Albert Ajnštajn - Genije koji je izveo revoluciju u modernoj fizici

Iako zapamćen kao veliki genije u njegovom ranom detinjstvu nije bilo pokazatelja da je Ajnštajn napredniji od druge dece, čak su članovi njegove porodice mislili da on prilično zaostaje za drugom decom jer nije progovorio sve do svoje treće godine. I sam Ajnštajn je kasnje rekao da je do svoje devete godine jako retko pričao.

Navodno su ga roditelji prvi put čuli da govori za vreme jedne porodične večere kad je iznenada rekao: „Ova supa je previše vruća“, a kada su ga pitali zašto je ćutao sve do tog trenutka, on je rekao: „Do sada je sve bilo u redu.“

Ajnštajnov prvi kontakt sa fizikom dogodio se kad mu je otac jednom prilikom pokazao mali džepni kompas. Mali Ajnštajn je tada video da nešto nevidljivo pokreće iglu kompasa. On je ovo iskustvo kasnije okarakterisao kao najveće otkrovenje u njegovom životu.

Iako je bio Jevrejin, Ajnštajn je išao u katoličku školu. Tokom školovanja je bio problematičan učenik, nastavnici su za njega govorili da je drzak, bezobrazan i lenj. Bio je odličan iz matematike i fizike, ali je imao velikih problema sa predmetima poput istorije i geografije.

Sa 16 godina je pokušao da upiše Savezni politehnički institut u Cirihu, ali nije uspeo da položi prijemni ispit zbog loše urađenih testova iz botanike i jezika.

Srednju školu je završio 1896. godine u švajcarskom gradu Arau i nakon toga je uspeo da položi prijemni ispit za politehnički instut gde je i upoznao svoju buduću ženu i saradnicu Milevu Marić.

Nakon diplomiranja na Saveznom politehničkom institutu 1900. godine prijavljuje za objavljivanje svoj prvi naučni rad „Rezultati posmatranja kapilarnih pojava“.

Ajnaštajnu nije bilo lako da nađe nastavnički posao nakon sticanja diplome jer je u akademskom svetu bio na lošem glasu zbog svoje drskosti prema profesorima.

U ovom periodu Ajnštajn i Mileva Marić dobijaju vanbračnu ćerku Sizerl Ajnštajn, rođenu u Novom Sadu 1902. godine. Ne zna se tačno šta je bilo sa ovim detetom, ali je najverovatnije da je odmah po rođenju umrla od purpurne groznice ili da su je dali na usvajanje.

Mileva i Albert su bili u braku od 1903. do 1919. godine, razveli su se zbog Ajnštajnove ljubavi prema njegovoj rođaki Elzi Lovental koju je kasnije i oženio.

On je Elzi često pisao kako se oseća kao da je Mileva njegov radnik kojeg on ne može da otpusti. Zanimljivo je da mu je Elza bila rođaka i sa očeve i sa majčine strane.

Ajnštajn je 1905. godine napisao tri naučna rada koji se smatraju temeljom moderne fizike i ta godina se smatra Ajnštajnovom godinom čuda „annus mirabilis“.

Članci su bili o Braunovom kretanju, fotoelektričnom efektu i specijalnoj relativnosti. Krajem te godine je formulisao i najpoznatiju jednačinu ikada E = mc².

U novembru 1915. godine Ajnštajn je na Pruskoj akademiji nauka predstavio svoju najpoznatiju teoriju – Opštu teoriju relativnosti. Iako je ovo njegova najpoznatija teorija, on je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za njegovo objašnjenje fotoelektričkog efekta, jer su za to postojali čvrsti dokazi, dok je Opšta teorija relativnosti još uvek bila predmet sporenja.

Kada su nacisti 1933. godine doneli „Zakon o restauraciji civilne službe“ koji je primoravao sve jevrejske profesore da napuste svoj posao, Ajnštajn je bio gostujući predavač na Prinstonskom univerzitetu i zbog situacije u Nemačkoj je odlučio da ostane u Americi, a američko državljanstvo je dobio 1940. godine. Tokom tridesetih godina njegovi radovi su od strane nacista etiketirani kao „jevrejska fizika“.

Ajnštajn ni u Americi nije imao mira. Zbog njegovih političkih ubeđenja su mislili da je komunistički špijun i bio je pod konstantnom istragom FBI-a, o njemu je sastavljen dosije od preko hiljadu i četristo stranica, ali on za sebe nikad nije rekao da je komunista, sebe je smatrao socijalnim demokratom.

Na samom početku Drugog svetskog rata, 1939. godine, Ajnštajn je američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu poslao pismo u kojem ga je upozorio da nacisti rade na proizvodnji nuklearnog naoružanja i preporučio mu da SAD krene u istom pravcu.

On se kasnije pokajao što je poslao ovo pismo kad je video kakvu su štetu napravile atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Ajnštajn je umro 18. aprila 1955. godine u Prinstonskoj bolnici u Nju Džerziju, umro je u snu, a uzrok smrti bilo je unutrašnje krvarenje.

Iako je zabranio da se vrše istraživanja na njegovom telu posle njegove smrti njegov mozak je decenijama ispitivan.

Doktor Tomas Harvi koji je vršio autopsiju doslvono je ukrao Ajnštajnov mozak, bez odobrenja njegove porodice.

Otkriveno je da njegov temeni operkulum region nedostaje i da je, umesto toga, njegov donji parijetalni režanj 15 odsto veći nego što je normalno.

Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta.

Ajnštajn je takođe bio i jako dobar violinista, voleo je Mocartove sonate za violinu, i svakoj svojoj violini je tepao „Lina“.

Pored sviranja violine hobi mu je bio i jedrenje u čemu je bio jako loš, pa su često morali da ga spašavaju nakon brojnih nezgoda.