Radonjić: Pozorišta su opstajala čak i u ratu i okupacijama

Miodraga Radonjića uskoro ćemo moći da gledamo u predstavi "Audijencija", čija premijera je zakazana za 19. novembar u Akademiji 28. Mladi glumac koji se istakao svojim talentom i nezaboravnim ulogama, uskoro će postati otac po prvi put. Radonjić je za portal Nova.rs rekao da smatra da živimo u neizvesnom vremenu, a osvrnuo se i na aktuelnu situaciju u pozorištu, koju je prouzrokovala pandemija koronavirusa.Premijera predstave "Audijencija" biće održana 19. novembra u Akademiji 28 u kojoj igrate sa kolegom Nikolom Rakočevićem. Ova predstava se neko vreme nije izvodila, pa zbog čega je bitno da ona bude u pozorištu?"Svaka predstava je bitna da bude u pozorištu koliko god da je uspešna ili važna. Pozorište predstavlja određenu verziju života i samim tim se uvek ponešto može naučiti tamo. Mislim da će naša predstava uspeti i da zabavi publiku ali, takođe, će se nad nekim delovima veoma zamisliti".

Pre Vas, predstavu su igrali Bora Todorović i Petar Kralj, a zatim i Sergej Trifunović i Vojin Ćetkovic. Da li vam je možda zato veći izaziv da igrate u ovoj predstavi i na koji način ste Vi i kolega zajedno sa režiserom Milanom Neškovićem pristupili projektu?"Postoji jedna vrsta odgovornosti kada igrate komad koji je sa velikim uspehom već izvođen kod nas od strane velikih glumaca. Mi se trudimo da taj pritisak ne osećamo već da nam to bude podstrek i da napravimo našu “Audijenciju”. Ne postoji ni jedna ista predstava na svetu iako se po ko zna koliko puta rade isti tekstovi. Mi smo se nekako spontano okupili bez velikih pretenzija i iz dosadašnjeg iskustva mi se čini da je to skoro uvek najbolji način za stvaranje. Zadovoljstvo nam je da radimo zajedno i radujemo se svakoj probi."Kada je nastao komad Vaclava Havela "Audijencija", on se izvodio tajno po sobama. Kako vi gledate na to i da li biste mogli danas da zamislite situaciju da se neki komad igra na taj način. Da li je možda pozorište sada redak primer mesta gde nema cenzure i gde se izgovaraju stvari onakve kakve zaista jesu?"Ne bih mogao da zamislim takvu vrstu cenzure i zabrane. Koliko god je ovaj komad političko svedočanstvo jednog vremena, u isto vreme je i priča o sudaru dva sveta, dva sistema vrednosti, a to čini mi se nije ni pisac imao na umu kad je pisao komad. To je nadivnija stvar u umetnosti - kada vreme koje dolazi otkriva nove vrednosti jednog umetničkog dela i svrstava ga u svovremensko delo koje može da se tumači i igra u bilo kom vremenu i bilo kom sistemu jer se zapravo čovek ne menja. Sve oko nas se razvija, tehnologija, kapitalizam, drustvena uređenja, ali čovek sustinski ostaje isti."Da li možete da nam kažete koliko se lik koji tumačite, Baća, promenio u filmu "Južni vetar - Ubrzanje" u odnosu na ono kakav je bio u seriji?"Promenio se najviše u nekom statusnom smislu. Što bi rekli avanzovao je na poslu. U filmu radnja traje svega nekoliko dana pa ni nemamo priliku da gledamo neku njegovu promenu. Koncentracija priče je na filmskoj dinamici i trilerskoj akciji."Da li je možda Baća u nastavku "Južnog vetra" našao ženu koja će  mu roditi tri Srpčića?"Nije još uvek."

