Uvažena hrvatska i ex-Yu umetnica Josipa Lisac je Dan zaljubljenih i svoj rođendan, tradicionalno obeležavala koncertima u Beogradu. Zbog novonastale globalne zdravstvene situacije, Josipa Lisac će virtuelnim koncertom publiku širom sveta provesti kroz svoj impresivan katalog čuvenih pesama ali i predstaviti neke nove.
Tokom onlajn koncerta, zakazanog za 14. februar od 20 časova, Josipa će pevati praćena sjajnim bandom, kao i izuzetnom audio-vizuelnom produkcijom koja će učiniti da koncert na poseban način stigne u domove fanova širom sveta. Na ovom jedinstvenom nastupu set listu će ispuniti brojne, velike Josipine pesme iz karijere koja traje duže od pola veka: „Boginja“, „O jednoj mladosti“, „Dok razmišljam o nama“, „1000 razloga“, „Živim po svome“, „Vjerujem ti sve“, „Gdje Dunav ljubi nebo“, „Hir, hir, hir“, „Danas sam luda“, „Magla“ i mnoge druge.
PROČITAJTE JOŠ
Josipa Lisac u ekskluzivnom intervjuu za portal Nova.rs govori o odnosu prema pandemiji, životu onlajn, pripremama za koncert, ljubavi, sreći, nagradama, mladim talentima ali i o nastupu na inauguraciji aktuelnog hrvatskog predsednika i viralnom uspehu videa u kom preporučuje recept „Štuka u šlagu“…
Nedavno sam konstatovao da ste muzikom počeli da se bavite gotovo iste godine kad je osnovana grupa The Rolling Stones. U to vreme bili ste dete i pevali ste u horu, to je vaš prvi susret sa muzikom. Je l ste u opšte svesni tog podatka?
„Pa da, samim tim su The Rolling Stones malo stariji. Ja sam tih godina, 1962., počela da pevam u horu u kom sam ostala do svoje šesnaeste godine. To vreme sam koristila da pripremim sebe i svoj glas za školu klasičnog pevanja koju sam nadalje želela da upišem. Ali onda… Bila sam nezadovoljna što je moj glas kontra-alt a svi su bili soprani i sve najlepše arije su pisane za taj tonalitet. Pitala sam se – „Gospode, šta ću ja da pevam?“ (smeh). Mislim da sam se zahvaljujući nekom unutrašnjem, mladalačkom buntu odlučila za neki drugi put. Tako sam već 1967. godine postala članica grupe Ohara. Iste godine smo imali prvi veliki nastup u Domu omladine u Beogradu, zajedno sa Grupom 220. Uh, to je bila totalna pometnja. Ubrzo je cela ekipa tada popularnog magazina „Džuboks“ šetala po Zagrebu, otkrivala i pronalazila nove talente tako da smo zahvaljujući celoj toj gužvi već kroz nekoliko dana snimali, u to vreme najbolju emisiju koja je promovisala rokenrol, a to je „Koncert za ludi mladi svet“. Tako sam već sa sedamnaest godina imala koncertno i televizijsko iskustvo.“
Kad pogledamo tu generaciju muzičara zaista je karakteriše posebnost i istrajnost. Šta Vi u tome prepoznajete?
„Činjenica da sam bila svedok i učesnik u stvaranju nečeg novog… I pogledajte sada, opet sam svedok nečeg novog, novog doba. Lep je osećaj kada se možeš kretati, kada možeš kroz godine vući i biti prisutan, kada dolaze mladi talentovani naraštaji, novi trendovi, kada se ljudi menjaju i prilagođavaju tome. To je sve u stvari veoma pozitivno. To nikada nije prestajalo. Možda su samo neki periodi bili plodniji na primer u sedamdesetim ili osamdesetim godinama prošlog veka, naročito na ovim našim prostorima, ali i muzika je tada bila drugačija. Međutim, današnje vreme ima svoje prednosti. Puno je novina u svetu samo su one u drugom nekom filmu, ako mogu tako da kažem. Mislim da smo se na ovim našim prostorima malo zaglavili što se kreativnosti tiče.
Razloge za takvu vrstu krize treba tražiti u spletu okolnosti i situacija kojima smo izloženi. Zašto to govorim, to govorim iz razloga što ovde, na prostoru bivše zajedničke države, ima izuzetno talentovane ljude. Oni su zaneseni, strastveni, divni, veoma dobri. Međutim, brzo se živi i to rezultira brzopletom stvaranju i delovanju pa su se ti pravi kreativci u svemu tome malo pogubili. Rekla bih da možda čekaju neko svoje vreme. Inače, sam mišljenja da se sve dešava u svoje vreme a za kreativnost treba vremena.“
Prošle godine ste dobili nagradu „Porin“ za životno delo. Važite za umetnicu koja se nije preterano obazirala na mišljenje javnosti po pitanju svojih istupa. Možda baš zbog toga „Porin“ dolazi u pravom trenutku. Da li ipak kasni ili ne?
„Mislim da je nagrada došla u pravom trenutku, u godinama u kojima sam. Da je došao pre ne bi valjalo. Bez obzira što ću nastaviti da budem aktivna i što ću nadalje snimati ja sam odlučila da više ne budem deo budućih izbora za najbolje u bilo kojoj kategoriji. Nagrada za životno delo je vrhunac i besmisleno je da u buduće dobijam neke nagrade po pitanju raznih kategorija, zar ne? Poslednjih godina na dodelama „Porina“ se dešavalo da budem u kategoriji sa mladim talentovanim umetnicima. Da ne budem lažno skromna, lepo je dobiti nagradu ali mislim da je ta vrsta pažnje mladim izvođačima mnogo važnija nego meni. Odlučila sam da se sklonim iz daljeg kandidovanja i o svojoj odluci i razlozima sam obavestila nadležne u organizaciji „Porina“. Mislim da je moja odluka u potpunosti logična.“
Dan zaljubljenih i svoj rođendan ste godinama obeležavali u Beogradu. Čega se najviše sećate sa tih koncerata?
„Meni su ti koncerti uvek dragi. Kad me po povratku pitaju kako je bilo, ja kažem – „Jaooo, bili su tako neki divni ljudi…“, tom rečenicom krene sve a nadalje idu priče gde sam i u kojoj pesmi pogrešila i tako dalje. Stvari koje publika ni ne primećuje osim nas muzičara na bini. Da, uvek počinjem rečenicom – „Došli su divni ljudi…“
Negde sam pročitao da ste period izolacije iskoristili za dve stvari – pisanje novih pesma a kasnije i planovima za onlajn koncerte. Recite mi kako napredujete sa pisanjem pesama, jer ste izjavili da u tom delu stvari baš nisu išle po planu?
„U ovom trenutku sam primila ponudu da napišem knjigu, već sam napisala par priča. Puno je takvih stvari već objavljeno a ja se mučim da tome priđem na jedinstveni način. Međutim, to ide veoma sporo. U stvari, šta imam da pišem o sebi ili bilo ko drugi, kada se o meni sve već zna. Što se pak pesma tiče napisala sam dve kompozicije. Tekstove pesama nikada nisam znala da napišem, to ostavljam majstorima tog zanata, ali sam vešta u komponovanju. Moram vam reći da sam prilično zadovoljna svojim kompozicijama. Eto, nije mi išlo pa mi je krenulo.“
Kako ste vi doživeli prelazak na život onljan?
„Mene to nije preterano iznenadilo, samim tim me pojava virtuelnih koncerta ne sputava niti iznenađuje. Za mene je to veoma normalno, čak i ako izuzmemo pandemiju kao razlog prelaska na takav način života. Jer, razmislite samo kako će koncerti izgledati za deset ili petnaest godina? Sigurno drugačije. Razumete. Svi pričaju kako se razvojem tehnologije ljudi udaljavaju i kako je zavladala neka hladnoća. To zaista tako izgleda gledano spolja. Čini mi se da ljudi zaboravljaju jednu stvar, a to je da su emocije tople, one su iznad svega bez obzira na materijalni uspon ili napredak.
Takođe je svako od nas kroz neko životno iskustvo shvatio da se ljudi vraćaju sebi u trenucima nakon velike bolesti ili gubitka nekog bližnjeg. Emocije i duša su najsnažniji. Pandemija nam je donela uzburkanost emocija. Na spoljašnji uticaj ljudi reaguju različito i tako zaključujem da će emocije uvek „raditi“. Na tu vrstu ljudske reakcije, razvoj tehnologija nikada neće moći da utiče.“
Vaš koncert povodom Dana zaljubljenih sada će biti prezentovan globalno. U kom segmentu, osim muzičkom, najaktivnije učestvujete kada je priprema koncerta u pitanju?
