13
"Postoje dva objašnjenja - Sarapa ili je poremećen, ili zna da neće snositi nikakve posledice za pretnje. Lično verujem da su i jedna i druga stvar pomalo deo njegovog karaktera. Moje je bilo da podnesem prijavu, i da sačekam odluku tužilaštva. Možda se i otkrije da novinari Pinka ili nekih drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom mogu da prete kome hoće, i onda ćemo znati na čemu smo - da je to zemlja u kojoj živimo, i to je to", priča Ivan Ivanović u otvorenom intervjuu za Nova.rs.
Nijedno društvo „ne ljubi“ preterano onoga koji govori glasno ono što misli, onoga koji ustane hrabro i bori se, ne samo za svoja nego i za tuđa prava, onoga koga ne može da kontroliše i ukalupi… onoga ko će ustati i sam protiv svih kad misli da je tako ispravno, i bez obzira na posledice.
Ivan Ivanović je baš jedan od takvih.
I baš zbog svega toga, ovakav lik nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Možete da ga volite ili ne volite, slažete se s njim ili ne slažete, ali i sa sve njegovih metar i po, ne možete da ga ne primetite.
A primećivali su ga… I zamenik gradonačelnika Beograda, pa čak i sam predsednik.
Sad ga je „primetio“ i novinar „Pinka“ Predrag Sarapa, malo je reći – ničim izazvan. Na koga je Sarapa tačno bio ljut, besan, i zbog čega je pretio Ivanoviću, nakon što je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković objasnio da se Srbi ne bi prezivali na “ić” da nije bilo Stefana Nemanje, postavlja se kao vrlo zanimljivo pitanje.
Naime, voditelj Ivan Ivanović je uz ovu Selakovićevu izjavu pre nekoliko dana objavio tvit „Sarapa nije Srbin? U šoku sam“. Odmah nakon toga kreće salva uvreda i pretnji od strane voditelja Pinka Predraga Sarape na račun voditelja čuvenog šou programa „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, koje je on objavio i na svom Tviter nalogu. Pa iako nikome osim možda Sarapi nije bilo jasno zašto je ljut na Ivanovića, a ne na ministra Selakovića, voditelj je nastavio sa najbrutalnijim pretnjama.
Pa iako je za razgovor sa Ivanovićem bilo i mnogo lepih povoda, kao što je njegov povratak sa pauze na male ekrane, ovu smo priču krenuli tim nekim bizarnim koji je na žalost trenutno aktuelan. Sa Ivanovićem smo bili direktni, a on je odgovarao isto tako.
Zbog čega misliš da se Sarapa uvredio? Da li je onaj tvoj tvit bio provokacija?
– Nisam imao nameru da provociram Sarapu. To je bilo u sklopu onoga što su ljudi ceo dan pisali – da li su Tesla, Pupin, Divac i Bodiroda Srbi, da li je Goca Uzelac Srpkinja, pa sam ja u tom duhu napisao isto to. Iz tog nekog ugla, vodio sam računa da se ne shvati sve pogrešno, pa sam stavio znak pitanja, tri smajlija, čak i izjavu ministra Selakovića, kako bi bilo jasno da sve što sam napisao ima veze isključivo sa njegovom izjavom, a ne mojom fikcijom. Tad se ispoljila Sarapina frustracija o kojoj bi trebalo da razgovara sa Selakovićem, jer je on to rekao.
Šta ga je onda toliko iznerviralo?
– Ako ga je iko ikad uvredio, onda je to Selaković, i o tome bi Sarapa trebao da razmisli sledeći put kada Selakoviću bude ljubio skute u studiju. Verujem da je isfrustriran zato što nema hrabrosti da odgovori onome kome treba, pa se to prelomilo preko mojih leđa. U svakom slučaju, njegovo ponašanje je bilo potpuno neprihvatljivo. Zvao me je telefonom, pretio da će svašta da mi radi, i većina stvari koju je rekao nije uopšte za medije. Tu je bilo vređanje majke, oca, porodice. Nakon toga stizali su sms-ovi, tvitovi, i tako dalje. Taj njegov pir trajao je skoro sat vremena. Verujem da je ovo najbolji pokazatelj ne samo Sarapinog karaktera, već i neke obesti koju novinari sa televizija sa nacionalnim frekvencijama osećaju. Oni misle da deo moći koju ovaj režim ima pripada njima, jer svaki dan dele studio s tim ministrima. Pored toga, garantujem da su ubeđeni u to da su oslobođeni odgovornosti, kada su zakoni u pitanju.
Šta ćeš uraditi po pitanju pretnji koje si dobijao?
– Sarapa je uradio neke stvari zbog kojih ljudi kada nešto tako napišu na Tviteru, dobiju 30 dana zatvora odmah. Sve ono što je izgovorio, prijavio sam policiji, i sada čekam da vidim šta će policija i tužilaštvo da urade po tom pitanju.
Imaš li sumnje u to kako će policija i tužilaštvo dalje reagovati na ovu situaciju?
– Policajci su bili maksimalno profesionalni. Uzeli su moju izjavu i nemam nikakve sumnje da je sve to već prosleđeno tužilaštvu. Ono što je Sarapa pisao po Tviteru podleže pod nadležnost Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal, a za pretnje preko telefona zadužena je policija. Iskreno verujem, i nadam se da će nadležni organi reagovati onako kako se reaguje u ovakvim situacijama.
Kako ti gledaš na smelost da se upute ovako javne pretnje?
– Ja za 45 godina svog života nikada nisam nikome rekao tako nešto. Kada neko kao novinar sa 20-30 godina karijere, koji radi na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, nema problem da na Tviteru, društvenoj mreži preko koje nas stotine hiljada ljudi prati, izgovori da će „čast braniti krvlju“, ja to shvatam vrlo ozbiljno, a nadam se da će i policija i tužilaštvo isto tako to shvatiti. Postoje dva objašnjenja – ili je poremećen, ili zna da neće snositi nikakve posledice za to. Lično verujem da su i jedna i druga stvar pomalo deo Sarapinog karaktera. Moje je bilo da podnesem prijavu, i da sačekam odluku tužilaštva. Možda se i otkrije da novinari Pinka ili nekih drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom mogu da prete kome hoće, i onda ćemo znati na čemu smo – da je to zemlja u kojoj živimo, i to je to.
Da li misliš da bi na ovo trebalo da reaguju UNS i NUNS?
– Mislim da ova situacija jeste takva zbog samih novinara i načina na koji oni vide svoju profesiju. UNS je reagovao i osudio Sarapine pretnje, a za NUNS nisam primetio da jeste. Ne tražim od njih da me štite, jer i UNS i NUNS su pri stavu da ja nisam novinar. Mene kao građanina štiti policija. Dušan Mašić je napisao da novinarska udruženja služe da štite standarde profesije. Upravo to ja želim da pitam UNS i NUNS – da li je ovo što Predrag Sarapa radi standard novinarske profesije. Svi smo svedoci kako oni umeju da se organizuju kada neko od novinara dobije pretnje, a sada imamo situaciju u kojoj novinar preti ubistvom građaninu Srbije, i to je sigurno prvi takav slučaj. Ne sećam se da se ikada tako nešto dogodilo. Od UNS-a i NUNS-a očekujem da se oglase, jer je jedna od njihovih svrha zaštita profesionalnih standarda. Oni treba da kažu da li je ovo novinarska profesija i smeju li novinari da se ponašaju kao Sarapa.
Da li je Sarapa posle svega pokušao ponovo da te kontaktira?
– Nastavio je da piše nešto po Tviteru poput „ljudima kao što si ti nije mesto na groblju“, pa je onda okačio neku našu fotografiju od pre sto godina, i na kraju je napisao da sam podlac i da njega više neće biti na Tviteru. Teško je bilo kome da razume Sarapine poteze.
Kako komentarišeš njegove demante?
– Sarapina izjava je ispod intelektuanog nivoa normalnog čoveka i ja to stvarno ne mogu da komentarišem.
Šta misliš o spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu?
– Mislim da ja nisam kompetentan da komentarišem bilo šta o spomeniku, niti bi ikoga interesovalo šta ja mislim o svemu tome. Za mene tu postoji samo jedna tema – zašto se krilo koliko košta spomenik i da li smo morali u ovom trenutku da trošimo novac. To je jedino pitanje koje se postavlja, a na koje nema odgovora. Beograđani su glasali za vlast koja je trenutno u Beogradu. Kada se budu malo više uključili u politiku, i kada budu izlazili na izbore i kada budu glasali, imaće više prava da se bune i da postavljaju pitanja.
Kako ti se čini „spontano“ okupljanje na otvaranju spomenika?
– Što se tiče okupljanja, naravno da nije normalno da se narod okuplja, jer ako je na snazi ta mera, onda mora da se poštuje. Međutim, svi znamo da za vladajuću elitu ne važe zabrane – oni rade kad hoće i šta hoće. Svakako je bilo smešno gledati par hiljada ljudi kako stoji ispod onog RTS-ovog natpisa „budimo odgovorni“. Mi moramo da shvatimo da se u ovoj zemlji ne poštuju zakoni i da je to naš najveći problem. Vlast ima nekontrolisanu većinu i njih ništa ne primorava da se pridržavaju zakona.
Kakav je tvoj stav o vakcinama protiv korone?
– Stalno čitamo kako smo mi najsavršenija bića na ovoj planeti i da smo bolji od drugih. Imamo mozak koji radi i razmišlja, i to nas razlikuje od drugih vrsta. Ako u današnje vreme ne možemo da verujemo sebi i ljudskom rodu, nauci i medicini, onda možda nismo toliko superiorni u odnosu na pse, majmune, lavove i druge životinje. Ja verujem u ljudska postignuća i vakcinu koja će da nam pomogne u borbi sa ovim virusom. Mislim da bi bilo dobro da se što veći broj ljudi vakciniše, jer je to jedini način da odgovorimo koroni koja je očigledno jedan veoma ozbiljan problem. Ne samo za nas, nego za ceo svet.
Da li si se ti vakcinisao i da li ti je bilo bitno koja će to vakcina biti?
– Želeo sam Fajzera, ali ga nije bilo. Prijavio sam se za kinesku vakcinu i u roku od tri dana dobio sam termin. Vakcinisao sam se i nisam imao nikakvih nuspojava. Za sada je sve kako treba. Kako vreme bude odmicalo, mislim da će ljudi dobiti više informacija oko vakcina i da će im biti lakše da se odluče na to.
Koliko misliš da je bitno da se predsednik jedne države među prvima vakciniše? Vučić za sada još uvek nije napravio taj korak…
– Bitno je da se Vučić vakciniše jer je on naš superheroj. Ako želi dobro svom narodu, i ako želi da se narod vakciniše, trebao je i on da da primer. Nema razloga da se bavi populizmom i da se on kao odriče svoje vakcine u nečiju korist, jer imali smo prilike da vidimo primer starog čoveka koji hoće da pokloni predsedniku svoju vakcinu, jer je on važniji od njega. Ako je istina da će država imati dovoljan broj vakcina za sve, onda ne mora Vučić da se odriče svoje.
#related-news_0
Kako komentarišeš pojedina pisanja medija o slučaju Mike Aleksića, profesora glume koji je optužen za silovanja i seksualna uznemiravanja svojih učenica?
– Na vreme sam upozorio medije da paze kako će pisati o ovoj temi. Naravno, mene niko ne sluša, i mediji su u ovom slučaju prekršili sve moguće standarde i kodekse novinarstva, i kada je u pitanju žrtva i kada je u pitanju počinilac. To se pretvorilo u jednu opštu papazijaniju.
Kakav je tvoj odnos prema ovom slučaju?
– U svojoj emisiji sam sa gomilom glumaca iz njegove škole često spominjao Aleksića. Baš mi je bilo neprijatno povodom cele situacije, a osetio sam i veliku sramotu, i neki osećaj odgovornosti. Nažalost, kako vreme odmiče, formira se njegova struja tako da sada vidimo i neke krajnje neprimerene nastupe i glad novinara za senzacionalizmom. U priči s Aleksićem prekršeno je sve što je moglo da se prekrši. Činjenica da su neki ljudi kršili zakon jer su dostavljali tabloidima zapisnike iz tužilaštva, sa izjavama žrtava. To je krivično delo. I tu ima posla za tužilaštvo, ali ako novinari spavaju na oblaku, onda tužilaštvo spava u podrumu, i to u dubokom snu.
Nedavno je preminula i čuvena Mira Furlan, a ta vest potresla je celu bivšu Jugoslaviju, ali i Ameriku. Ona je svojevremeno bila gost u jednoj od svojih emisija… Kako ćeš je pamtiti?
– Ona je gostovala kod mene u specijalnoj emisiji 2012. godine sa Žanom Markom Barom i Zoranom Simjanovićem, povodom Palićkog festivala. Imao sam velika očekivanja, a ona je sva ta očekivanja i ispunila. Nisam je poznavao, ali kao neko ko ju je intervjuisao, mogu da kažem da je imala energiju kojom je uticala na mene toliko da nisam znao kad šta da je pitam. Nažalost smo izgubili mnogo velikih ljudi u poslednjih godinu dana, ali to je život.
Zatrpala sam te mračnim temama, a sigurna sam da u tvom životu ima i lepih stvari, jer zapravo deluješ ispunjeno…
– Baš to. Navalila si na mrak. A ima toliko toga lepog. Na primer ono što je najlepše i čemu se neizmerno radujem, to je da smo 13. januara dobili trinaestu bebu iz moje novogodišnje emisije u kojoj ispunjavam želje gledalaca i poklanjam vantelesne oplodnje. Beba se zove Jelisaveta i ona je naše trinaesto dete iz tih emisija. Ono što mene čini srećnim i ono na šta sam najviše ponosan kada razmišljam o svojoj karijeri, to su ova deca koja su se rodila.
To jeste lepo. Ali je lepa vest i to da i ti čekaš bebu. Nisi komentarisao to do sada…
– Nisam, niti ću. Ali evo, reći ću samo ovo – da, tačno je. I ja trenutno čekam bebu, odnosno drugo dete i mnogo sam srećan zbog toga. Ne bih ništa dalje na tu temu, i mislim da je ovo najlepši završetak jednog intervjua.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