Reditelj Miloš Avramović izjavio je za naš portal da smatra da ste Vi u seriji odigrao legendarnu ulogu, koja će ostati zauvek zapamćena, pa kako vi gledate na to?"Drago mi je što Miloš to misli, sigurno da bih kao glumac bio veoma ponosan ukoliko se to ostvari."U seriji "Južni vetar" glumite sa drugom iz klase Milošem Bikovićem, pošto se dobro poznajete, kako izgleda kada snimate zajedno? "Vrlo prijatno i prirodno. Gotovo se intuitivno razumemo u kadru i u scenama pa često ni nema potrebe da mnogo razgovaramo o sceni. Naravno da smo već uveliko i razvili odnos naša dva junaka iz filma pa to dodatno olakšava dalji glumački proces.Film "Hotel Beograd" je po žanru komedija, interesantno je da glumci često ističu da je komediju nateže igrati, a da li je to zaista tako po Vašem mišljenju?"Ne mogu da kažem da je tako uvek ali mislim da u većini slučajeva jeste. Komedija je vrlo pipav žanr gde vrlo lako možete da preterate pa da budete neuverljivi, dok takođe lako možete i da ste uverljivi ali publike ne prepoznaje to kao smešno. Znači ostaje nam jedan mali prostor između ta dva načina koji je najteže pronaći u glumačkoj igri."Na koji način je pandemija koronavirusa uticala na Vas?"Na početku sam imao utisak da mi je prijalo i donelo dosta nekih pozitivnih stvari. Međutim, kako vreme prolazi sve više mi je muka od te teme kao i od događaja koji se zbog toga dešavaju. Nadam se da će se život na čitavoj planeti normalizovati do početka leta sledeće godine i da ćemo se lagano vratiti starom ljudskom ponašanju."Trenutno su zatvorena pozorišta zbog pandemije koronavirusa, dok kafići rade punom parom. Kakav je Vaš stav o tome i da li je zaista veća mogućnost da se zaraziš u pozorištu nego u kafiću?"Sigurno da nije. Naročito ukoliko se poštuju sve mere prevencije. Pozorišta zapravo nisu zatvorena samo se nažalost često otkazuju predstave zbog prisustva infekcije među kolegama. U svakom slučaju ovo je možda i najteže vreme za pozorište koje skoro da onemogućuje funkcionisanje. Čak i u okupacijama i ratu je pozorište opstajalo. Ljudi uvek imaju potrebu da dožive neku vrstu katarze - tome pozoriste između ostalog i služi."Često glumci starije generacije kažu da je Vama mlađima mnogo teže nego što je njima bilo, jer su danas neizvesnija vremena. Imate li takav utisak?"Imam, samo što mislim da se to odnosi i na mnogo drugih profesija, ne samo na glumu. Neizvesnija vremena za ljude generalno. U drugačijem društvenom uređenju se živi u čitavom svetu. Ranije su ljudi imali jedan posao skoro ceo život, pa od te firme dobijali i stan, pa letovanja, zimovanja... Sada je ritam života drugačiji i neizvesnost je nešto što postaje neka vrsta životne vrline modernog čoveka."S obzirom da ste Vi neko ko uspešno gradi svoju karijeru, upeli ste da se istaknete svojim ulogama, da li je postojao možda neki period u Vašem životu kada ste mislili da neće doći vaših "5 minuta" i šta Vas je tada teralo napred?"Nikada nisam mislio o “5 minuta”, zapravo ne verujem u taj pojam makar ne u glumi. Mislim da to mene tera napred. Ne juriš nikakvih nepostojećih “5 minuta”, jer gluma nije količina posla koji imaš kao i medijsko prisustvo. Već posvećenost temi i sadržaju kojim se bavite, nevezano za veličinu projekta u kojem učestvujete."Vaša majka je bila prvakinja harmonike u Jugoslaviji, da li Vi možda znate da svirate harmoniku?"Ne znam nažalost, ja sviram pomalo gitaru."Koliko je za Vašu karijeru glumca značilo to što je Vaša majka umetnik i koliko je to uticalo na Vaše razumevanje posla kojim se bavite?"Mislim da je uticalo pre svega što sam od nje nasledio neke talente. Njena podrška da se time bavim je takođe veoma značajna naročito što i sama kao umetnica razume tu potrebu."

Uskoro ćete postati otac, da li ste spremni za novu ulogu u životu?"Da."Pošto trenutno Vaša karijera ide uzlaznom putanjom, imate ljubav svog života i bebu na putu, možete li sada za sebe da kažeš da ste potpuno ostvaren čovek?"Ostvarenost podrazumeva neku vrstu završenog procesa. Ja ću još dugo da se razvijam i poslovno i privatno."Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.