Neverovatna ratna božićna priča - dan kada su topovi utihnuli i kada je vojnik postao čovek

Zamislite samo tu scenu – 1914. godina, rat tek što je počeo… vojnici još suparnike sa druge strane rova ne gledaju kao na zaklete neprijatelje već pre kao kolege, sapatnike koji su se našli u istoj situaciji kao i oni. Linija koja je razdvajala zaraćene strane u Francuskoj bila je toliko blizu da su jedni druge mogli dobro i da čuju i da vide – promrzle, umorne i neispavane. Dani su i jednima i drugima proticali isto – boriti se preko celog dana, jesti uveče, u sumrak obilaziti “ničiju zemlju” i kupiti mrtve i ranjene, nakon toga spavati. Možda sanjati… A onda sutra sve ponovo…Kada se prvi Božić u zaraćenoj Evropi približio, mnoga društva i crkvene organizacije apelovale su da se za praznike proglasi zvanično primirje. Obe strane su ideju odbile, ali je rat duž Zapadnog fronta ipak tih dana nekako, samoinicijativno prestao. Nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. Ono što je ostalih dana važilo samo za nekoliko večernjih časova, tog 25. decembra 1914. godine postalo je celodnevni praznik za sve. Božić 1914. godine tako je zauvek ostao upisan u istoriji ratovanja jednostavno kao “dan čuda”. Ničija zemlja postala je mesto okupljanja, razmene suvenira, hrane, zajedničkih Božićnih misa… čak i jedne fudbalske utakmice! Pevalo se i šalilo do duboko u noć. O ovome svedoče pisma vojnika upućena najmilijima koja opisuju ovo malo “Božićno čudo”. U jednom od njih, od Škota koji je ratovao nedaleko od belgijskog grada Ipra, svet je saznao da je nasred ničije zemlje bila postavljena čak i mala Božićna jelka!Primirje je bilo kratko i trajalo nepuna tri dana. Do trenutka kada su tadašnji mediji i javnost saznali za njega, na Zapadnom frontu već se uveliko ponovo ginulo, a ništa slično više se nikada nije ponovilo!

Komande obe zaraćene strane izdale su stroge naredbe koje su zabranjivale bratimljenje sa neprijateljskim vojnicima. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja. Prvi svetski rat potrajao je naredne četiri godine odnoseći milione života vojnika i civila i potpuno uništavajući čitave države. Po svojim razornim efektima nadmašio ga je samo Drugi svetski rat. Ipak, na jedan kratak trenutak na Božić 1914. godine, ljudskost je odnela pobedu.