Amadeus bend spada među prve pop bendove koji su napravili veliki uspeh na estradnoj sceni zahvaljujući hitovima. Dugodogišnjim radom opravdali su istrajnost, te su opstajali i onda kada su se posle njih pojavili mnogi slični sastavi. Članovi benda prošle godine doživeli su veliki gubitak kada je njihov bubnjar i prijatelj, Bojan Zlatanović Tokan, preminuo od koronavirusa. Osim toga, bend je napustio i dugogodišnji gitarista, te su u grupu primili dva nova člana.
U razgovoru za „Novu“, klavijaturista Aleksandar Stanimirović otkriva koliko ih je situacija sa koronavirusom poremetia, a dotakao se i aktuelnih muzičara koji trenutno zarađuju mnogo više od njih.
– Mi smo imali sreću da radimo i da nam se ne otkazuju koncerti. Doduše, pomeren je samo jedan u Ljubljani, pošto je tamo sve zatvoreno posle 22 sata. Iskreno, i mi i publika glumimo da je sve OK. Borimo se da nam, kao, bude dobro. Videćemo šta će biti na kraju, dugo traje sve ovo – rekao je Aleksandar, a potom otkrio tajnu trajanja ovog popularnog leskovačkog sastava.
– Prvo i osnovno je kućno vaspitanje. I naši roditelji su bili prijatelji, a mi smo samo tu tradiciju nastavili. Dugo traje ta ljubav prema muzici, kao i kanalisanje znanja i plasiranje svega što nudiš. Pored toga, moraš imati i malo sreće u životu.
Stanimirović ističe da nije ljubomoran na tuđi uspeh, jer članovima benda ne treba mnogo da bi preživeli. Dok svi podižu cenu honorara, oni su spremni i da je spuste na minimalac.
– Takav je naš mentalni sklop da mi nije krivo i radujem se tuđem uspehu. U vreme „Bijelog dugmeta“ i „Parnog valjka“, Toni Montano je imao hitove, a čovek nije pevač. To je umeće, snađeš se. Ima mesta za sve, samo da nemamo velike prohteve i da nismo alavi na pare. Mi bar nismo. Ako jesmo, onda smo u problemu – kazao je on i dodao:
– Mi živimo normalno. Pazite, Amadeus bend traži 5.000 evra za nastup. To je nama sasvim dovoljno, čak i 4.000 evra. Nemam tu neku ambiciju da kupujem besne automobile, to me ne zanima. Nije mi bitno koliko novca zaradim, pitanje je gde ću ja posle kad odem sa te svirke. Da li ću živeti u Beogradu između četiri zida ili ću otići malo u prirodu, kao što sam to radio tokom vanrednog stanja. Redovno idem u Golubac i tamo mi ništa ne treba. Ja dnevno u proseku trošim 1.000 dinara, ne više. Recimo, jedno domaće jaje je 12 dinara. Šta može da mi treba? I ti reperi što uzimaju preko 10.000 evra malo mrse konce i njima može biti krivo, meni ne – iskren je muzičar, koji dodaje da svako ima svoju publiku.
– Nema tih para ili tog čoveka koji može da uništi i ospori naš rad. Sve smo zajedno stekli. Ukusi su različiti. Sigurno postoji neko ko ne voli našu muziku, i to je potpuno OK. I treba tako da bude. Ne zavidimo nikome, ne odmažemo nikome, borimo se samo za sebe. Nema ljubomore i sujete, možda je to mera svega što nam je život pružio i zahvalni smo na tome.
Alekdandar se pohvalio novom pesmom „Beograd“, koja je objavljena pre nekoliko dana, a na kojoj je preminuli bubnjar benda Bojan Zlatanović Tokan poslednji put zasvirao bubanj.
– Tokan je svirao na njoj. Odsvirao je bubanj i umro je. Ima posvetu i težinu ta numera, čak je i većeg kvaliteta od hitova „Nije svejedno“ i „Moja zemlja“. Što se tiče novih članova, navikli smo se na njih. Nakon njegove smrti, sve se poremetilo u našim glavama i životu, ali šta ćemo, život ide dalje. Imamo porodice, decu… – kaže Aca i ističe koliko su članovi benda bliski:
– Ne postoji ništa što može da uništi Amadeus koji postoji od 1997. godine. Mi smo svi porodično povezani. Ako nas Tokanova smrt nije rastavila, ništa više neće. Mi smo porodica, kod nas ne postoji tvoje-moje, sve je naše i zajedničko. Srasli smo zajedno, bukvalno živmo zajedno i tako će biti zauvek – završava Aleksandar.
BONUS VIDEO: Emir Lapsus o kolegama, muzici, devojkama, skandalima…
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.