Pogledajte potresne snimke nemačkog bombardovanja Beograda

Video 06. apr. 202111:54 > 12:29
Podeli:

Besan zbog protesta u Beogradu 27. marta 1941. Hitler je istog dana svojim generalima izdao naredbu da svim mogućim vojnim sredstvima unište Jugoslaviju, da je zbrišu s lica zemlje, u što je moguće kraćem roku.

U rano nedeljno jutro usnula prestonica, tačno u 6:30 časova, probudila se u košmaru koji je donela nemačka avijacija zasipajući grad sa 440 tona bombi. Podmukli napad bez najave užasom je prekrio lica ljudi. Bombardovanje Beograda je počelo.

Tačan broj ljudi koji je izgubio život u ovom stravičnom činu agresije nikada nije tačno utvrđen.

Među prvim objektima koji su uništeni nalazila se Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, a ovaj cilj, kako se kasnije saznalo, odabrao je lično nemački kancelar Adolf Hitler podstaknut svojom ego manijom

Evropa je uveliko bila zahvaćena plamenom Drugog svetskog rata, a Hitler je želeo da prodre ka Rusiji. Na tom putu nalazila se Kraljevina Jugoslavija. Kako bi olakšala ostvarivanje svojih planova fašistička Nemačka šalje ponudu Vladi Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu koji su činile Nemačka, Italija i Japan. 25. marta 1941, Dragiša Cvetković i Vladko Maček, tadašnji politički lideri, u Beču potpisuju pristupanje ovom paktu.

Međutim, Velika Britanija nije želela da dozvoli ovaj savez, smatrajući da će biti koban po ostatak Evrope. Preko svoje agenture u Beogradu, samo dva dana kasnije, organizuje vojni puč koji su predvodili oficiri vojske Jugoslavije sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem na čelu.

Raspoložive snage za odbranu Beograda bile su beznačajne. Protivvazdušna odbrana nije postojala, a upotrebljiva avijacija brojala je svega 150 aviona koji su imali bilo kakve šanse protiv modernih letelica Luftvafea.

Okosnica odbrane sačinjena je od 1. vazduhoplovne lovačke brigade kojom je komandovao pukovnik Dragutin Rupčić, i 6. lovačkog puka iz Zemuna pod komandom pukovnika Božidara Kostića.

Nakon prvog bombardovanja, eskadrile raznih brigada bivaju pridodate za odbranu grada.

Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana su 6. i 7. aprila uspeli da obore između 90 i 100 neprijateljskih aviona, dok je JKRV u samo prva dva dana izgubio 24 aviona u odbrambenim misijama i 40 na zemlji.

Nažalost, nemački blickrig i napad bez objave rata sprečili su ozbiljniji otpor odbrane Beograda. Uprkos tome junaci domaće vojske pružili su maksimalan otpor okupatorima.