Gledao sam novog "Supermena" u kojem diktator koji priča srpski ima armiju majmuna-botova

NAPOMENA: Tekst sadrži neke spojlere za film "Supermen".

Novi "Supermen" za mene nikako ne može da bude tek još jedan superherojski film.

Priča o Klarku Kentu i meni toliko je stara da nisam siguran ni kad je tačno počela. Kad sam imao 4 godine? Tri? Bio sam, dakle, dete u jednoj maloj istočnoevropskoj zemlji koja će uskoro biti još manja; u svojoj glavi, međutim, ja sam bio najjači čovek na svetu, biće s druge planete koje ispaljuje lasere iz očiju, nosi čitave zgrade na rukama i bori se protiv zla levo i desno.

U porodičnom albumu, postoji i fotografija 9-godišnjeg mene sa nekom recimo roze zavesom (!) koju sam koristio kao ogrtač, ozbiljno tripujući da sam Supermen. Jer, Supermen je za mene bio najveći superheroj. To nije ni Betmen (bogataš koji samo ima ultrakul gedžete), ni Spajdermen (ujeo ga pauk, to bi bilo to), ni Kapetan Amerika (bu-hu, ima štit!).

I, da se razumemo, Supermen je bio samo Kristofer Riv.

Tokom devedesetih, Supermen je privremeno odleteo iz mog života. Delom jer je ona zemlja i zaista postala još manja, a delom i zbog strašne nesreće u kojoj se Riv povredio. Ali, mit o najvećem superheroju nastavio je da živi. Kada sam shvatio da želim da budem novinar, hteo sam da radim u nekoj vrsti našeg "Dejli planeta". Kada sam zaista i postao novinar, nosio sam naočare kao Klark Kent. Jedno vreme sam imao i blog sa poezijom (da, poezijom!) koji se zvao "dark clark".

Godine su u međuvremenu prošle, naočare su ostale, a novine nisu "Dejli planet" nego "Nova". I evo me sada, pišem o potpuno novom "Supermenu" i mogu da vam kažem - obavezno ga gledajte!

Film nije samo briljantno režiran (Džejms Gan je ovde na vrhuncu kreativne moći), sjajno napisan (studio "Marvel" da gleda i hvata beleške), vrlo dobro odigran (Dejvid Korensvet nije Kristofer Riv, ali jeste Supermen), sa vrhunskim saundtrekom (Gan je režirao "Čuvare galaksije", njegovim venama teče čist rokenrol).

Ispod pitke priče o borbi protiv superzlikovca Leksa Lutora i njegovog ortaka Vasila Gurkosa kriju se čitavi slojevi značenja koje je pravo uživanje otkrivati.

To se posebno odnosi upravo na lik Vasila Gurkosa, beskrupuloznog diktatora izmišljene istočnoevropske države Boravije koji želi da izvrši invaziju na ubogog suseda, državu gotovo neizgovorivog imena Džarhanpur. Gurkosa igra uvek živopisni Zlatko Burić, koji je izgleda neka vrsta novog holivudskog Radeta Šerbedžije. Burić je uverljiv dok na svom tvrdomm istočnoevropskom engleskom izgovara klasične replike negativaca iz filmova o superherojima, ali trenutak u kojem je sala u kojoj sam gledao film eksplodirala bio je kada je progovorio na - čistom srpskom!

Burić potiče iz Osijeka i njegov je srpskohrvatski bliži zapadnoj varijanti našeg jezika, ali u ovom filmu on cepa čistu "ekavicu". "Nećemo se umiriti dok ne poteku reke džaranpurske krvi!", urla Gurkos u sceni u kojoj njegova država napada komšije. Njegova strahovlada širi otrovnu propagandu na internetu uz pomoć armije botova, koju čine hiljade treniranih majmuna.

Ukusna banana, botčino?

U trenutku kada su se u filmu pojavili majmunčići koji besomučno prosipaju mržnju i laži po tastaturama, kroz bisokopsku salu se prolomio uzvik: "Vučićuuuu!"

Svi smo se smejali, naravno, ali bio je to malo i kiseo osmeh.

Evo nas opet, trideset godina posle krvavih devedesetih kako smo i dalje dežurni negativci, uvek tu kad treba napasti susednu državu, izvršiti genocid, zavesti diktaturu.

Istini za volju, Džarhanpur je u tom "prenesenom" značenju pre Gaza nego neka zemlja s kojom se mi graničimo. Fiktivna "Boravija" onda je pre Izrael nego Srbija. (Jedino što ostaje nejasno jeste kako se to tačno Srbija i Gaza "graniče", ali Amerikancima zemljopis nikad nije bio jača strana).

A ko je Leks Lutor u ovoj priči? Ja tipujem na Ilona Maska, ali spisak kandidata je podugačak. Gde god se okrenete, imate nekog jurodivog milijardera/moćnika/diktatora koji gleda kako planeta gori i samo ubacuje drvca.

Neću skroz da vam spojlujem film (već sam dosta rekao), moraćete sami da otkrijete šta se na kraju desilo s veselim Vasilom Gurkosom.

Ostaviću vas samo uz Supermena koji na kraju filma uzima Losi Lejn u naručje i poleće uvis.

A to i nije neki spojler, realno.