Kako smo od Pepea le Tvora došli do osvetničke pornografije

Showbiz 11. mar. 202121:00
Podeli:
Foto: Printscreen/YouTube/Stari Crtani Filmovi

"Interesantno je primetiti i to da ovo društvo vrlo često proživljava moralnu paniku kada su u pitanju sadržaji pravljeni za decu, a ovakve stvari doživljava kao teror političke korektnosti. Tobože nam je strašno da deca u školi imaju seksualno vaspitanje ili da strip u "Politikinom Zabavniku“ prikaže golotinju, ali se zgražavamo nad time što nećemo videti sekundarnog lika u crtaću kako spopada nekoga ko ne želi da mu uzvrati. Takvo društvo na kraju završi sa 36000 muškaraca koji dele osvetničku pornografiju i pita se odakle su se stvorili. Otuda što smo seks kao temu tabuizirali u javnosti kao pitanje javnog morala, ali bismo u isti mah hteli da patrijarhat zadrži odrešene ruke. To je, kao što vidimo, neodrživa pozicija", govori za Nova.rs sociolog Dario Hajrić, komentarišući činjenicu da je nekada popularni animirani lik Pepe le Tvor "izbačen" iz filma "Space Jam", koji će dobiti svoj nastavak sredinom ove godine.

Animirani tvor iz Francuske, koji je glumio u prvom delu ovog popularnog filma snimljeng 1996. godine, trebalo je se pojavi u novom filmu u jednoj sceni sa glumicom Gris Santo, koja je snimljena još 2019. godine. Ipak, do toga sigurno neće doći, između ostalog, zbog zato što kolumnista “Njujork Tajmsa” Čarls M. Blou, tvrdi da je njegov lik “normalizovao kulturu silovanja.“

Čuveni crtani lik u sceni navodno pokušava da poljubi Gris u ruku, ali umesto toga dobija šamar i biva ispolivan pićem. Džejms Lebron, koji glumi glavnu ulogu, kaže da Pepe Le Tvoru da ne sme da dodiruje druge ljude bez njihovog pristanka – što je inače bio deo njegove komičnosti.

Da u modernom društvu nema mesta ovakvom narativu, govori sociolog Dario Hajrić, koji za Nova.rs objašnjava da njegovo ponašanje zaista oslikava jedan vid seksualnog nasilja koji mora biti sankcionisan.

PROČITAJTE JOŠ

„Do nas ponovo dopiru odjeci diskusija i odluka koje nismo u stanju da potpuno razumemo bez odgovarajućeg konteksta. Za razliku od SAD u kojim ta polemika traje već izvesno vreme, mi tek sada kroz slučajeve poput Mike Aleksića ili osvetničke pornografije na Telegramu počinjemo da kao društvo pravimo prvi korak u sagledavanju toga šta sve predstavlja nasilje nad ženama i u kojoj meri je ono rasprostranjeno“, započinje Hajrić za Nova.rs i dodaje:

„Lik Pepea izgrađen je oko njegovog smrada i njegove nasrtljivosti, a njegova humorističnost leži u tome što je on nesvestan i jednog i drugog. Njegovo navalentno udvaranje možda može da deluje benigno zato što je reč o crtaćima, ali ono predstavlja animiranu interpretaciju onoga što postoji u stvarnom životu. U blažoj formi to je nabacivanje koje ne prestaje nakon što je žena rekla da nije zainteresovana, a u drastičnijim se pretvara u proganjanje i nasilje.“

Za takvo ponašanje nije kriv crtani lik, već, kaže Hajrić, kulturne norme koje su to godinama odobravale.

„Za to nije kriv Pepe le Tvor nego kulturne norme koje diktiraju da „to tako treba“, da žene pre ili kasnije popuste ako ste dovoljno uporni, da „ne“ ne znači „ne“, da dečaci „ne mogu da se suzdrže“ da ne pipaju devojčice a da kad porastu umeju i siluju „jer je nosila prakratku suknju“ i da ubiju „jer su nesrećno zaljubljeni“. Tako nešto mora da se menja, a da bi se promenilo potrebno je između ostalog i menjati medijske reprezentacije takvih ponašanja. Muškarci itekako mogu da se kontrolišu i da budu odgovorni za svoje ponašanje, bez obzira da li su stvari ili animirani“, objašnjava Hajrić za Nova.rs i dodaje:

„Lik Pepe le Tvora nastao je 1945. i to ne za decu već za odraslu publiku u bioskopima. Od tada je prošlo 75 godina i određena ponašanja koja su tada bila neproblematična danas vidimo drugim očima i u stanju smo da shvatimo zašto to nije dobar uzor. Međutim, postoji sasvim dovoljno prostora da se taj lik promeni tako da bude u korak s vremenom, zato što nije problem sam tvor nego tvorovsko ponašanje. Za razliku od već postojećih starih crtaća oko kojih se i dalje polemiše treba li ih uklanjati ili ostaviti dostupnim, ovde je reč o materijalu koji se tek snimao, i sve što je trebalo uraditi bilo je smisliti Pepeu drugačiju ulogu od mužjaka koji ne ume da prihvati „ne“. Ili su bili previše lenji da to urade, ili su se previše kasno setili da nakon #metoo prosto više ne može da prođe humor iz ’45. pa su ga prosto isekli.“

„Interesantno je primetiti i to da ovo društvo vrlo često proživljava moralnu paniku kada su u pitanju sadržaji pravljeni za decu, a ovakve stvari doživljava kao teror političke korektnosti. Tobože nam je strašno da deca u školi imaju seksualno vaspitanje ili da strip u „Politikinom Zabavniku“ prikaže golotinju, ali se zgražavamo nad time što nećemo videti sekundarnog lika u crtaću kako spopada nekoga ko ne želi da mu uzvrati. Takvo društvo na kraju završi sa 36000 muškaraca koji dele osvetničku pornografiju i pita se odakle su se stvorili. Otuda što smo seks kao temu tabuizirali u javnosti kao pitanje javnog morala, ali bismo u isti mah hteli da patrijarhat zadrži odrešene ruke. To je, ako što vidimo, neodrživa pozicija“, zaključio je Hajrić za naš portal.

Dario Hajrić / Foto: Printscreen N1
Komentari

Vaš komentar