Filmovi koji nas najbolje uče o mentalnom zdravlju

Podeli:
Foto Warner Bros.

Mnogim rediteljima i dramaturzima je psihopatologija neiscrpni izvor inspiracije, ali retki tu temu i uspeju da obrade na pravi način. Iako je izbor filmova često subjektivna stvar, ova lista donosi filmove koji su od strane svetske javnosti ocenjeni kao dela koja su verodostojno i slojevito prikazala sliku psihičkih poremećaja, bez izvrtanja činjenica i banalizovanja zarad efekta šoka kod publike.

Let iznad kukavičjeg gnezda (One Flew Over the Cuckoo’s Nest)

Siže: Radnja filma prati kriminalca Patrika MekMarfija, koji je osuđen na zatvorsku kaznu. Međutim, on dobija ideju ideju da proglasi sebe ludim kako bi se prebacio na psihijatriju, gde bi odlužio smanjenu kaznu, i to bez prinudnog rada. Njemu to polazi za rukom i biva premešten u duševnu bolnicu koju predvodi medicinska sestra Ratčed, čije su metode vođenja ove institucije pomalo zastrašujuće i koja od pacijenata zahteva apsolutnu pokornost. Sam Patrik upada u klopku koju mu postavlja glavna sestra, govoreći da joj je najvažnija briga pacijenata i njihov duševni mir.

Tema: Film se bavi pitanjima da li su pravi ludaci zaista u ludnicama ili se nalaze van njih, kao i time da li je biti normalan kao društveno prihvaćena norma u stvari najopasnija bolest od svih. S obzirom na univerzalnost teme, ovaj film spada u red kultnih.

PROČITAJTE JOŠ

Džoker (Joker)

Siže: Nervozan, uplašenog pogleda i drhtavog glasa, Artur Flek pokušava da se sabere pre nego što započne radni danu u klubu komedije Gotam Sitija. Ali Džokeru, kako želi da ga drugi oslovljavaju, reči ne dolaze lako: kada pokuša da govori, iz njegovih usta izbija oštar i naporan smeh koji ne može da kontroliše. Taj isti izveštačeni, uznemirujući smeh preplavljuje lika u ključnoj sceni filma Džoker. Jedne večeri, na povratku kući metroom, maskiran u klovna, Flek je svedok scene u kojoj trojica mladih bogataša zlostavljaju ženu. To kod njega izaziva napad smeha. Pretpostavljajući da se Flek smeje njima, momci ga surovo prebijaju. On reaguje tako što iz džepa izvlači revolver i ubija ih. U tom trenutku, publika već zna da Flek pati od neodređene mentalne bolesti. Kako bi se nosio sa simptomima, uzima sedam različitih lekova, vodi dnevnik i redovno posećuje socijalnu radnicu.

Tema: U slučaju lika koga u filmu glumi Hoakin Finiks, može biti reč o gelastičnoj epilepsiji – nazvanoj po grčkoj reči za smeh (gelastikos).

„To je veoma redak oblik napada, koji predstavlja svega 0.2 odsto svih tipova napada“, objasnio za BBC Fransisko Havijer Lopez, koordinator grupe za epilepsiju Španskog društva neurologa.

„To je smeh koji se javlja u neprijatnim situacijama. Pacijent nije srećan, ali on ili ona ne mogu da ga kontrolišu“, dodao je Lopez.

Najčešći uzrok ovog tipa epilepsije je mali tumor na mozgu – hipotalamički hamartom. Pogađa hipotalamus, deo mozga zadužen za mnoge važne funkcije, od regulisanja telesne temperature, do upravljanja emocijama.

Smrt nedužnih (The Virgin Suicides)

Siže: Baziran na romanu Džefrija Judženidisa, ovaj film priča priču o pet sestara tinejdžerki u kućnom pritvoru, u koji su ih stavili njihovi religiozni roditelji nakon što je jedna od njih izvršila samoubistvo.

Tema: Brutalni film Sofije Kopole realistično prikazuje depresiju. U slučaju sestara Lizbon, ona se pretvori u grupno iskustvo koje vodi do kreacije tragičnog pakta o izvršenju suicida. Stanje je usaglašeno sa pubertetom i odrastanjem, a prikazuje i kako ljudi sa strane (u filmu, grupa dečaka kojima se sviđaju devojke) ponekad ne razumeju u kojoj meri su osobe mentalno pogođene.

Moramo da pričamo o Kevinu (We Need to Talk About Kevin)

Siže: Takođe je u pitanju adaptacija romana, pisca Lajonela Šrajvera, a njegovo delo govori o majci koja pokušava da se pomiri sa strašnim zločinom koji je počinio njen sin.

Tema: Ovaj film fantastično prikazuje potencijalne tragične posledice asocijalnog poremećaja ličnosti i njegov uticaj na one koji su najbliži osobi koja od njega pati. Bitno je da se bavi ovom temom na ljudski način, ne koristeći je da bi izazvao šok kod gledalaca. Osim toga, Ezra Miler je fenomenalan u ulozi problematičnog Kevina, a Tilda Svinton u uverljivoj ulozi njegove empatične majke.

Sati (The Hours)

Siže: Ovo ostvarenje beleži život triju žena, triju različitih generacija na koje je uticao roman „Gospođa Dalovej“, uključujući i autorku Virdžiniju Vulf.

