Dambo tetura od šljivovice: Zašto Dizni skida sporne crtaće

"Da bismo bili u stanju da uspostavimo pravilan odnos prema ovakvim postupcima kompanije "Dizni“, najpre moramo da razjasnimo da li problem rasizma u tim delima postoji ili je reč o nekakvom teroru političke korektnosti. Najpre, treba da nam bude jasno da govorimo o društvu koje je daleko neposrednije i na više nivoa obeleženo rasizmom nego naše, pa je samim tim i prag osetljivosti na takve pojave opravdano niži", započinje Hajrić."Uzmimo konkretan primer: jedan od negativaca u "Mačkama iz visokog društva“ je kosooka žuta mačka koja svira klavir štapićima za jelo. Nama to deluje kao bezopasan stereotip, ali zamislimo je u drugoj verziji. Da mačka negativac nosi šajkaču, opanke i tetura okolo s flašom šljivovice, opravdano bismo to prepoznali kao referencu na stereotipe vezane za našu kulturu. Sada zamislimo da se negativci u blokbaster crtaćima redovno prikazuju kao stereotipni Srbi i shvatićemo da tako nešto zaista nije prijatno, i da u tome postoji tendencija", objašnjava on."Na to se nadovezuje američka istorija, puna ropstva, segregacije, nasilja prema američkim starosedeocima, interniranja Amerikanaca japanskog porekla nakon Drugog svetskog rata, koja sve takve stereotipizacije pretvara u otvorene uvrede manjinama. U mnogim od tih slučajeva rasističke predrasude više imaju izvor u lenjosti autora nego u svesnoj želji da se one iskažu. Ako nemate mašte da svojim negativcima stvorite uverljive ličnosti i tako ih učinite zanimljivim, posegnućete za simbolima koji ih označavaju kao "egzotične“: boja kože, druga kultura, način oblačenja ili čak fizičke karakteristike poput telesnih deformiteta."Kako dodaje Hajrić, moderno vreme bacilo je svetlo na ovakve slučajeve."Danas se na to obraća mnogo više pažnje, ali ranijih decenija to je bila potpuno uobičajena praksa. Savremena dela mogu da se skrutinizuju u realnom vremenu, ali postavlja se pitanje šta raditi sa onima koja postoje decenijama ili duže, kao što je slučaj ne samo sa crtaćima nego i sa mnogim vrednim književnim delima. Pre deset godina vodila se polemika da li Tvenovog „Haklberi Fina“ treba ukloniti iz kurikuluma zbog upotrebe reči „nigger“, koja bi se kod nas trebala prevoditi kao „crnja“. S jedne strane, ako je u novim izdanjima zamenite politički korektnim terminom, menjate izvorno delo i na neki način retroaktivno „perete“ i Tvena i sopstvenu istoriju. S druge strane, danas to jeste uvredljiva reč koju koriste još samo rasisti, i koja ne treba biti normalizovana tako što se švercuje kroz proslavljeno kniževno delo", objašnjava on za Nova.rs.

Odgovor je, dodaje, složen."Kao i tada, i sada je odgovor pomalo složen: niti treba prosto prepravljati dela niti ih treba ostaviti kakva jesu. Pošto je rasizam i dalje živa tema, kao što možemo videti iz uzroka protesta „Black Lives Matter“, moramo o njemu pričati tako da razjasnimo šta je tu zapravo problem. Žute mačke i mačke sa šajkačama ne žuljaju same po sebi – ono što zaista smeta su neprijatne istine koje one otkrivaju o društvu koje ih prodaje i koje im se kikoće umesto da oseti nelagodu.""Označavanje određenih crtaća kao neprikladnih za određeno godište je neefikasno ako nije praćeno edukacijom u školama, razgovorom u okviru porodice, i iskorenjivanjem sistemskog rasizma. Uklanjanje crtaća predstavlja guranje tog procesa pod tepih, i zato treba čuti šta stručnjaci iz zajednica koje su se nalazile na udaru predrasuda savetuju. Dizni ima svoj komad odgovornosti, ali problem je daleko širi od njihove kompanije i zato se ne može očekivati da će oni sami moći da ga reše sve i da najiskrenije pokušaju", zaključio je Hajrić.https://www.youtube.com/watch?v=5K83Ix1R9McPratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.