Đina iz Srećnih ljudi posle 25 godina i tragedije

Jugoslava je kroz lik mlade devojke iz prosečne srpske porodice, koja se zaljubljuje u svog profesora na fakultetu, osvojila simpatije gledalaca. Nakon snimanja kultne serije mnogi su očekivali da će je gledati u drugim projektima, ali ona se tada povukla sa scene i okrenula porodici i privatnom životu.Glumica se posle više od dvadeset godina pauze pojavila u seriji "Igra sudbine", a u međuvremenu smo mogli samo da je vidimo u drugom delu "Zone Zamfirove" i u filmu "Petak 13".Ona je u razgovoru za Nova.rs govorila o svojoj glumačkoj karijeri, osvrnula se na lik Đine i ispričala nam čime se bavila u međuvremenu.Kako je došlo do toga da igrate u seriji "Igra sudbine"? Šta je bilo presudno da se posle tolike pauze vratite na glumačku scenu?- Imala sam sreću da me se Žarko Jokanović, scenarista serije, a suprug moje drage koleginice Milice Miliše, setio i predložio producentima, a producentkinja Svetlana Drinjaković imala je veru da ću baš ja tu ulogu moći da odigram na način na koji je produkcija želela.Šta vam je najteže palo na snimanju?  - Jedva sam čekala da krenem sa snimanjem i baš ništa mi nije teško padalo u toku snimanja, osim činjenice da sada igram daleko kompleksniji lik, a to mi je baš veliki izazov. Zbog čega Vas toliko dugo nije bilo i čime ste se bavili u međuvremenu?- Nakon serije “Srećni ljudi” suprug i ja smo otvorili firmu za filmsko prikazivanje i distribuciju i time se uspešno bavili 23 godine. Svoj glumački angažman jedino sam nastavila u "Pozorištancetu Puž", čiji su mi vlasnici, Branko Milićević i Slobodanka Aleksić, prvi pružili priliku, davne 1992. godine da zaigram kod njih.

 Zašto niste nastavili da igrate u filmovima i serijama, s obzirom na to da ste u "Srećnim ljudima" stekli popularnost?

Da li je bilo teško vratiti se opet na scenu, koliko se sve promenilo od snimanja "Srećnih ljudi" u odnosu na danas? - Nije bilo teško. Samo se sve ubrzalo. Život i vreme… Ništa se se više ne računa kao ranije. Pa tako i snimanje jedne epizode za koju nam je nekad trebalo par dana, danas mora da bude mnogo efikasnije. Ali sam proces rada na ulozi isti je oduvek, što svaki glumac zna, i to i jeste razlog što se svakoj ulozi posvećujemo kao da je prva i poslednja. Dakle, spolja gledano, sve se promenilo, iznutra – ništa.Da li vas ljudi i dalje prepoznaju po liku Đine?- Da, i dalje me prepoznaju, ali polako počinju da me zovu i Božidarka, što samo govori da je serija "Igra sudbine" za mnogo kraće vreme prikazivanja postigla ogroman uspeh. Jeste li u kontaktu sa nekim iz serije "Srećni ljudi"? - Jesam, sa njih nekoliko - Milicom Milšom, Ivanom Mihić i Katarinom Vićentijević. Sve su to drage i talentovane žene i umetnice, sa kojima volim da podelim iskustva.

Prošle godine ste doživeli veliki gubitak, kada vam je preminuo suprug, producent Zoran Cvetanović. Da li vam je gluma pomogla da se izborite sa svim što ta situacija donosi? - Nekoliko puta sam  rekla da je ova uloga moja terapija i da je došla u pravi čas. Biti neko drugi, promeniti način disanja. drugačije udahnuti život nekom drugom i objasniti gledaocima da ništa u životu nije slučajno - drugačije je… I naravno, biti deo ovako uspešnog projekta. Čini mi se kao da sam dobila novu porodicu. Gluma je lekovita, kao uostalom i sama umetnost.