Reći ćeš “Umro sam” A ja ću reći “Lažeš” Ne umire onaj Što stihove slaže... Pusti da ja jednom Tebi smanjim boli Da ti pjesmom kažem Koliko te volim... Ovo je deo stihova “Đoletove pesme”. Nastala je nakon neprospavane i isplakane noći, jutro posle smrti Đorđa Balaševića. Stihove je napisao Luka Žužul, profesor istorije. Autor muzike je njegov mlađi brat Ante, a zajedno su je otpevali, snimili video i objavili na Fejsbuku. U samo nekoliko dana video je podeljen preko 300 puta, a pregledan 18.000 puta.
Luka i Ante Žužul su u razgovoru za Večernji list otkrili svoje motive za odavanje počasti Balaševiću baš na ovaj način, pa detaljno ispričali i istoriju njihovog odnosa prema njegovom stvaralaštvu – od trenutka kad su za njega saznali, pa sve do njegove smrti.
„Balašević je nama dao pregršt pesama, mi njemu možemo samo jednu, makar i ovakvu, na brzinu napravljenu. I kad pročitate da su u nekom gradu digli prvi njegov spomenik, setite se da je prvi iznad naših glava i da mi nismo čekali da umre. Hvala ti, Đole…“, napisao je u objavi Luka Žužul, iznad videa u kom on i brat sviraju i pevaju ispred zida na kome je velika kamena glava Đorđa Balaševića. Podigli su mu spomenik pre gotovo dve godine u dvorištu svoje porodične kuće u Grubinama, u Imotskoj krajini. Nisu čekali “tužni treći čin” za iskazivanje počasti. Isklesao ga je još za Đoletova života Lukin i Antin otac, samouki vajar Ljubo Žužul.
PROČITAJTE JOŠ
„Svi se mi bavimo u kući umetnošću na ovaj ili onaj način. Ćaća Ljubo je vajar, sestra se bavi dizajnom, brat je muzičar i vrstan je crtač, a ja se bavim crtanjem, pisanjem i muzikom. Za Balaševića nije bilo dileme, njega svi volimo, stari ga je odavno slušao, kao i cela porodica, moja žena Jelena, stric i njegovi. Svi smo bili za to da Đole ide na glavni ulaz, on je na čelu“, opisuje Luka kako to da je Balašević u njihovom dvorištu dobio svoj prvi spomenik.
„Mi nismo slušači, mi volimo Balaševića“, kaže Ante.
„Nije ga slušao samo ćaća nego i rođake, one su starije od mene. Ja se sećam momenta kada sam počeo da slušam Balaševića. Neku su pesmu meni i svojoj mlađoj sestri pustile rođake Miranda i Marija i rekle nam: ‘Ovo ćete slušati, to je muzika!’ Poslušao sam ga i poslušao ih. Otkad sam ga počeo da slušam, nisam prestao nikad. Prvu Balaševićevu kasetu kupio sam 1994, kao desetogodišnjak, na derneku na Svetu Anu u Poljicima. Kada sam pitao ima li Đorđa Balaševića, gospodin koji je prodavao šapnuo mi je: ‘Imam u autu’, skrivao ih je, bio je rat. To je bio album ‘Dnevnik starog momka'“, kaže Luka. Danas, kaže, ima sve što je Đole ikada objavio, kao i ono što nije objavio. Zna sve pesme napamet.
„Imam toliko snimaka koncerata da mu znam i govore između pesama. Balašević ne može da dosadi. Ja ga slušam gotovo 30 godina i uprkos tome, u nekoj pesmi koju je ko zna zašto zanemario, otkriješ neku reč ili rečenicu koja te obori s nogu. Onda ti je ona ‘the best'“, govori Luka.
„Svaka Balaševićeva pesma ima svoj događaj u mom životu. Uz neku sam se napio, uz neku poljubio, rasplakao, razbio se u autu… Nema događaja u mom životu a da Balašević nije bio tu, nema nijedne svirke u društvu a da nismo svirali Balaševića. Izabrati najbolju pesmu, to je nemoguće. Balašević je pre svega pesnik. Vrhunski pesnik. Ima onih kojima je to patetično, koji vole da kažu da ga ne slušaju. Uzmi bilo koju pesmu, recimo ‘Naopaku bajku’, koju je napisao svojoj ćerki dok je bila u komi, i pročitaj je. To je Jesenjin, Tin Ujević, ma svi oni zajedno“, tvrdi Luka.
Pitamo Žužule kako Đorđe Balašević stoji među drugim Imoćanima.
PROČITAJTE JOŠ
„U Imotskom je svojevremeno gostovala Riblja čorba, Zabranjeno pušenje, Azra. U novije vreme bili su Rambo Amadeus, Dubioza kolektiv… Imoćani vole dobru muziku. Negde ispada da smo mi jedna mala nacionalistički zadrta sredina, što moguće za puno stvari i stoji, ali što se tiče muzike, upravo je suprotno. Što se tiče moje generacije, ja sam išao u Imotski u Gimnaziju od 1998. do 2002. i ne znam nijednog gimnazijalca koji nije slušao Balaševića. Niko nije slušao narodnjake“, govori Luka, a i Ante, koji je sedam godina od njega mlađi i druži se s još mlađim ljudima, dodaje da je Balašević u njegovom društvu izuzetno popularan. On svira u bendu Čarobnjak Vili i kaže da im je najveći kompliment kada neko za njihovu pesmu kaže: ‘Vuče malo na Balaševića'“.
„Umirali su mi bliži ljudi, ali ovoliku bol još nisam osetio“, tvrdi Luka. Silno mu je žao što je propustio da upozna velikog umetnika kome se divio. Luka dodaje da ga je fasciniralo što je Balašević u smrti ujedinio sve delove bivše Jugoslavije. Dojučerašnji neprijatelji su za njim zajedno tugovali.
„Po tome možeš prepoznati dobrog čovjeka. To ne znači da je, ako neko ne sluša Balaševića, nužno loš. Ali, ako sluša Balaševića, sigurno je dobar“, tvrdi Luka Žužul.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar