Belkis Gonzales i njena porodica uživaju gotovo status slavnih ličnosti u malom srpskom gradu u kome sada žive nakon što su pobegli sa Kube pre pet godina. Oni su našli dom u Srbiji zahvaljujući migrantskoj ruti koja ih je vodila od karipskog ostrva do Balkana preko Rusije.

Dok većina kubanskih državljana koji žele da emigriraju odlazi u Ameriku ili u države španskog govornog područja, Belkis i njen suprug izabrali su Srbiju, zemlju u Evropi za koju im vize nisu bile potrebne.

Ona je tokom razgovora u porodičnom domu u Lajkovcu rekla da ona i njen suprug nisu mnogo znali o Srbiji pre nego što su stigli. „Imali smo dosta sumnji i strahova, ali stvari su bile mnogo bolje nego što smo očekivali“.

Preko milion ljudi prošlo je kroz Srbiju od početka velikog migrantskog talasa ka Evropi u poslednjih 5 godina, većina njih samo u tranzitu ka bogatim zemljama Evropske unije, a iz Agencije UN za izbeglice u Srbiji, kažu da je od 2008. godine samo 3.700 osoba formalno podnelo zahtev za azil u Srbiji.

Među njima je ukupno sedam Kubanaca, uključujući Belkis Gonzales, njenog supruga Jordelisa i njihovu 11-godišnju ćerku Islenu.

Belkis je rekla da je porodica napustila Kubu i zbog političkih problema i zbog nedostatka mogućnosti i nade za bolji život običnih ljudi. „Iako strancima izgleda kao karipski raj, život na Kubi je težak i sistem uopšte ne pomaže ljudima, već ih ograničava“, rekla je Gonzales.

Po dolasku u Srbiju, porodica je boravila u centru za tražioce azila pre nego što im je 2019. godine odobren status izbeglica. Uz pomoć UNHCR-a i lokalnih vlasti, kubanska porodica se konačno skućila i našla posao u Lajkovcu.

Iako sami građani Srbije u velikom broju napuštaju zemlju težeći ka bogatijim i prosperitetnijim državama, Gonzales je rekla da su ona i njena porodica srećni i zadovoljni novim životom.

Smestili su se u mali stan u centru varoši, dok Belkis radi u obližnjoj mesari, njen muž je na gradilištima u okolini. Neupućena u način života u Evropi, kubanska porodica je u početku bila zabrinuta kako će biti prihvaćena, ali tvrde da se nisu suočili sa odbacivanjem ili rasizmom, iako „ljudi bulje u vas, ali to je kao iz radoznalosti“.

Nenavikli na pridošlice i začuđeni da se neko zaista preselio sa Kube u njihov simpatični gradić od nekoliko hiljada ljudi, neki meštani su pohrlili u mesaru samo da bi videli Belkis, ili „Belku“, kako joj ovde nadimak.