Tema: U pitanju je adaptacija romana Majkla Kaningema, koji mu je doneo i Pulicerovu nagradu. „Sati“ prikazuju kako psihičke bolesti, uključujući depresiju i bipolarni poremećaj, mogu dovesti do samoubistva. Počinje i završava se samoubistvom književnice Vulf, a prikazuje i trudnu domaćicu Lauru, koja razmatra mogućnost oduzimanja sopstvenog života. Uloga Virdžinije Vulf je Nikol Kidman donela Oskara za najbolju glumicu.

Šta izjeda Gilberta Grepa (What’s Eating Gilbert Grape)

Siže: Kada ljubav uđe u njegov život, Gilbert mora da prilagodi način na koji se brine o svom mlađem bratu i gojaznoj majci.

Tema: Još jedna adaptacija romana, ovoga puta pisca Pitera Hedžiza. U ovom filmu vidimo mladog Leonarda Dikaprija kako briljira u jednoj od svojih prvih uloga, tumačeći lik Arnija, koji pati od nekoliko poremećaja u razvoju, uključujući i autizam. Prikazana je i depresija, od koje pati Boni, njihova majka, koja je odustala od života nakon samoubistva njihovog oca.

Doni Darko (Donnie Darko)

Siže: Progonjen vizijama sa ogromnim zecom, tinejdžer biva izmanipulisan da izvrši nekoliko zločina, jer se boji da je kraj sveta blizu.

Tema: Ovaj kultni klasik je otvoren za razne interpretacije, ali može služiti kao uverljiv primer kako šizofrenija može da utiče na nekoga bez nasilnog ishoda. Kako se čini, Doni se na kraju žrtvuje za dobro svoje porodice i drugih ljudi oko njega. To možda nije ono što se stvarno dešava, ali u tome je lepota ovog filma – u Donijevim smo cipelama, i čak ni mi ne znamo u šta da verujemo.

Mala mis Sanšajn (Little Miss Sunshine)

Siže: Odlučni u tome da odvedu ćerku na finale takmičenja u lepoti, članovi disfunkcionalne porodice se odluče na dugo putovanje u porodičnom kombiju.

Tema: Film prikazuje depresiju bez okolišanja i ulepšavanja, onakvu kakva jeste, kroz crni humor. „Mala mis Sanšajn“ prikazuje dva lika koja pate od depresije, a jedan od njih je u prošlosti pokušao da izvrši samoubistvo. Avantura u koju se upuste im omogući da se zbliže i otvore po pitanju svojih problema, što vodi do katarzičnog i optimističnog kraja, dok čitava porodica podržava najmlađu ćerku u njenom neverovatno pogrešnom takmičarskom plesu.

I dalje Alis (Still Alice)

Tema: Život profesorke lingvistike je uništen kada otkrije da ima Alchajmerovu bolest.

Tema: Najdirljiviji segment ovog dela je tačan prikaz Alchajmerove bolesti u jednoj porodici. Iako se ne radi o psihičkoj bolesti, film na osetljiv način prikazuje uticaj koji ovakva bolest može imati na mentalno zdravlje. Ističe se i uloga mlađe ćerke Lidije, koju igra Kristen Stjuart, jer film ne ide lakšim putem kad je u pitanju njena reakcija na majčinu dijagnozu.

Prekinuta mladost (Girl, Interrupted)

Siže: Zasnovan je na memoarima Suzen Kejsen, u kojima piše o svom boravku u bolnici za psihijatrijske bolesti tokom 18 meseci.

Tema: Budući da je mesto radnje ovog filma institucija, otvorena je mogućnost prikaza raznih psihičkih stanja i oboljenja, uključujući i granični poremećaj ličnosti, te se pokazao kao snažno istraživanje mentalnih oboljenja i njihovog lečenja. Sa druge strane, autorka memoara Kejsen, navodno nije zadovoljna krajnjim rezultatom.

Kišni čovek (Rain Man)

Siže: Kada njihov otac umre, sebični prodavac automobila sazna da ima autističnog starijeg brata koji je nasledio svu njegovu imovinu.

Tema: „Kišni čovek“ je dobio četiri Oskara, uključujući onaj za glavnu mušku ulogu, koji je otišao Dastinu Hofmanu za fantastično odigranog autističnog Rejmonda. Autizam spada u razvojne poremećaje, a ne psihičke bolesti, ali film ostaje jedno od ključnih ostvarenja u podizanju svesti o ovom stanju, jer se radi o jednom od najznačajnijih prikaza autizma na velikom platnu.

Memento

Siže: Čovek koji pati od gubitka kratkotrajnog pamćenja traga za ubicom svoje žene, koristeći beleške, fotografije i tetovaže.

Tema: Hvaljen od strane profesionalaca zbog tačnog prikaza anterogradne amnezije (nemogućnost prebacivanja informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje), „Momento“ koristi nelinearnu strukturu da prikaže efekat stalne sadašnjosti, koji se javlja kod ovog stanja. Iako rasprava o mentalnom zdravlju nije primarni fokus ovog dela, ono odlično funkcioniše i kao uzbudljiva i promišljena misterija, koliko i kao realističan film o načinu na koji funkcioniše memorija.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.