Vatra je dobar sluga, ali zao gospodar, izjavio je profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović, koji smatra da ponekad stihijski reagujemo prilikom gašenja požara, a ponekad i kasnimo, što dovodi do toga da imamo požare koji zahvataju nekoliko stotina hektara.

On je precizirao da je u Srbiji ove godine izgorelo oko tri i po hiljade hektara, a to je jedan i po put više od proseka nego u periodu od 2008. do 2020.

Prema njegovim rečima, u Crnoj Gori je izgorela tri i po puta veća površina u odnosu na prosečnu, u Makedoniji četiri i po puta, dok su najugroženije bile Italija i Grčka, gde je ove godine izgorela osam, odnosno pet puta veća površina u odnosu na prosečnu.

Milanović se založio za prevenciju požara i upozorio da su štete od njih mnogostruke, a posledice dalekosežne.

Ne samo kada je reč o materijalnoj šteti koja se ogleda u izgubljenom drvetu, već pre svega u zagađenju vazduha, jer tokom požara dolazi do emisija ugljendioksida i drugih štetnih gasova koji utiču na zdravlje ljudi, ali i na životnu sredinu uopšte.

“Emisija ugljendioksida utiče i na efekat staklene bašte, tako da imamo i uticaj na klimatske promene koje dovode do povećane frekvencije požara, ali i do povećanja opožarene površine, što ponovo dodatno utiče na inteziviranje samih klimatskih promena”, objasnio je Milanović.

Kako je napomenuo, posledice požara vidljive su i u šumskom zemljištu koje, zbog oslobađanja velike količine toplotne energije, može biti potpuno sterilisano.

Na taj način se ubijaju mikroorganizmi koji se nalaze u samom zemljištu, ukazao je Milanović i precizirao da ta pojava dalje utiče na proces humifikacije koji otežava revitalizaciju ekosistema i oporavak šuma.

Prema njegovim rečima, šume nas štite od erozije, klizišta, bujičnih tokova, a samim tim i poplava u nižim predelima i zato nas šumski požari mogu dovesti u opasnost od prirodnih katastrofa.

Da bi se vratile sve funkcije zemljišta neophodno je da prođe 80 godina, a da bi se u punom kapacitetu vratile funkcije šume sigurno više desetina godina, predočio je Milanović, pozivajući se na stručne analize.

Vatra je dobar sluga, ali zao gospodar, ocenio je Milanović i dodao da je Srbiji potreban sistem za zaštitu šuma od požara koji bi omogućio efikasno sprovođenje preventivnih mera, ali kasnije i mera sanacije posle samih požara.

Kada bismo imali sistem kojim bismo mogli da prepoznamo površine koje su više ugrožene od požara, onda bismo na njima mogli da organizujemo i adekvatan nadzor i da imamo detekciju u realnom vremenu,

To bi nam omogućilo brz odgovor i smanjenje prosečne opožarene površine, zaključio je Milanović.

Bonus video: Borba sa požarima u južnoj Italiji