"Zveknuo mi je takvu šamarčinu da sam odletela na drugi kraj sobe": Olivera Katarina plakala tokom snimanja čuvenog filma

Film je snimljen davne 1967. godine, a osvojio je nagradu na Kanskom festivalu i bio nominovan za Oskara i nagradu Zlatni globus.

Glavnim glumcima je doneo veliku slavu, a Olivera Katarina (tada Vučo) imala je priliku da pokaže i svoje glumačke i vokalne sposbnosti, koje su posebno zapažene izvedbom pesme "Đelem, đelem".

Međutim, ona ima i neprijatna sećanja na ovo snimanje, a to je šamar koji joj je udario Bekim. Jedna od scena zahtevala je da je glumac udari, što je i uradio.

"Bilo mi je mnogo teško kada me je Bekim ošamario. Zveknuo mi je takvu šamarčinu da sam odletela na drugi kraj sobe i pala preko jednog sanduka na kičmu. Bilo je strašno i mnogo me je bolelo", prisetila se glumica i dodala:

"Kasnije je bio tužan, pa je kleknuo pored mene i skoro zaplakao. Molio me je da mu oprostimi govorio je da nije namerno to uradio već zbog filma."

Inače, Olivera je tom prilikom otkrila i da je dugo razmišlja da odustane od ove uloge, ali je reditelj Saša Petrović bio siguran u svoj izbor.

"Nisam mogla da prihvatim svoje lice na ekranu. Bila sam samoj sebi ružna s tim tenom i šminkom. Plakala sam i molila reditelja Aleksandra Petrovića da mi nađe zamenu, ne znajući da će mi ta uloga obeležiti život i karijeru. On nije hteo ni da čuje. Bio je oduševljen kako izgledam, igram i pevam", istakla je ona.

Ona se prisetila i velikog uspeha u Kanu, gde su ih gledali kao velike zvezde.

"Posle premijere filma u Kanu održano je veliko slavlje na kom su bile sve svetske zvezde. Pevala sam pred njima tu pesmu, a oni su pali u sevdah, pa su razbijali sve pred sobom. Odjednom su ti civilizovani i hladni zapadnjaci potpuno poludeli. Bacali su sve sa stola, a ja sam se izula bosa i po toj srči igrala. Nije mi ni kap krvi potekla", ispričala je glumica.