljaka. I dan danas sam zalepljen za baštovanstvo. Kasnije sam prešao da fotografišem ljude i sa ekologije prešao na društvena pitanja. Tada je krenula i medijska pažnja, imao sam šesnaest godina.“
Ljubav prema baštovanstvu se javila od malih nogu?
„Mama mi je pričala da je imala jako težak porođaj i da je meni stalo srce tokom porođaja. Rođen sam carkim rezom i nisu znali da li ćemo oboje preživeti. Kada me je dovela u stan u kome smo živeli u Nišu, sve biljke su joj se osušile jer bila jako posvećena meni i potpuno je zaboravila da zaliva cveće i da brine o njemu. Kasnije je od cveća i odustala, ali je tu ljubav prenela na mene. Prvo ona, pa onda i baka koju sam malopre spomenuo. Onda smo se preselila i ja sam sa bakom krenuo da okopavam baštu i brinem o cveću. Mislim da činimo dobro za našu planetu ako brinemo o ekologiji. Prethodnih meseci smo dosta slušali o globalnom zagrevanju i Greti Tumberg, ali ja sam u to bio upućen i ranije i sebi sam još davno dao zadatak na svom mikro planu doprinesem ekologiju i očuvanju biljaka. Ako se svi tako budemo ponašali na mikro planu, možda nešto i promenimo.“
Trenutno radiš i u cvećari?
„Tako je. Imam dobru prijateljicu koja drži cvećaru na Vračaru i pitala me je da li imam nekoga ko bi želeo da radi i da je menja par sati dok je u nabavci i slično, pa sam ja odlučio da uskočim jer to posao iz snova. To je jedini full time posao koji ja želim i mogu da radim. Jako mi je lepo, prija mi. Pored umetnosti, volim što se bavim cvećarstvom i hortikulturom.“
Koliko sada imaš biljaka u stanu?
„Trenutno imam 64. O svima vodim računa sam. Imam najbolju drugaricu u stanu koja živi sa mnom sada i ona je uvek u fazonu „lepo je, ali šta je to?“. Njoj ne bih smeo da prepustim brigu o svom cveću. Biljke ne mogu duže da budu same od tri dana, tako da i kada idem kod mojih, koji sada žive u Čačku, idem na najviše jedan vikend. Imam jako zahtevne biljke. Razmazio sam ih. Imam orhideju koja je stara čak dvanaest godina. Imam mlađu sestru koja ima manje godina od te biljke. Na terasi imam kolica od marketa koja sam našao ispred stana. U njima gajim luk, peršun, paradajz, šargarepu… Pokušao sam i jagode nekada. To su moja jestiva kolica, tako ih zovem. Kul mi je što sam uspeo da gajim povrće u urbanim uslovima. Godišnje kada posadim neke stvari, mogu sigurno četiri ili pet puta da to iskoristim za obrok. Nije puno, ali bolje išta nego ništa.“
Kako je došlo do toga da sa fotografisanja biljaka pređeš na ljude? I to ne modne fotografije. Kako bi opisao ono što zapravo radiš?
„Ja uvek kažem da sam miks realizma i avangarde. Smatram da je dužnost nas umetnika i zabavljača da budemo glasni u vezi trenutnih problema u društvu, kako kod nas, tako i u svetu. Imam segmet „životni heroji“ koji najbolje opisuje ono čime se bavim. Jednom sam prošao pored dečka na ulici koji je imao beleg preko lica. Jako uočlji. I jedan moj drug je prokomentarisao kako je odvaratan, a ja sam bio zgrožen. Uvek sam se divio ljudima koji su drugačiji, imaju neku telesnu nepravilnost ili vrstu invaliditeta i koji svakodnevno vode borbe sa svojim problemima. Nekada pomislim da mi je teško i razmišljam o tome kako sam zdrav i prav, a teško mi je – kako li je onda ljudima koji nemaju jednu ruku, nogu ili su u kolicima? Ti ljudi zaista uspevaju da me inspirišu. Oni su zaista heroji današnjice. Kako sam krenuo da sazrevam shvatio sam da kao neko ko ima puno pratilaca na Instagramu moram da skrenem pažnju na nešto što me tišti. Krenulo je od mojih problma, preko problema meni dragih ljudi. Izašlo je iz mene to da sam pokušavao da rešim probleme kroz svoju umetnost. Tako je došlo do te društvene angažovanosti. Ja i kada bih pokušao da radim modne portrete, to ne bih mogao da radim – to ne bi bilo to.“
Do sada si imao i nekoliko samostalnih izložbi?
„Imao sam tri izložbe do sada. Poslednja je bila 7. februara. Prva je bila u Čačku, zvala se „Fuck your standards“ – govoria je o tabu temama u Srbiji. Bilo je oko četrdeset izloženih fotografija. Ta izložba je bila kasnije preneta u Beograd. Onda sam imao sledeću po imenu „Love“ u Prajd info centru. Održala se u avgustu mesecu prošle godine. Govorila je o svim vrstama ljubavi – strejt, gej, trans pa čak i ljubavi prema sebi. Poslednja je „Nisi sama“ i „Nisi kriva“ – drugi naziv je bio primarni. Posvećena je bila nasilju nad ženama, uključujući i trans žene.“
Svojevremeno si na društvenim mrežama govorio i da si zbog svoje ekscentričnost bio meta huligana na ulici i gradskom prevozu. Da li te je strah da se slobodno krećeš?
„Regularno je da kada se baviš javnim poslom postoje ljudi koji te vole i koji te ne vole. U našoj zemlji, nažalost, manji je broj ljudi koji me razume. Stalno se susrećem sa takvim stvarima. Ali ono što je meni zanimljivo jeste činjenica da čak i mnogo influensera u Srbiji ima upravo takve zatvorene stavove. U javnosti se pretvaraju da su nešto što nisu, a kada se ugase kamere, jednako me osuđuju. To je razlog zašto se sa većinom i ne družim. Pogledi i komentarisanja su za mene svakodnevnica.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
