Pevač Dženan Lončarević konačno se vratio starom načinu života, koji je vodio pre situacije sa koronavirusom.
Iako je tokom pauze poštovao sva propisana pravila Kriznog štaba, on nije prestajao da svira jer je redovno putem društvenih mreža održavao koncerte i pevao za svoju publiku. S druge strane, radio je i na pesmama koje je izdavao proteklih godinu i po dana. Bez obzira na to što nije imao zaradu od toga, Lončarević je to uradio iz ljubavi prema muzici.
U razgovoru za dnevni list „Nova“ Dženan otkriva kako sad funkcioniše kad se situacija, za sada, vraitla u normalu, a dotakao se i drugih zanimljivih priča o sebi.
Počele su svirke i ponovo si zapevao pred publikom. Kako izdržavaš taj brži tempo s obzirom na to da nisi bio aktivan na terenu više od godinu dana?
– Kao prvo, jako mi je drago što smo se napokon vratili u stari kolosek na onaj na kojem smo bili i što smo krenule svirke. Što se tiče mog održavanja ritma i tempa, nisam ni prestajao da sviram. Svirao sam onlajn za moju publiku. Međutim, brzo smo povratili tempo jer je ovo što radim detalj koji najviše volim u životu.
Kako si se osećao kad si stao pred publiku? Da li je bilo emotivno budući da posao ne radiš rutinski već iz ljubavi?
– Jako emotivno, nekako mi je falio aplauz, povratne informacije da čujem publiku i vidim ljude ispred sebe. Mogu vam reći da sam jako srećan jer doživljavam svoj posao i muziku.
U kom mestu si rado viđen gost i gde te publika najbolje dočekuje?
– Gde god se pojavimo stvarno nas ljudi dočekaju raširenih ruku, što bi rekli i jedva čekaju da se provedu. Ja uvek obećam dobar provod i ispunim ono što kažem. Zakazali smo poprilično dosta svirki ako bude sve kako treba. Moj bend i ja ćemo se potruditi da ispoštujemo sve mere koje predlažu nadležni za to, samo da sviramo.
Kako komentarišeš spekulacije u tvojoj branši da će u septembru ponovo doći do zatvaranja zbog koronavirusa i da će pevači ostati bez posla?
– Kako mora biti, tako će i biti. Moramo se pridržavati mi. Voleo bih da se ne desi to i nastavimo ovim tempom života. Apelujem da se što više ljudi vakciniše i dostignemo ono što predlažu zdravstveni radnici. Hoću da živim životom kakvim sam živeo pre par godina.
Koja je tajna tvog uspeha? Nekako si uvek tu, nikada nisi bio na dnu kao brojne tvoje kolege koje postignu nešto i onda ih više nema, ili ne mogu da povrate staru slavu kao što su nekada imale.
– Meni u tome nema tajne. Jednostavno, ovom poslu sam prišao s velikom ljubavlju, a to publika jako dobro prepoznaje i oseti. Mogu reći da je to moja tajna i recept.
Neki hitovi poznatih muzičkih imena traju večno, a da li će se i tvoje doživotno slušati?
– Imajući u vidu da je moja jedna od prvih pesama „Nikome ni reč“ snimljena 2007. godine i traje dan danas. Iskreno se nadam da će moje pesme trajati jer sam se uvek trudio da se ne postidim i da tekstove koje pevam imaju neku ljubavnu tematiku i finu, učtivu i pametnu reč koju su pisali profesionalci u svom poslu.
Do koje granice si spreman da eksperimentišeš muzički? Da li bi se priklonio novom zvuku i autotjunu zarad pregleda na Jutjubu i održavanja karijere?
– Nemam ništa protiv novih trendova i aktuelnih pesama. Ja sam ona neka vintež varijanta tako da neću eksperimentisati ni sa novim pesmama, ni sa novim momentima. Mislim da će publici biti jako zanimljivo sve ono što sledi što se tiče mene.
Koja je najluđa stvar koju si uradio u životu?
– Ludovao sam uz pesmu „Ludujem“, koja kaže: „A ja ludujem moje medeno, ludo, ludo, ludujem srce medeno…“ (smeh).
Ima li Dženan Lončarević neostvarenih želja?
– Imam, naravno. Ja sam večiti sanjar, tako da sanjam i mislim da ću dosanjati sve svoje snove.
Uz koje pesme se veseliš sa društvom i kako izgleda tvoj provod?
– Jako volim pesme Dina Merlina, nekih narodnjaka… Mislim da je za dobru atmosferu potrebno i dobro društvo. Pesme dođu same od sebe.
VELIKI SAM KOLEKCIONAR GITARA
Dženan Lončarević ne žali novca kada treba da se kupi dobra gitara. Pevač u svom studiju i stanu ima više gitara nego što ih poseduju gotariste i basiste, a pored pevanja to mu je najveća ljubav.
PROČITAJTE JOŠ
– Kad kažu kolekcionar gitara, mene to odmah podseti na one ljude koji ih samo skupljaju. Ja imam dosta girata, ali ih i sviram. Možda će nekima biti čudno, ali tako je. Šta i koliko vredi, nije ni bitno, ali ima jedna velika stvar u gitarama, a to je duša. Ima dosta gitara koje sam dobio i na poklon. Neke imaju veliku vrednost za mene, a recimo nisu skupe. Generalno sam srećan što imam i posedujem tako veliku kolekciju gitara, i često ih i pozjamim kolegama jer ne volim da stoje. Gitare ako se ne sviraju ne vrede. Sve ono što stoji ne vredi. Nije poenta da stoji tu na zidu i da se ne mrda. Bitno je da se svira. Ne smem da ih brojim. Ne smem da imam tačnu brojku ni u glavi. Imam nekih dvadesetak, tridesetak. Koštaju koliko raširih ruke (smeh). Imam jednu giratu koju je pravio jedan naš graditelj iz Beograda, jednu sam dobio od mog sugrađanina Nenada Stojića, jedna je potpisana od Erika Kleptona, ima raznih priča u tim gitarama. Mnogo ih volim, i mnogo sam srećan što ih imam.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar