0
Poslednjih desetak godina, estetska hirurgija doživljava svoj procvat jer se mnoge devojke odlučuju na razne zahvate kako bi sebi, pa i okolini izgledale privlačnije. Prvo su bile popularne veće grudi, mali nos, punija usta, podignuta zadnjica i uzak struk, a u poslednje vreme primećuje se i drastična korekcija lica - prenaglašene "špic" jagodice, oštrija brada, prezategnuti obrazi koji na kraju ističu vilične kosti.
Kako bismo dobili odgovore na mnoga pitanja vezana za ovaj poslednji i pomalo bizaran trend u estetskoj medicini, razgovarali smo sa dr Kristinom Davidović, specijalistom radiologije i stučnjakom estetske medicine i antiejdžinga, koju smo za početak pitali o predrasudama o estetskoj hirurgiji koje mnogi imaju, zbog „plastičnog“ izgleda pojedinih žena.
View this post on Instagram
„Osnova estetske i antiejdžing medicine je da vam održava prirodan izgled i da niko nikada ne primeti da ste nešto radili, a da izgledate bolje, da zasijate, i da deluje kao da je vreme za vas stalo. Svako značajnije menjanje prirodnih proporcija dovodi do veštačkog izgleda i do toga da dobijate otpor prema estetskim procedurama, jer ćete misliti da ćete i vi izgledati tako.“
Na pitanje zbog čega onda mnoge devojke sa javne scene izgledaju neprirodno, doktorka je objasnila da su to isključivo želje takvih pacijenata.
View this post on Instagram
„Na današnjoj javnoj sceni, devojke između 35 i 45 godina ako izgledaju mladalački i lepo, znači da su nešto radile. Iskreno, ne postoji nijedna javna ličnost koja ne radi na sebi. Kad se ne primeti da je rađeno, to je estetska antiejdžing medicina, ali kad se primeti da je rađeno, to je uglavnom na zahtev pacijenata i oni neće biti zadovoljni ukoliko im lekar ne napravi to što su zamislili“, rekla je dr Kristina Davidović, te se osvrnula na ovaj poslednji trend „špicastog“ izgleda, uz obrazloženje da li je reč o operaciji ili nehirurškom zahvatu, i zbog čega u nekim slučajevima dolazi do vidno neprirodnog izgleda.
View this post on Instagram
PROČITAJTE JOŠ
„To je najpre ubacivanje filera. Ukoliko se ubaci veća količina filera nego što je potrebno na mestima gde to nije adekvatno i ako je to veštački filer, onda se dobija takav naglašen izgled lica. To nije operacija, već je reč o nehirurškim procedurama ubacivanja filera, sopstvene mase ili veštačkih materijala.“
Iako u ovom slučaju nije reč o operaciji, već o nehirurškom zahvatu, ipak postoji postoperativni period, kao i rizik.
„Oporavak od takvog zahvata traje između dve ili tri nedelje, dok spadnu otok i modrice, a rizik svakako postoji. Ono što volim da naglasim jeste da rizik postoji i kod manikira i pedikira – da vam otpadne prst. Kod svake medicinske procedure imate rizik od neželjenih dejstava i komplikacija, ali lekar koji to prepozna na vreme, može rešiti bez posledica.“
View this post on Instagram
Na pitanje da li je takav izgled jedan od parametara lepote, doktorka smatra da je to individualno, ističući da se na kraju prirodan izgled ipak najviše ceni.
„Mnoge devojke smatraju da naglašavanjem usana, jagodica, pa i brade deluju atraktivnije i zavodljivije, i da se na taj način akcentuje njihov izgled. Međutim, kada uzmemo u obzir mišljenje okoline, takav vid razmišljanja ispostaviće se kao pogrešan izbor, jer se na kraju prirodan izgled mnogo više ceni u široj narodnoj masi“, rekla je doktorka nadovezujući se na to da nam je, prema njenom mišljenju, takva „moda“ došla sa Istoka, a ne sa Zapada.
View this post on Instagram
„Ako gledamo sve zvezde koje su radile nešto na sebi, poput Dženifer Lopez ili Gvinet Patrou, koje u pedesetim izgledaju isto kao i pre dvadeset godina, videćemo da su one samo održale svoju prirodnost, i da tu nema ničeg veštačkog i prenaglašenog. Čak i Kim Kardašijan, koja u sebi ima uloženih pola miliona evra, zapravo izgleda dosta prirodno, osim njene zadnjice, koja je zaista predimenzionirana. Prema mom mišljenju, prenapumpanost i prenaglašenost je pre došla sa Istoka, odnosno iz Turske i Rusije, jer ipak su Ruskinje te koje više vole takvu prenapumpanost.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
