Akva park kao iz horor filma - ruglo blokova na obali Save

Nakon toga, do 2007. godine, na istom projektu se smenjuje desetak različitih investitora, zaključno sa novosadskom kompanijom Genel, koja je nakon preuzimanja projekta takođe ubrzo napustila posao.Grad Beograd je 2010. godine pokušao da povrati ovo zemljište ponovo pod svoje vlasništvo, ali se zbog komplikovane procedure (!?) to do sada nije dogodilo. Po tom projektu bilo je planirano da se izgradi 11 bazena, 21 tobogan različitih veličina, 6.500 kvadrata vodenih površina, najveći zatvoreni bazen u Evropi od 1.600 kvadrata i najviša „kamikaza“ tobogan u Evropi sa visinom od 20 metara.Koji je to problem zbog kojeg svaki investitor odustaje od gradnje? Može biti da je u pitanju neki tehnički problem, koji je u početku bio nepoznat, ali kada je otkriven od strane prvih investitora, jednostavno je prećutkivan prilikom prodaje posla narednim investitorima. Međutim, pre će biti da je u pitanju isplativost celokupnog projekta, zbog nemogućnosti maksimalne godišnje iskorišćenosti resursa usled loših klimatskih uslova.Da bi jedan veći vodeni park funkcionisao, njegova godišnja sezona mora trajati minimum pet meseci. U Beogradu, uzevši u obzir idealne vremenske uslove, sezona može trajati jedva četiri meseca, a ako se uzmu u obzir vremenske nepogode i kišni dani, period sa kontinualno sunčanim i toplim vremenom može trajati jedva 45 dana.U tom slučaju, nije problem u novcu za investiranje, već vremenskom intervalu za koji one mogu da se povrate, a projekat da nastavi da radi i prihoduje. Po ovoj računici, to ne bi bilo ispod osam do 10 godina, što se ni jednom investitoru ne isplati.Bilo kako bilo, tek ovo ruglo i dalje stoji i smeta stanovnicima Novog Beograda i zaljubljenicima u Savu čekajući dalje korake grada Beograda ili nekog novog investitora.