Žene boraca Azova pokušavaju da spasu svoje muževe

Oni su u teškoj situaciji, ali ne gube živce. Tako svet zahvaljujući brojnim video-uključenjima vidi ukrajinske borce koji su u ruskom okruženju u čeličani Azovstalj u Marijupolju. Slično se drže i njihove supruge koje ovih dana obilaze Evropu nastojeći da spasu svoje muževe. Prema ukrajinskim navodima, u međuvremenu je više od 260 ukrajinskih vojnika napustilo čeličanu. DW je pre toga u Kelnu razgovarao s nekima od supruga.„U Azovstalju se ne vodi rat, tamo se hladnokrvno ljude masakriraju“, kaže Julija Fedosjuk. Njen muž Arsen jedan je od više stotina boraca koji su se utvrdili u bunkerima čeličane. „Stalno ima napada iz vazduha, bombardovanja u kojima se pogađaju i prostorije s ranjenicima“, kaže Julija. Ciljano se gađaju i izvori vode, pri čemu se čak i ne radi o pitkoj vodi, naglašava ona.

„Snage su na izmaku“

Julijin muž je ranjen. U trenutku razgovora nije bilo jasno hoće li on moći da napusti čeličanu. Akcija je u međuvremenu počela evakuacijom jedne veće grupe – rusko Ministarstvo odbrane objavilo je primirje za Marijupolj kako bi se ranjeni vojnici izvukli iz čeličane. Nejasno je koliko je još boraca u Azovstalju. Proteklih dana su, nakon više pokušaja posredovanja, odatle evakuisani civili. Ali, na ukrajinskoj strani vlada nepoverenje. „Ostali su samo oni koji se boje da će biti prebačeni u Rusiju i tamo ubijeni“, kaže supruga ukrajinskog vojnika.Julija Fedosjuk obilazi Evropu zajedno sa Katerinom Prokopenko. Njen muž Denis, pukovnik Ukrajinske nacionalne garde i puka Azov, veoma je poznat u Ukrajini, a predsednik Zelenski ga je u martu odlikovao ordenom „Heroj Ukrajine“. Katerina kaže da svakodnevno kontaktira sa mužem, ali da su razgovori uvek kratki i suvoparni. Poruka je da je veoma teško, ali da će izdržati. „Stanje je kritično. Ja u njegovim audio-porukama osećam da su snage na izmaku. To se događa kad čovek samo jednom na dan jede i pije“, kaže Katerina Prokopenko.

Obe žene su mlađe od 30 godina. Kad je Rusija krajem februara napala Ukrajinu, one su bile u Kijevu i kao volonterke su, kažu, pomagale ukrajinskoj vojsci i skupljale novac za opremu. Odlazak u inostranstvo nisu planirale. Kažu da bi se rado odrekle bezbednosti u Evropi i otišle svojim muževima u čeličanu Azovstalj – kada bi to bilo moguće. Ali, i ovde one imaju zadatak: „Glasno upozoravamo na problem, molimo za pomoć i pričamo istinu.“

Ko je kriv za opsadu Marijupolja?

U to, recimo, spada i pitanje kako je došlo do toga da je ruska vojska potpuno okružila ukrajinske borce u Marijupolju. „Krivi su komandanti okolnih mesta koji su odustali od odbrane i tako omogućili brzo okruženje Marijupolja“, kaže Julija Fedosjuk. Predsedniku Zelenskom kao vrhovnom komandantu ona ne prebacuje ništa. Ali, apeluje na njega da „još više o tome govori, da više pregovara, više zahteva“.Do sada najveći uspeh tih mladih žena bio je prijem kod pape Franje u Vatikanu početkom maja. U tome su joj pomogli lični kontakti, priča Julija Fedosjuk. Ona je saradnica u kabinetu jednog ukrajinskog poslanika čiji otac je ukrajinski ambasador u Vatikanu. Od ideje da napiše pismo papi s molbom da pomogne, na kraju je nastao susret s papom. „Naš najvažniji cilj je osloboditi naše muževe i sve druge koji su u čeličani Azovstalj“, kaže Fedosjuk.U novijoj istoriji čovečanstva bilo je mnogo primera opsade gradova i drugih mesta. Ali, supruge boraca iz Marijupolja ne drže mnogo do istorijskih poređenja. Borba za Azovstalj je u dvojakom smislu simbolična, kaže Julija Fedosjuk. „Bez obzira kako će sve na kraju da se završi, Ukrajina je već pobedila, u moralnom smislu u svakom slučaju.“ Ona se snažno nada da će Zapad nadvladati svoju bespomoćnost.***BONUS VIDEO: AP: Retrospektiva Buča

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apretrospektivabuchaaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3325688"]