Bolnice širom Bosne ponovo se pune pacijentima sa koronavirusom koji koji se bore za vazduh, broj teško obolelih je u porastu, a ukupan broj smrtnih slučajeva od COVID-19 stalno raste. Do sada je od koronavirusa umrlo više od 10 500 ljudi.

Ali punktovi za vakcinaciju širom zemlje, ne računajući Sarajevo, su uglavnom prazna i obilje vakcina protiv koronavirusa se približava datumu isteka.

„Nismo pravilno promovisali vakcinaciju“ protiv COVID-19, rekao je doktor Ednad Drljević, specijalista zaraznih bolesti koji radi u jednoj od najvećih bosanskih bolnica u Sarajevu.

„U početku smo imali negativan publicitet samo zbog toga što vlasti nisu obezbedile vakcine, ali kada su vakcine konačno počele da pristižu, uglavnom putem donacija, ljudi su postali izbirljivi“, dodao je on.

U decembru prošle godine, kada je EU započela kampanju masovne vakcinacije, Bosna je, zajedno s većinom drugih balkanskih nacija, ostavljena na čekanju, uzalud se boreći da dobije pristup vakcinama protiv COVID-19.

Do kraja proleća, međutim, stotine hiljada vakcina protiv COVID -19 konačno su počele da se pristižu, ali proces vakcinacije je brzo počeo da se usporava i sada je sveden na mizeran broj.

Do sada je nešto manje od 13 posto od 3,3 miliona stanovnika Bosne bilo potpuno vakcinisano protiv COVID-19, pa čak i oni koji su voljni da se vakcinišu biraju da čekaju jednu određenu vakcinu, umesto da dobiju onu koja je dostupna.

Bosna trenutno vakciniše svoje građane Fajzerom, Sputnikom V, Sinofarmom i Astra Zenekom.

Iako je Astra Zeneka najrasprostranjenija vakcina, čini se da uživa najmanje poverenja u Bosni zbog opsežnih vesti prošlog proleća o odlukama brojnih zemalja širom Evrope da je privremeno obustave zbog zabrinutosti oko mogućih nuspojava.

„Zaključak je da su ljudi slabo informisani i da nemaju dovoljno znanja za donošenje odgovornih odluka“ , rekao je Drljević.

Kao rezultat toga, rok za više od 50.000 vakcina Astra Zeneka je već istekao, a dodatnih 350.000 će isteći u oktobru u zemlji koja, prema podacima Univerziteta Džon Hopkins, ima najveću stopu smrtnosti od koronavirusa u Evropi od 4,5%.

U međuvremenu, vlasti ne čine ništa, kako bi ubedile građane da se vakcinišu ili čak samo da „prisili“ svoju većinski nevakcinisanu populaciju da poštuje osnovna ograničenja koja su namenjena suzbijanju širenja virusa.

Pandemija je pojačala mnoge probleme ove balkanske nacije, koja se i dalje bori sa oporavkom od razornog međunacionalnog rata između 1992-1995, uključujući ekstremni nedostatak lekara i medicinskih sestara, rasprostranjenu javnu korupciju i ozbiljan slom javnog poverenja u vladu.

Nekoliko istaknutih javnih i državnih zvaničnika je pod istragom ili im se sudi zbog sumnje u zloupotrebu u nabavci preko potrebne medicinske opreme i potrepština tokom pandemije.

Primetno odsustvo koordinacije i snažne kampanje za zaustavljanje neodlučnosti u vezi sa imunizacijom sve više zabrinjava zdravstvene radnike i korisnike vakcina.

„Nažalost, imam utisak da jednostavno dopuštamo lobijima i antivakserskim pokretima da podignu javnu raspravu i šire dezinformacije koje odvraćaju ljude od imunizacije“, rekao je doktor Bakir Nakaš, specijalista zaraznih bolesti u penziji.