2
"Pozivam opoziciju da se dozove pameti. Kao kada kritikujemo vlast, pa nas opozicija tapše po ramenu, a kad pričamo bilo šta kritički o njima, oni se nađu uvređenim i kažu da sada nije trenutak za to. Ja mislim da je trenutak, i uvek je bio trenutak da bismo mogli da pobedimo ovo zlo, a ne da po svaku cenu glasamo za opoziciju jer je ova vlast govnjiva i ovakva kakva je. Ja ih zato pozivam da dođu sebi", rekao je u velikom novogodišnjem intervjuu glumac Bane Trifunović za portal Nova.rs.
Poznat kao oštar kritičar vlasti, a još poznatiji kao glumac koji iza sebe ima niz kultnih uloga i pozorišnih projekata, glumac Branislav Trifunović govorio je za Nova.rs o ličnim usponima i padovima u 2020. godini. Posebno je istakao važnost mentalnog zdravlja, za koje veruje da je u trenucima pandemije koronavirusa veoma ugroženo kod svakog pojedinca.
PROČITAJTE JOŠ
Glumac je dotakao i politike, oštro govoreći i o opoziciji, za koju nije imao reči hvale. Umesto toga, pozvao ih je da se, kako je rekao, dozovu pameti.
Sutra putujete za Sarajevo. Mislite li da će sve proći dobro u ovom trenutku, zbog pandemije koronavirusa?
„Ne znam kako funkcioniše, videću sutra kada pređem granicu. Verovatno će veći problem biti u povratku, pa ću morati da radim PCR test, iako sam preležao koronavirus. Očigledno da se ljudi koji su preležali koronu ne računaju nigde i prolaze kroz isti stres. Ali, to je OK. Idem da vidim prijatelje u Sarajevu, koje nisam video par meseci. Sada ćemo se konačno videti kao ljudi.“
Koja emocija je za Vas bila dominantna ove 2020. godine?
„Dominantna emocija ove godine za mene je bila histerija i panika, i ne mogu reći strah, ali nepoznavanje svega što se dešava. Sada je prezasićenje. Mnogi moji prijatelji su ovo teško podneli i verujem da ćemo tek videti mentalne posledice svega ovoga. Svi nosimo neke rane i ožiljke i imaćemo posledice, sigurno. Sam sam bio zatvoren mesec i po dana u kući, nisam mogao da izađem. Što zbog prvog karantina koji je Vlada imbecilno ustanovila na početku pandemije, kada sam došao iz Bosne, što zbog virusa koji sam kasnije i sam zakačio. Dosta je čudno biti zatvoren u četiri zida. Što bi rekao jedan moj kolega, bio sam i vajar i slikar, pa sam postao i depresivni vajar i slikar. Svi smo prošli različite faze.“
Imate li neki savet za očuvanje psihe i duševnog mira?
„Ja nisam stručno lice. Mi smo nacija koja beži od toga da priča sa nekim o problemima, pogotovo sa ljudima koji su stručni za to. Posle ovoga će definitivno svi morati da popričaju sa nekim, jer su nam neke slobode i navike, koje su bile filter za sve probleme, oduzete. Čovek naravno počne da se preispituje u takvim situacijama. Znam da je puno ljudi svašta doživelo. Znam puno ljudi koji su postali depresivniji, zatvoreniji i povučeniji.“
Kada je reč o politici, kako biste sumirali godinu, s obzirom na sve političke uzbrdice i nizbrdice sa kojima smo se susretali?
„Nemam šta da sumiram. Ne znam da li smo kao narod zaslužili baš ovakvu političku scenu – mislim i na vlast i na opoziciju. Mislim da je gomila ovih građana koji su protiv ove vlasti u nekom procepu i ne znaju šta da rade sa sobom. Ne znaju na koju stranu da krenu – barem kada je reč o opozicionom delu. Čini mi se da opozicija ništa nije naučila i ništa nije uradila i da se i dalje ne bavi suštinskim stvarima. Recimo, 60 odsto ljudi nije izašlo na izbore i njima se niko ne bavi. Niko ne pita zašto ti ljudi ne izlaze na izbore. A činjenica je da je većina njih protiv ove vlasti. Nemam nikakvo opravdanje za to. Mislim da svaka iole ozbiljna politička partija mora da se bavi time, a nisam video da se bilo ko time bavio. Opozicija se isključivo bavi odgovorima na ono što Vučić kaže i ne nudi nam nikakva rešenja. Ja ih evo ovom prilikom i u Novoj godini pozivam da sednu i vide šta je to konkretno što mogu da urade kako bi vratili ljude koji ne izlaze na izbore i ljude koji su ogročeni raznoraznim vlastima.
Nisam više optimista. Nemam nade da će se to promeniti u skorije vreme. Ne vidim promenu političkog sistema. Nama je potrebno resetovanje, bukvalno resetovanje. Moramo da počnemo sve ispočetka. Nažalost, verujem da će u Srbiji uvek pobediti neki sitni interesi. Ljudi se ovde kupuju za 2.000 dinara, a da ne pričam o većim svotama. Još više mi se gade opozicione političke partije koje u ovim trenucima igraju na ljudski strah i ljudsko neznanje – profitiraju od toga što će podržavati teorije zavere i kupiti deo biračkog tela. To je čist bezobrazluk. O ovima na vlasti tek nemam šta lepo da kažem, mislim da su verovatno najgore što nas je zadesilo poslednjih puno, puno godina. Kao građanin se osećam tužno i beznadežno.“
Mnogi glumci koji žele da pričaju o politici odbijaju da kritikuju opoziciju. Zbog čega Vi to radite? Mislite li da je tako nešto adekvatno i potrebno sada?
