0
Stambenu zgradu koja se urušila na Floridi u čijim ruševinama se sada traga za stotinu ljudi, inženjeri su ocenili kao nestabilnu još prošle godine. Ova zgrada, prema studijama profesora Šimona Vdovinskog koji se bavi proučavanjem zemljišta i životne srednine, tone munjevitom brzinom još od devedesetih godina.
Pročitajte još:
Kada je Vdovinski video vest o rušenju zgrade setio se svog istraživanja, prenosi USA Tudej.
„Pogledao sam u telefon ujutru i pomislio kako sam predvideo to“, rekao je.
Vdovinski je rekao da njegovo istraživanje nije imalo nameru da sugeriše na ovako fatalan ishod.
„Zgrada je tonula brzinom od oko dva milimetra godišnje tokom 1990-ih i ona je od tada mogla da se uspori ili ubrza“, rekao je on
Njegovo iskustvo svedoči tome da su se sve zgrade koje su počele da tonu devedesetih ili srušile ili dobile ozbiljna strukturna oštećenja. Na osnovu svojih nalaza zaključio je da je to bio slučaj i sa ovom zgradom. Tokom poslednjih nekoliko godina, Vdovinski i njegov tim istraživali su koji delovi Majamija tonu, pre svega kako bi utvrdili gde se dešava porast nivoa mora i gde bi moglo doći do poplava.
Ništa iznenađujuće
Podaci prikupljeni od 1993. do 1999. godine pokazali su da je veći deo Majamija nije ugrožen, osim nekoliko tačaka. Vdovinski je rekao da je većina tih tačaka u zapadnom delu Majamija u kom je nadmorska visina niža.
„Ovo ‘potonuće’ nije trebalo da nas iznenadi“, rekao je.
Vdovnski je dodao i da ne veruje da bi bilo ko u gradskoj ili državnoj vladi imao razloga da bude upoznat sa nalazima studije. Većina njih se usredsredila na potencijalne opasnosti od poplave, a ne na inženjerske brige.
„Ovo je izuzetno neobičan događaj. Opasno je i kontraproduktivno nagađati o njegovom uzroku“, rekao je.
Ipak, ovo urušavanje moglo bi da utiče na Šimona da nastavi sa istraživanjima.
„Međutim, ovaj incident me je naterao da razmislim o mogućnosti korišćenja takvih podataka za identifikovanje područja potencijalnog strukturnog rizika“, rekao je on.
Prema rečima gradske poverenice Ein Šalzuer slučaj urušavanja zgrade u Majamiju nije bila slučajnost.
„Ovo nije Božije delo. Nema govora o prirodnoj katastrofi, zgrade ne padaju same od sebe“, rekla je.
Oštećenja i pukotine
Grad Majami zahteva da se višespratne zgrade ponovo sertifikuju na svakih 40 godina. To uključuje električne i strukturne inspekcije. Vlasti su saopštile da se sa nabavljanjem sertifikata za ovu zgradu počelo, ali da one nisu dovršene. Poverenica dodaje da se do sada na zgradu niko nije žalio.
„Da zgrada ima ozbiljnih problema, sigurno bismo znali“, rekla je.
Pre šest godina, 2015, zgrada je tužena zbog oštećenja i pukotina spoljnog zida. Kako se navodi u sudskim spisima ovo nije prvi takav slučaj. Prema evidenciji, zgrada se prethodnog puta izvukla plaćanjem kazne.
„Te pukotine zidova mogu biti tragovi da je poniranje uticalo na stabilnost konstrukcije“, kaže Mejtis Levi, profesor na Univerzitetu Kolumbija i autor knjige „Zašto zgrade padaju: kako konstrukcije propadaju“.
„Stanovnici zgrade su sigurno primetili promene. Verovatno su primetili pukotine na podu, zidovima. Evidentno je da podovi nisu bili ravni, to znači da se zgrada pomera“, zaključuje.
Bolje sprečiti nego lečiti
Keren Bolter iz inženjerske firme Arkadis sa Floride mišljenja je da i pravo rešenje bila prevencija.
„Grad bi trebalo da investira u tehnologiju koja može utvrditi kojim zgradama preti urušavanje zbog geoloških procesa. Veoma je tužno što su ljudi primorani na iseljavanje. Stalno gasimo požare. Mislim da imamo sistemski problem. Ulaganje u preventivne mere umesto reaktivnih reakcija štedi živote, novac i vreme“, rekla je.
Sa druge strane Rajan Šamet, profesor na univerzitetu Severne Floride kaže da su potrebni sateliti, dronovi i druga sredstva kojima bi se nadgledalo gde Florida tone i uvidelo kojim zgradama preti rušenje.
„Strukturno nadgledanje već postoji, ali teško je jer još nemamo resurse da nadgledamo svaku zgradu pojedinačno“, dodaje.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
