Foto: Anwar Hussein / PA Images / Profimedia

Evrovizijsko takmičenje i večito pitanje - čemu to služi? Sa jedne strane milionski auditorijum, fanovi koji krstare Evropom od takmičenja do takmičenja i onih čije su kuće okićene evrovizijskim memorabilijama, do onih koji negiraju postojanje ovog festivala a muziku sa njega bacaju direktno u smeće. "Eurovision Song Contest" osnovala je asocijacija "European Broadcasting Union" sa idejom da u muzičkom smislu objedini evropske zemlje, spoji tržišta, uveže radio i televiziju i podari pesmu (u trajanju do tri minuta) koju će naredne sezone pevušiti sve zemlje "starog kontinenta".

PROČITAJTE JOŠ

Prvo takmičenje održano je 1956. godine i na njemu je pobedila Lys Assia (Švajcarska) izvodeći pesmu „Refrain“. Na našoj Eurosong plejlisti birali smo nama najdraže pobednike između 67 kandidata. Ovo možda jeste „festival lakih nota“ ali izbor nije bio nimalo jednostavan, tačnije u ponudi je bilo veoma „teških“ i kompleksnih nota. Takmičenje za „Pesmu Evrovizije“ je tokom svoje istorije, postalo mesto političkih okršaja, verbalnih obračuna, praštanja, pomirenja, sukobljavanja, javnih prozivanja, ali pre svega poligon za osvajanje sloboda u svakom smislu. Samim tim, javna podrška LGBT populacije ovom takmičenju, naročito u poslednjih trideset godina, „Eurosongu“ pridodaje još jednu (u nizu) kategorizacija. Ipak, činjenica da bez obzira na sve priče teoretičara zavera, tračeve, pokude i omalovažavanja svi se ipak u ovo doba godine nađemo pored malih ekrana i pratimo „Eurosong“. Ako ni zbog čeg drugog, onda barem zabave radi.

Pa, hajde onda da se zabavimo.

Séverine – Un banc, un arbre, une rue (Monaco, 1971)

Putovanje kroz istoriju „Eurosonga“ dovelo nas je do francuske „Severine“. Séverine je odlično predstavila takozvanu novu školu francuske šansone, koja je
tokom sedamdesetih osvojila Evropu. Pesma „Un banc, un arbre, une rue“ je zaboravljeni evrovizijski biser.

Herreys – Diggi-Loo Diggi-Ley (Sweden, 1984)

Ovo je jedan od onih potpuno kičastih nastupa. Doduše dobar deo „Eurosonga“ tokom osamdesetih bio je kao da gledate raspevanu „Dinastiju“. U ovom slučaju grupu Herreys čine ne jedan, ne dva – već tri Stivena.

Bucks Fizz – Making Your Mind Up (United Kingdom, 1981)

Pesma „Making Your Mind Up“ je jedna od omiljenih evrovizijskih hitova ikad.

Riva – Rock Me (Yugoslavia, 1989)

Jugoslavija se u pisala u listu pobednika takmičenja za „Pesmu Evrovizije“ zahvaljujući ovom lepršavom letnjem hitu. Ono što grupi Novi fosili nije pošlo za rukom dve godine pre, uspelo je (ispostavilo se) namenski sastavljenoj grupi – Riva.

Sandie Shaw – Puppet on a String (United Kingdom, 1967)

Velika Britanija je tokom prve dve decenije bila prilično dominantna po pitanju hitova koje je plasirala na ovo evropsko takmičenje. Pesma „Puppet on a String“ je klasik koji i danas odlično funkcioniše.

ABBA – Waterloo (Sweden, 1974)

Pesmom „Waterloo“ grupa Abba je započela svoju neverovatnu muzičku karijeru. Ova pesma i danas, posle skoro pedeset godina, sadrži muzičku matricu kojoj svaka evrovizijska numera teži. Reč je o genijalnoj pop minijaturi koja je prevazišla i prevazilazi okvire „Eurosong“ takmičenja.