„Ne kritikujem ih, već ih pozivam da se dozovu pameti. Kao kada kritikujemo vlast, pa nas opozicija tapše po ramenu, a kad pričamo bilo šta kritički o njima, oni se nađu uvređenim i kažu da sada nije trenutak za to. Mislim da je trenutak, i uvek je bio trenutak da bismo mogli da pobedimo ovo zlo, a ne da po svaku cenu glasamo za opoziciju jer je ova vlast govnjiva i ovakva kakva je. Zato ih pozivam da dođu sebi. Ako iole imaju kritički stav prema sebi, moraju da shvate kritiku – zovem ih da budu bolji. Ako oni to ne mogu da shvate i ne žele da shvate, oni neka vode svoju politiku, ali sumnjam da to vodi ičemu dobrom.“
Ponovo se priča o novim licima. Vidite li nekog novog na političkoj sceni u Novoj godini?
„Mislim da stare garniture teško podnose da ih neko nov zameni. To je još jedan od problema. Možda i nemaju kome da predaju. Ne ulazim u stranačke strukture i resurse, ali mora da se nađe nešto novo – mladi ljudi moraju da ponude nešto novo. A opet, mnogi mladi ljudi ne žele da se bave politikom, jer znaju koliko je to velika močvara i ne žele time da se bave. To je isto tužno i bolesno. Ova vlast je dovela do toga da običan svet misli da ne treba da se bavi politikom i da je to nešto gadno i da u tome nema ničeg lepog – osim ovih koji su se uhlebili u vladajućoj partiji, pa tu žele da profitiraju kao mali poslanici i odbornici. To su neke duše koje ne zaslužuju komentar. Mnogo su zanimljiviji ljudi koji još nisu tu, a treba ih edukovati i ohabriti da uđu u politiku da bismo zajedno očisti mulj koji se vrlo teško čisti.“
U Skupštini ponovo imamo strašan narativ devedesetih u kojima se novinari nazivaju izdajnicima, a vređaju se i velikani srpskog glumišta koji se usuđuju da kitikuju vlast…
„Ja pričam o tome godinama. Nije to ništa novo. U jednom trenutku sam sa još pet ili šest ljudi bio na naslovnoj strani jednog papira na kojem je pisalo da smo mi zaverenici u ideji kako ubiti Vučića. Niko na to nije reagovao. Bio sam izdajnik i bio sam autošovinista, šta god to značilo, ovakav i onakav. Mislim da je to strašno poražavajuće. Ali, mislim da mlaka reakcija svaki put dodatno ohrabruje te ljude da pričaju još bljuvotina. Mada, više nema ko ni da reaguje. Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo.
Sada su opet pomenuli Seku i Bjelu. Način na koji ti ljudi govore u Skupštini meni je strašan. Pogotovo je strašno udariti na veličinu kao što je Seka Sablić jer, čini mi se, svako od tih ljudi ispred nje treba da stane mirno i da joj oda neko poštovanje. Ta žena je ceo svoj život posvetila radeći i živeći u ovom gradu, šireći dobar glas po regionu i svetu. Radila je ono što je najpatriotskije, a to je bavljenje svojim poslom časno, fino i pošteno. Za to treba da bude nagrađena kao žena koja je zadužila ovu zemlju. Barem ja tako mislim, očigledno ovi poslanici ne misle tako.“
PROČITAJTE JOŠ
Šta se dešava sa pozorištem? Vidite li sebe na sceni u Novoj godini?
„Verujem da – da. Sve ovo je dosta suludo i nenormalno. Svoje predstave nisam igrao dosta dugo. Od marta nisam stao na scenu, što se nije desilo u mom životu od osme ili desete godine, kada sam prvi put stao na scenu. Nikada nisam imao ovoliku pauzu. Dosta je sve to čudno. Moje kolege koje su igrale neke predstave, imaju dosta čudan odnos prema tome. Publika sedi u nekom mraku sa maskama na licu i pravi se da je sve normalno. Iluzija je nestala. Verovatno to jeste način tim ljudima da pobegnu iz ludila koje nas okružuju, ali ne znam koliko je to smisleno. Nadam se da će biti bolje, ali mislim da nas čeka još par meseci neke neizvesnosti.“
Da li Vam se dopala velika produkcija filmova i serija na domaćem tržištu u poslednje vreme? Postoji li neki projekat koji biste posebno izdvojili?
„Ima tu svačega. To je malo nenormalno i preveliko za ovoliko tržište. To je, mislim, neka borba za pozicioniranje dva najveća igrača na ovoj sceni. Ko zna kako se sve to dešava. Ali, činjenica je da je iz toga izašlo nešto dobro i da su neki novi, mladi ljudi došli do pažnje javnosti. Sada će se pojaviti ta serija ‘Klan’, u kojem glavne uloge igraju Nedim Nezirović i Aleksandar Dimitrijević, koju sam igrom slučaja gledao. Tu će biti neki novi mladi ljudi koji imaju šta da kažu. Jako su mi drage ‘Kosti’, serija koja je išla na RTS-u, radile su je kolege iz Banjaluke. Ima zanimljivih stvari. Za svaki ukus nešto. Korona je mene konkretno dovela do toga da sam stalno nešto gledao na raznim televizijama, i malo sam se prezasitio. Ne samo domaćih serija, nego svega. Gledao sam sve i svašta – od dobrog, stranog materijala, do našeg materijala. Ipak, nisam siguran da će ova hiperprodukcija trajati dugo.“
Imate li neku novogodišnju poruku za čitaoce portala Nova.rs?
„Voleo bih da budemo zdraviji i pametniji, da nam ova korona ne odnese duševni mir koji je sigurno bio narušen pandemijom.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
