2
Brutalni zločini nad civilima u Ukrajini bili su planirani. Zverstva u Buči, kao i na Ozeru, bila su pod komandom Čaika, nekadašnjeg brutalnog dželata koji se borio u Siriji i tamo počinio nezamislive zločine. Svedoci i preživeli u Buči, kao i u Ozeru, Babincima i Zdviživki - svim područjima pod Čaikovom komandom - rekli su za AP i Frontlajn da su ruski vojnici mučili i ubijali ljude ako je postojala i najmanja sumnja da pomažu ukrajinskoj vojsci. U ukrajinskom zakonu ne postoji koncept komandne odgovornosti, ali ako tužioci mogu da dokažu da je Čaiko igrao ključnu ulogu u provođenju nezakonite politike Rusije, mogao bi pred međunarodnim sudom biti optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid.
Tužioci za ratne zločine u Ukrajini pokušavaju da prikupe dokaze protiv general-potpukovnika Aleksandra Čaika, koji je postao globalno poznat po svojoj brutalnosti dok je predvodio ruske snage u Siriji. Velika Britanija ga je sankcionisala zbog njegovih akcija u toj zemlji, a Hjuman Rajts Voč kaže da bi Čaiko mogao snositi komandnu odgovornost za napade na bolnice i škole i neselektivno granatiranje stambenih područja tokom zloglasne ofanzive u provinciji Idlib 2019. i 2020. godine. Najmanje 1.600 civila je ubijeno, a oko 1,4 miliona ljudi je raseljeno.
U Ukrajini, tužioci kažu da nemaju dokaze da je Čaiko naručio određene zločine, ali je jasno da su zločini počinjeni pod njegovim nadzorom.
U junu je američki Stejt department sankcionisao rusku 76. gardijsku desantno-jurišnu diviziju i njen 234. gardijski desantno-jurišni puk, kao i 64. zasebnu motorizovanu brigadu za zločine u Buči. Sve ove jedinice bile su pod vrhovnom komandom Čaika, rekle su ukrajinske vlasti za AP.
Dok je Čaiko predvodio ruski napad na Kijev iz Zdviživke, ruske trupe su ispitivale i mučile muškarce. Smrt ovih ljudi bila je deo obrasca nasilja u kojem su stotine civila premlaćivane, mučene i streljane na području pod njegovom komandom.
Ovo nije delo nekih odmetnutih vojnika, pokazalo je istraživanje Asošiejted presa i PBS serije Frontline. Bila je to strateška i organizovana brutalnost, počinjena u oblastima pod čvrstom ruskom kontrolom gde su bili prisutni vojni oficiri – uključujući samog Čaika.
Ukrajinske snage zaplenile su mapu veličine skoro dva metra. Izlizana je, naborana i prilično zastarela, a na njoj su ucrtani gradovi kojih više nema. Jedna crvena linija vijuga od Belorusije, duž zapadne obale reke Dnjepar, preko Černobila i ka aerodromu Žulijani u Kijevu.
Na poleđini je ispisan datum – 22. februar 2022. – i pečat ruske vojne jedinice – broj 07264, ruske 76. gardijske desantno-desantne divizije. U sedam sati ujutro 24. februara, komandant te divizije, general-major Sergej Čubarikin, naredio je svojim trupama da iz Belorusije pređu u Ukrajinu i prođu u Kijev, kažu ukrajinski tužioci. Čubarikin je izveštavao Čaika tokom početne faze rata, rekla su dva ukrajinska zvaničnika.
Dečaci vojnici – neki ne mnogo veći od svojih pušaka – sedeli su na tenkovima i vikali: „Sada ćemo zauzeti Kijev! Kijev je naš!“, pričaju svedoci. Trupama koje su se kretale prema ukrajinskoj prestonici naređeno je da blokiraju i unište nacionalistički otpor, saopštio je RUSI – Kraljevski institut ujedinjenih službi, istraživački centar sa sedištem u Londonu koji je analizirao kopije ruskih borbenih planova.
Vojnici su koristili liste koje je sastavila ruska obaveštajna služba i proveli operaciju čišćenja da identifikuju i neutrališu svakoga ko bi mogao da predstavlja pretnju.
„Te naredbe su napisane na nivou Čaika. Tako da ih je video i potpisao“, rekao je Džek Votling, viši naučni saradnik u RUSI-u koji je svoje nalaze podelio sa AP-om.
Iako sama naređenja nisu nužno nezakonita, često su izvršena uz flagrantno nepoštovanje zakona i običaja ratovanja dok su ruske trupe zauzimale teritorije širom Ukrajine.
Svedoci i preživeli u Buči, kao i u Ozeru, Babincima i Zdviživki – svim područjima pod Čaikovom komandom – rekli su za AP i Frontlajn da su ruski vojnici mučili i ubijali ljude ako je postojala i najmanja sumnja da pomažu ukrajinskoj vojsci. Čistke su intenzivirane nakon što su ruski položaji pogođeni nekoliko puta, pokazuju intervjui i snimci, a vojnici su svojim najmilijima u presretnutim telefonskim pozivima koje je dobio AP rekli da im je naređeno da se prema osumnjičenim doušnicima ponašaju bez milosti.
Vojnici su svojim majkama, suprugama i prijateljima u Rusiji rekli da ubijaju ljude samo zato što su bili na ulici dok bi pravi civili bili u podrumu, prema pozivima koje je presrela ukrajinska vlada u blizini Kijeva.
21. marta vojnik po imenu Vadim pozvao je svoju majku: „Imamo naređenje da svima oduzmemo telefone, a onima koji se opiru – ukratko – dođavola. Imamo naređenje: Nije važno da li su civili. ili ne. Ubijte sve. Imamo naređenje da ne uzimamo ratne zarobljenike, već da ih sve pobijemo“, rekao je vojnik Ljonja u telefonskom razgovoru 14. marta.
„Uhvaćen je i dečak od 18 godina. Prvo su mu pucali u nogu iz mitraljeza, a potom su mu odsekli uši“, ispričao je Ljonja majci.
Ukrajinski tužioci kažu da je 76. gardijska desantna jurišna divizija učestvovala u smrtonosnoj operaciji čišćenja Buče 4. marta duž Jablunske ulice, najsmrtonosnijeg puta u okupiranoj Buči i mesta važnog ruskog komandnog centra.
Život pod okupacijom Čaikovih snaga bio je napet i zastrašujući, rekli su lokalni stanovnici za AP i Frontlajn.
Buča, prijatan grad nedaleko od Kijeva, brzo je postao globalni simbol ruskih ratnih zločina i predmet broj jedan za ukrajinske tužioce za ratne zločine. Vojnici koji su se povlačili ostavili su za sobom tela preko 450 muškaraca, žena i dece – skoro svi su pokazivali znake nasilne smrti.
Ali pokolj nije bio ograničen samo na Buču. To se ponovilo u mnogim gradovima i selima, pa i u Zdviživki, selu koje je pre rata imalo oko 1.000 stanovnika, gde je pronađeno 17 mrtvih.
„Kada se pogleda sve što se dešavalo u Zdviživki, postaje očigledno da ovo nije samo pojedinačni slučaj, to je njihova politika za teritoriju koju su okupirali“, rekao je Taras Semkiv, tužilac za ratne zločine u Kancelariji glavnog tužioca Ukrajine.
U ukrajinskom zakonu ne postoji koncept komandne odgovornosti, ali ako tužioci dokažu da je Čaiko igrao ključnu ulogu u provođenju nezakonite politike Rusije, ili je trebao znati što njegove trupe rade i bio u poziciji da ih zaustavi ili kazni zbog njihovog ponašanja, mogao bi pred međunarodnim sudom biti optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid.
Dok traže konkretnije dokaze, ukrajinski tužioci optužili su Čaika za zločin agresije, široku optužbu kojom ga se smatra odgovornim za pomoć u planiranju i provođenju ilegalnog rata u Ukrajini.
Kažu da je bio u Zdviživki od 20. ožujka do 31. ožujka i vodio napad na Kijev. Očekuje se da će Čaikovo suđenje uskoro početi u Ukrajini. Ali on se na sudu, gotovo sigurno, neće pojaviti.
Međunarodni kazneni sud ima veće šanse od Ukrajine da jednog dana uhvati Čaika. To je trenutno jedini međunarodni sud koji smatra čelnike kazneno odgovornima za ratne zločine. Ali to nije jednostavan zadatak.
Međutim, MKS nema jurisdikciju nad Rusima za širok zločin agresije jer Rusija – kao i SAD – nikada nije pristala na to. Umesto toga, tužioci moraju da povežu komandante sa određenim zločinima. Zbog ovoga je teško pokrenuti slučajeve protiv lidera poput Čaika, ali i Vladimira Putina.
Sve veći broj ljudi poziva na uspostavljanje specijalnog tribunala za zločine u Ukrajini – sličnog onima koji su uspostavljeni za sukobe u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji – kako bi se rešio ovaj jaz u međunarodnom pravu. Kažu da bi to bio najbolji način da Putin plati za rat u Ukrajini.
Inače, Putin je pohvalio Čaika za njegove akcije u Siriji, odlikujući ga Ordenom heroja Rusije 2020. godine i unapredio ga u general-potpukovnika u junu 2021. godine.
BONUS VIDEO: AP: Retrospektiva zločina u Buči
