0
Epidemiolog Igor Rudan je mudar i dobro zna da je – ako želimo da se iskobeljamo iz aktuelne pandemije – neophodno platiti cenu. Kada ništa ne bi radilo šezdeset dana, ekonomija bi doživela kolaps, a građani bi ostali bez novca i u dugovima.
„A zbog katastrofe za ekonomiju, narašće broj nezaposlenih i nelikvidnih, ljudi će se odavati alkoholizmu, biti depresivni, patiti od nesanice, raspadaće se brakovi, rašće stope smrtnosti od raka i kardiovaskularnih bolesti. I na kraju, oni koji su spaseni od koronavirusa nastradaće od bolesti koje će biti posledica novog talasa siromaštva i recesije“, naveo je hrvatski epidemiolog.
Ipak, ovaj profesor na Univerzitetu u Edinburgu eksplicitno je naveo kakve su mere nužne da bi se pobedio novi koronavirus koji je odneo već stotine i hiljade života u čitavom svetu.
Rudan je u objavi na Fejsbuku koja je brzo postala viralna praktično po stavkama naveo kakve su mere neophodne da Hrvatska, ali i bilo koja druga zemlja, postanu coronavirus–free zona: hermetičko zatvaranje granica, karantin u trajanju od barem 30 dana za one koji se iz inostranstva vraćaju kući, narediti boravak u kućama svim građanima puna dva meseca, do samoposluge samo najmlađi članovi porodice, i to jednom u tri dana, uz punu zaštitnu opremu, oformiti mobilne lekarske timove s prenosnim respiratorima koji dolatze na vrata, naložiti bankama i ostalima da ne naplaćuju rate tokom ta dva meseca…
„Kontrast je majka jasnoće“ – tako je Rudan naslovio svoju drugu objavu u kojoj je pokušao da objasni da se epidemiolog ne boji epidemije, jer zna da svaku može vrlo efikasno suzbiti, pitanje je samo drastičnosti mera.
Pročitaj i:
„Mnogi se čude kako mogu biti tako ležeran kada pišem i pričam o ovoj pandemiji. Ali to je kao da se nekome ko profesionalno razminirava minska polja čudite kako se ležerno šeće kroz njih. On ponešto zna o razminiranju, dok ćete vi, šećući se sami kroz minsko polje, misliti da vam je svaka sekunda zadnja. Slično se zbiva i ovde sada“, objasnio je Rudan.
Rudan je za hrvatski Večernji list takođe jasno naveo šta svako od nas može da učini kako bi se epidemija širila što sporije.
Moramo da sprečimo da svaki zaraženi uspe da zarazi više od jedne zdrave osobe. Ako zarazi više od jedne osobe, u najgorem slučaju, problem će se uvećavati, kao i opterećenje koje trpe zdravstveni sistemi.
Povucimo se u samoizolaciju. Ako se nalazimo bilo s kim na ručku ili kafi, neka to bude samo jedna osoba, ne više njih; nosimo rukavice, izbegavajmo da dodirujemo površine koje mnogi dodiruju, ne rukujmo se i ne grlimo dok ovo traje. Proredimo i posete penzionerima, ili ih privremeno ukinimo.
“Jednostavno, budimo u zatvorenom kako bismo mogli spasti što više onih koji razviju težak oblik bolesti“, istakao je Rudan.
Hrvatski epidemiolog upozorio je i da postoji drugi način na koji virus može da nanese veliku štetu – ako uđe u bolnicu. Virus blagu bolest izaziva ako se širi u zajednici, ali ako dospe u bolnice, napada one najosetljivije, one sa oslabljenim imunitetom i stare, kao i one koji već pate od teških bolesti.
Da bi se izbeglo širenje virusa u bolnicama, zaraženi jednostavno ne smeju da ulaze u bolnice – „sve užasne statistike i izveštaji o velikom broju umrlih s početka pandemije pripisive su baš takvim, bolnički epidemijama“ – a bilo bi uputno i otpustiti na kućnu negu sve bolesnike koji mogu da prežive i van bolničkih uslova. Tamo će biti sigurniji. Uz to, na taj način se sistem rasterećuje i oslobađaju se kapaciteti za zaražene s teškim oblikom koronavirusa.
Neophodno je testirati lekare i sestre što ćešće, ali i razmišljati malo šire, smatra Rudan – prebaciti sve lekare starije od 60 godina na odeljenja sa hroničnim bolesnicima gde nije veliki protok ljudi na svakodnevnom nivou, ali i sprečiti teško stanje nekog zdravstvenog radnika jer to često negativno utiče na moral ostalih.
Rudanovo upozorenje u retrospektivi bilo je još važnije i – u neku ruku zlosutnije – kada je istakao da se „kod epidemija stvari mogu brzo okrenuti protiv nas zbog tek malo nepažnje ili neodgovornosti, te se zbog samo nekoliko incidenata sve može promeniti“, pošto je svega nekoliko dana kasnije region obišla vest da su lekari u nekoliko vodećih zagrebačkih bolnica ipak zaraženi koronavirusom.
„Očito su još uvek aktuelne reči pruskog vojnog stratega iz 19. veka Helmuta fon Moltkea koji je poučavao da ‚nijedan ratni plan neće preživeti prvi kontakt s protivnikom‘“, napisao je Rudan u narednom tekstu za Večernji list.
On je naveo da je nazvao kolege iz Kine, neke od vodećih tamošnjih stručnjaka za globalno zdravlje, i zamolio ih da se prisete svih nepredviđenih situacija i „uskih grla“ s kojima su se suočavali dok su suzbijali epidemiju u Vuhanu, gradu u kojem je pandemija počela.
Prvi i najvažniji zadatak bio je – fizički razdvojiti zaražene bolesnike od nezaraženih u bolnica. Dnevno su testirani svi pacijenti kako bi se znalo ko je zaražen, a ko ne. U tom trenutku doneta je „pragmatična, ostatku sveta neverovatna odluka“: da se sagrade dve nove bolnice samo za zaražene, snabdevene stotinama respiratora i jedinicama intenzivne nege.
Drugo „usko grlo“ postala su zaštitna odela za lekare i sestre, ali i kvalitetna obuka medicinskog osoblja kako se odela pravilno koriste. Lekari su, dok su u odelima, čak nosili pelene za odrasle, a Rudan je istakao i da su kineski lekari pronašli način da zaštite svoje porodice od virusa tako što su ili privremeno iznajmili stanove pored bolnica, uputili svoje porodice negde van grada ili jednostavno ostajali da spavaju u samim bolnicama.
Kada su suzbijene bolničke epidemije, trebalo je suzbiti i epidemiju izvan bolnice, a to je bilo moguće izvesti samo i jedino masovnim testiranjem – bila je i sezona prehlada i trebalo je precizno utvrditi ko kašlje od gripa, a ko zbog Covid-19.
„Kinezi su organizovali hiljade malih epidemioloških timova koji su se javljali na dojave i išli po stanovima, merili temperaturu i testirali ljude“, naveo je Rudan.
Pročitaj i:
A onda – izolacija. Masovna izolacija.
„Karantin Vuhan/Hubej bio je prvi eksperiment mega-karantina u ljudskoj istoriji koja je u kućama blokirala 56 miliona ljudi“, istakao je Rudan i dodao da „ako se epidemija i vrati opet nekim manjim žarištem, nema sumnje da će Kina znati da ugasi takvo žarište“.
Rudan je savete koje je podelio prvo na Fejsbuku, a potom i putem medija, namenio prvenstveno Hrvatskoj, ali se takva analogija može primeniti i na druge zemlje koje se bore sa pandemijom, odnosno i na Srbiju koja odavno broji više od stotinu zaraženih.
Kineski mehanizmi odbrane od pandemije jesu radikalni po sebi, naročito ako se u obzir uzmu mere koje su uvedene kako bi se građani zadržali u izolaciji – od pretnji smrtnom kaznom onima koji napuste karantin, do javnog nadzora sveobuhvatnijeg nego ikada dosad – a koje su na meti kritika svetske javnosti već neko vreme, ali je nepobitna činjenica da je Kina uspela da zauzda pandemiju. O tome kako je izgledala borba sa novim koronavirusom u najmnogoljudnijoj zemlji sveta govorio je za Njujork tajms i dr Brus Ejvlord iz Svetske zdravstvene organizacije koji je imao prilike da na licu mesta svedoči kineskim naporima, i njegovi utisci komplementarni su Rudanovim – bile su neophodne brzina, novac i mašta.
Kina se još uvek bori sa teorijama zavere, mada istovremeno pokušava da se tranformiše u humanitarnu silu, a broj obolelih u trajnom je padu. Štaviše, žarište virusa sada je u Evropi, i iako bi valjalo uložiti napore da izbegnemo paniku, kako je istakao Rudan, od Kine bi trebalo učiti i jačanje duha i morala koje će nam svima biti neophodno.
„Predstoje nam dani discipline, ali i zajedništva“, istakao je Rudan.