„Zapravo sam oduvek priželjkivala nešto poput virtuelnog koncerta. Uvek sam o tome razmišljala. To je na neki način moja životna filozofija – ne možemo se videti, ne možemo se dodirnuti ali se možemo osetiti i to niko ne može da nam uskrati. Tokom priprema za koncert dosta učestvujem u kreiranju videa. Znala sam da postoji „DJ“ ali nisam znala da postoji „VJ“, tako da taj video materijal priprema divna ekipa kreativaca a ja tu pomalo učestvujem. Sličnu stvar sam već uradila 2006. godine kada sam snimila DVD izdanje koncerta sa bendom na sceni, sa animacijama koje su ubačene u taj snimak. Sada je sve otišlo mnogo dalje. Meni je važno da na kraju sve to bude dobro i luuudo.“
Prvi put priređujete koncert na ovaj način. Imajući u vidu da će ga publika pratiti na raznim kontinentima, verovatno ste potpuno drugačije pristupili sastavljanju spiska pesama koje će te izvoditi.
„Pevaću neke nove pesme ali, naravno, moram da otpevam pesme koje ljudi znaju. Ako to ne učinim – biće protesta! Pevaću ono što imam, ono što jesam, muzičku baštinu koju mi je ostavio Karlo Metikoš kao i pesme koje su rezultat susreta sa nekim drugim autorima i kompozitorima koji su u moj život uneli predivne stihove, tekstove, muziku. Akcenat će svakako biti na pesmama koje publika poznaje.“
Vaš pokojni suprug gospodin Karlo Metikoš i Vi činili ste pravu autorsku bombu na ovim prostorima. Da li ste možda u nekom izvođaču, ne samo u regionu već i globalno, prepoznali tu vrstu snage i kreativnosti poslednjih godina/decenija?
„Kako da ne! Kada sam recimo bila kod vas u Beogradu prošle godine na svom koncertu sam ugostila Vukašina Markovića iz grupe irieFM, zajedno smo otpevali jednu pesmu u duetu. Trebalo je potom da mi gostuje na koncertu u Zagrebu ali ubrzo je usledilo zatvaranje zbog pandemije. Nadam se da ćemo sve to ipak ubrzo realizovati. Toliko sam želela da ga predstavim hrvatskoj publici. Tu je i Slobodan Trkulja koji je predivan umetnik sa kojim sam već sarađivala na festivalu „MasterPeace“. Tu su i džezeri, oni su fantastični: Zvezdan Ružić, Matija Dedić, Vasil Hadžimanov…“
Šta vas najviše uzbuđuje u vezi sa predstojećim koncertom? Kakve reakcije i mišljenja publike dolaze do Vas?
„Ništa posebno ne primećujem. Mislim da ljudi shvataju kako sada stvari funkcionišu i mislim da su na to pripremljeni. Manji ili veći događaji se već dešavaju onlajn, virtuelno. Takav je bio slučaj i sa prošlogodišnjom dodelom „Porina“. Prosto se moramo menjati da bismo se nosili sa onim što nam dolazi.“
U svetlu nedavne svečane inauguracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država gde je američku himnu pevala Lejdi Gaga, setili smo se da ste Vi hrvatsku himnu izveli na inauguraciji predsednika Zorana Milanovića. Kako je do toga došlo i kako ste se osećali tom prilikom?
„Svečano i lepo. A kada sam dobila poziv od predsednika, moram reći da mi je bilo drago. Da, jesam se iznenadila. Bilo mi je drago što sam to izvela na način na koji sam to želela. Tom prilikom me pratio Zvezdan Ružić na klaviru, nismo se nešto specijalno dogovarali oko aranžmana. Bio je to svečani trenutak pun odgovornosti.“
Na kraju bih vas zamolio za jedan praktičan savet za dug i zdrav život. Da li je to joga, „Štuka u šlagu“ ili nešto treće?
„Moraš biti svoj i slediti svoje. Što manje se okreći za sobom i ne obaziri se previše na druge. Uvek mi je zanimljivo što se ljudi na internetu toliko bave drugim ljudima. A što se tiče recepta ‘Štuka u šlagu’, ma to smo mi zaista jeli… To zaista postoji… To je divno jelo. Meni je jasno da je ljudima naziv recepta zanimljiv i smešan. Štuka je slatkovodna riba pa još u ‘šlagu’. Da, voditelj u toj emisiji me pitao za sarme koje nisam nikada spremala, to je znala da spremi moja majka a ja sam znala da spremim štuku. Taj recept je inače iz francuske kuhinje i bili smo oduševljeni kada smo ga otkrili. Jogu vežbam kod kuće. Nisam baš toliko redovna, moram priznati. Međutim, vežbati jogu između ostalog znači vežbati disanje i koncentraciju, a to možete praktikovati bilo gde. Zadržati mir i ljubav, znati to da podeliš sa ljudima oko sebe i sa svetom. To nije ništa strašno, to su sve normalne stvari na koje smo na žalost zaboravili.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar