"Nikad taj momenat neću zaboraviti. Plakala sam kao kiša i kada su mi je stavili na grudi nisam znala da li smem i kako da je pipnem, a da je ne povredim. Znam da zvuči glupo", odgovorila je za portal Nova.rs glumica Marina Ćosić kada smo je pitali da li se seća trenutka kada je prvi put videla svoju devojčicu Sofiju.
Sa mladom glumicom koja se nedavno ostvarila u najvažnijoj životnoj ulozi razgovarali smo o majčinstvu i svemu što ono nosi sa sobom, počevši od sreće, preko strahova, osuda i stavova okoline, pa i dojenja u javnosti.
Uprkos tome što je još uvek mala, Marina nam je otkrila da li beba sada više liči na nju ili na njenog supruga, kao i to da li joj nedostaje posao.
PROČITAJTE JOŠ
Prošlo je nešto više od mesec dana otkako ste dobili najvažniju životnu ulogu – ulogu roditelja, majke. Sećate li se kako ste se osećali prvog trenutka kada ste ugledali svoju bebu?
– Nikad taj momenat neću zaboraviti. Plakala sam kao kiša i kada su mi je stavili na grudi nisam znala da li smem i kako da je pipnem, a da je ne povredim. Znam da zvuči glupo.
Kako su protekli prvi dani sa bebom kod kuće?
– Protekli su jako lagano. Ona je spavala, ja sam morala da je budim da bi jela, da bi onda posle toga odmah opet zaspala.
View this post on Instagram
Da li ste se nekada osetili nemoćno ili uplašeno?
– Prvi put kada se zacenila – crveno dete i stisnute rukice na grudi. Zagrlila sam je što je brže moguće samo da se smiri. I dalje ne znam razlog.
Iako je 21. vek, od žena koje su postale majke očekuju se jako velike stvari, a ne dozvoljava im se da kažu da su umorne, uplašene, ili da osećaju neku vrstu depresije. U tim slučajevima dobijaju osudu okoline, što im zasigurno stvara još veći osećaj krivice. Da li ste se vi susreli sa sličnim situacijama, ili neko iz vaše okoline, i kako na sve to vi gledate?
– Smatram da je upravo pogrešna postavka rečenice: nema šta vama neko da dozvoli ili ne. Tek kad osoba prođe kroz ista osećanja i stanje, može nešto da priča. Čak ne mislim ni da sam ja, kao porodilja neko ko može da priča o depresiji nakon porođaja. Ko sam ja da osuđujem nešto što ne znam kako je. Znam recimo da mi je prve dve nedelje bilo teško koliko su mi emocije divljale, i ako se tako osećaju žene narednih par meseci, čak i godinu dana, imaju moju punu podršku i smatram da treba da pričaju o tome na sav glas. Mentalno zdravlje je jednako važno kao fizičko zdravlje, ako ne i važnije u nekim trenucima.
Koliko je važno da se o ovakvim stvarima priča, kako bi se pružila podrška svim mladim mamama?
– Jako je važno pričati o tome i ne dozvoliti drugima da osuđuju. Naše društvo je doduše tako, deo je jako osvešćen i slobodan, deo užasno zatucan sa nekim prošlovekovnim stavovima. Ali to ne znači da treba dozvoliti da vas društvo drži dalje od napredovanja i rada na sebi i svom zdravlju.
Koliko je važna uloga i podrška partnera?
– Najvažnija, ipak je partner neko ko je po nekoj logici stvari tu najbliža osoba.
Dojenje je i dalje na neki način tabu tema. Srećom, mnoge poznate mame podržavaju dojenje u javnosti i na taj način šalju poruku da su to sasvim normale i prirodne stvari. Šta vi mislite o tome?
– A kad je dojenje prestalo da bude normalna stvar? Ne znam za prirodniju stvar na svetu od dojenja. Osuđivanje mama koje doje u javnosti, a kod kuće gledanje rijalitija i potpuno se saživeti sa tom strahotom je, što se mene tiče poseban krug pakla. Nažalost, reći ću jednu krajnje nepopularnu činjenicu: žene koje nisu mogle ili želele da doje su i počele sa osuđivanjem onih koje svoje dete hrane u javnosti, u parku, kafiću ili gde već. Ja to posmatram ovako: muškarci leti svoja gola tela šetaju gde god, skidaju majicu kada im je vruće, današnje devojke idu u grad u minićima kraćim od normalne granice kratkog i sa prepumpanim grudima na kojima je nalepljen cvetić preko bradavice – i to je ok, ali kad mama pokrije pelenom svoje grudi i da bebi da jede, to je degutantno. Čudno smo mi društvo. Pa i pljeskavicu jedeš na ulici, zašto beba ne može svoju hranu onda? A što se tiče dojenja kao nečega što se kod nas lažno podržava, a niko ne daje prave informacije dok ih sami ne iskopate, o tome ću tek javno pričati, i to mnogo.
Iako je beba još uvek mala, da li prepoznajete neke svoje osobine ili osobine vašeg supruga? Na koga više liči?
– Osobine još ne, mnogo je mala. Doduše, eto ima dve krajnosti – jedna je da je mrgudić koji sve ispituje, a druga je da je najnasmejanije i najnežnije biće. Jedva čekam da počne da guče i hvata i prepoznaje sve, ne samo tatu i mamu. Podeljena je: gornji deo lica, oči i uši i čelo su na tatu, a donji, nos i usne su moje.
Da li ste možda otkrili neke svoje nove osobine, sposobnosti, emocije otkako ste postali majka?
– Otkrila sam da mi jedna ruka uopšte ne treba da bih obavljala neke poslove. Otkrila sam ogromnu brigu o svemu, da li je dovoljno jela, da li je toplo, hladno, i tako dalje.
Razmišljate li ponekad o vašem poslu? Nedostaje li vam? Kada bi publika mogla opet da vas očekuje u pozorištu, na seriji ili filmu?
– Imala sam svega dva meseca pauze. Naravno da razmišljam i radujem se da počnem da radim. Samo je naravno uslov da mogu Sofiju sve vreme uz sebe da imam. Počinjem na proleće da snimam film i seriju, i još neki projekti su tu započeti, tako da će svašta biti. Radujem se pozorištu, to će biti ipak malo drugačije od snimanja jer neće ona moći da bude tu.
Razumljivo je da ste u potpunosti posvećeni bebi. Dešava li se da imate malo slobodnog vremena, samo za sebe, za neku knjigu ili film?
– Naravno, pa nju i dok dojim i uspavljujem ja gledam film, ili završavam obaveze na telefonu kratko kad je već uspavam. Dobra je ona beba.
Gledate li s vremena na vreme domaće serije? Šta mislite o domaćoj hiperprodukciji?
– Kao neko ko je više puta snimao serije u hiperprodukciji, želela bih da kažem da je to super način da se snimi puno epizoda i da se privuku ljudi, ali da ipak u jednom trenutku mora da se povećava kvalitet, kako teksta, tako i snimanja, glume i generalno da se podigne na viši nivo.
Za kraj koji biste savet dali budućim mamama?
– Da slušaju svoju bebu i svoj instinkt, i da ako im nešto ne odgovara, bilo šta, to odbace ili zamole druge da ne rade ono što smeta. Mama zna kad je beba previše iziritirana tuđim energijama ili kada je neko predugo u gostima. Kad je mala beba, nema šta neko da se zadržava duže od pola sata-sat, pa nek je i rod najrođeniji. Ja sam možda malo gruba, ali ljudi moraju da imaju osećaja i sluha za te stvari.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
