Promena životnog stila je važna za dobru regulaciju holesterola, od korekcije u ishrani, prestanka pušenja, čime se nivo dobrog holesterola podiže za deset odsto, do fizičke aktivnosti kao što je trčanje, ubrzana šetnja, vožnja biciklom, plivanje, bavljenje košarkom.
Kada vam lekar kaže: “Visok vam je holesterol”, u vama se automatski upali neka lampica za opasnost, mada možda i niste u potpunosti sigurni kako on može naštetiti vašim arterijama.
POGLEDAJTE JOŠ
Holesterol predstavlja vrstu lipida. To je voštana, masna supstanca, koju prirodno stvara naša jetra. Važan je za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. Da bi pomogla transport holesterola kroz organizam, vaša jetra proizvodi i lipoproteine. Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok.
Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola, u narodu poznatog kao loš holesterol, nastaje stanje poznato kao visok holesterol u krvi. Kada se ne leči, on može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.
Nasuprot njemu, HDL, takozvani dobar holesterol, u organizmu se ponaša kao lovac na loš holesterol, noseći ga u jetru na dalju razgradnju. Sa porastom HDL-a, smanjuje se količina lošeg holesterola.
Visok holesterol obično ne izaziva direktne simptome. Zato je važno da se nivo holesterola kontroliše redovno. Kardiolozi preporučuju da ograničite količinu zasićenih masti, trans masti i šećera u vašoj ishrani.
Holesterol se nalazi u namirnicama na životinjskoj bazi, uključujući: meso, mlečne proizvode, plodove mora, žumance, maslac, mast.
Hrana koja ne sadrži holesterol uključuje: voće, povrće, koštunjave plodove. Ova hrana bi trebalo u što većoj meri da bude deo vaše svakodnevne uravnotežene ishrane.