Loreen – Euphoria (Sweden, 2012)

Skok u dvehiljadite donosi ogromnu transformaciju u svakom smislu. „Eurosong“ je postao dobrim delom šou u kom se gleda sve: pesma, stajling, scenski nastup, maštovitost… Loreen je  spojila sve i to sama, kombinujući ples, estetiku u glas izvođača kao što su Kate Bush, Bowie i Florence and the Machine.
(https://www.youtube.com/watch?v=Pfo-

Dana International – Diva (Israel, 1998)ž

Pesma „Diva“ je već pre takmičenja ponela epitet LGBT himne. Dana Internacional je šokirala širu evropsku javnost svojom otvorenom transseksualnošću sa jedne i odličnim vokalnim nastupom sa druge strane. Dok su jedni bili zatečeni većina je Danu već postavila na tron.

Helena Paparizou – My Number One (Greece, 2005)

Vatrena grkinja je pokupila najbolje od J. Lo i Beyoncé i tako svojski protresla
evropski kontinent.

 

France Gall – Poupée de cire, poupée de son (Luxembourg, 1965)

Iz pera vrhunskog francuskog autora i kompozitora Sergaea Gainsbourga, dolazi pesma čije vreme ne prolazi. Poseban status koji ova pesma ima među ljubiteljima indi muzike, potvrdila je obrada grupe Arcade Fire iz 2007. godine. Sergae će se, kao autor, još jednom pojaviti na „Eurosongu“ 1990. godine neposredno pred svoju smrt, potpisujući pesmu „White and Black Blues“. Iako nije pobedila ona je postala evrovizijski instant hit.

Nicole – Ein bißchen Frieden (Germany, 1982)

Nakon pobede pevačice Nikole, poteglo se pitanje učešća maloletnih izvođača na izboru za „Pesmu Evrovizije“. U to vreme je već postojao dečiji festival sličnog formata, italijanski „Zlatni cekin“ pa je „propust“ sa Nicole ostao zabeležen kao „izdvojeni slučaj“. Pesma „Ein bißchen Frieden“ je bila veliki hit, naročito na ovim prostorima prvenstveno zbog melodijske sličnosti rodoljubivom klasiku „Zemljo moja“ Ismete Krvavac i grupe Ambasadori.

Marija Šerifović – Molitva (Serbia, 2007)

Novinar portala independent.co.uk je pesmu Marije Šerifović opisao kao „vhunac moredne opere“. Veliki povratak Srbije u porodicu veoma uspešnih evrovizijskih
pesama.

Corinne Hermès – Si la vie est cadeau (Luxembourg, 1983)

Da se za trenutak vratimo „Dinastiji“ uz aplauz za Corinne Hermès – Felon iz Luksemburga. Šalu na stanu „Si la vie est cadeau“ je veoma, VEOMA ozbiljna pesma. Uz pomenuti hit grupe Abba ovo je jedna od najvećih evrovizijksih pesma. Vanserijska pop balada.

Gigliola Cinquetti – Non ho l’età (Italy, 1964)

Pesma za „Oooooh!“ efekat. Preslatko kako samo italijani umeju. Da vam srce
pukne.

Johnny Logan – Hold Me Now (Ireland, 1987)
Drugo pojavljivanje Johnnya Logana na „Eurosongu“ rezultiralo je još jednom pobedničkom pesmom. „Hold Me Now“ i dalje važi za prvu asocijaciju kada se pomene ovaj festival. Ah da, Logan je ovde – Jeff Colby.

Salvador Sobral – Amar pelos dois (Portugal, 2017)

Na tragu sezone uspeha filma „La La Land“ dolazi nam Salvador Sobral koji se potpuno okrenuo klasici. Njegova očaravajuća pesma „Amar pelos dois“ sadrži džez, fado i bossa nova elemente. Dakle, sve što u datom trenutku nikako nije bilo moderno a od čega se „Eurosong“ zauvek svesno distancirao. Utoliko je njegova pobeda bila važna i osvežavajuća.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar