Iako već nedeljama raste strah među političarima i građanima Nemačke zbog uspona ekstremne desnice, odnosno partije Alternativa za Nemačku (AfD), čini se da je tek sada jasno kakve planove ima ova politička opcija. Jedna od liderki AfD-a Alis Vajdel mogla bi da promeni Nemačku iz korena, ukoliko se nađe na odlučujućim pozicijama. Ova stranka ističe u svom programu da je EU neuspeli projekat i da treba ići stopama Velike Britanije, koja je istupila iz EU i pozabaviti se pitanjem migracija. Tako sada u javnosti odzvanja reč "Degzit", koja označava napuštanje Unije.
Vajdel je diplomirala ekonomiju kao jedna od najboljih u generaciji. Nakon završenih studija, radila je u Frankfurtu,
potom je i šest godina živela u Kini, zbog čega tečno govori i mandarinski.
AfD-u se pridružila 2013. godine, i kako kaže, stranka je privukla njenu pažnju zbog protivljenja evru. U aprilu 2017. godine, postala je kandidat za predsednika AfD-a, čime je bila prva lezbejka koja se kandidovala. Liderka AfD-a postala je u junu 2022. godine.
Ova 44-godišnja liderka smatra da treba reformisati institucije EU kako bi se obuzdala moć Evropske komisije i rešilo to što ona vidi kao „demokratski deficit“.
„Ako reforma nije moguća, ako ne uspemo da ponovo izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo da pustimo narod da odluči, baš kao što je uradila Velika Britanija. Mogli bismo da imamo referendum o ‘Degzitu’ – izlasku Nemačke iz EU“, rekla je ona.
Nemački ustav postavlja stroga ograničenja nacionalnim referendumima, a čak i da se oni održe, ankete pokazuju da bi velika većina Nemaca glasala za ostanak u EU. Međutim, među biračima AfD-a, podrška EU je najslabija.
Vajdel je takođe istakla kako je njen politički uzor pokojna britanska premijerka Margaret Tačer, koja je podigla Veliku Britaniju na noge kada se zemlja suočavala sa ekonomskim izazovima.
„Margaret Tačer je bila moj politički uzor. Preuzela je Veliku Britaniju kada je zemlja ekonomski bila devastirana i iznova je izgradila“, rekla je Vajdel.
Po nacionalnim istraživanjima javnog mnjenja, AfD ima prednost u odnosu na Socijaldemokratsku partiju Nemačke premijera Olafa Šolca.
Međutim, trenutni uspeh AfD-a ne garantuje joj mesto u budućoj vladi.
Vajdel je priznala da AfD neće moći da preuzme vlast u Berlinu pre 2029. godine, ali je rekla kako je buduća uloga u vladi „neizbežna“.
Moćna političarka kazala je da će kada dođe na vlast, stranka reformisati poreske zakone i okončati prelazak Nemačke na obnovljive izvore energije.
Kako piše „Politiko“, AfD napreduje i pored nedavnog skandala koji je podstakao najveće proteste protiv desnice koje je zemlja videla poslednjih decenija. Stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice tokom minulog vikenda zbog plana AfD-a o migrantima, a neki su čak tražili da se stranka zabrani.
Naime, otkriveno je da su pojedini članovi AfD-a bili na sastanku sa neonacistima i drugim ekstremistima kako bi razgovarali o „remigraciji“, što je skraćenica za deportaciju tražilaca azila, migranata, pa čak i nemačkih građana sa migracionim poreklom koji nisu uspeli da se integrišu u zajednicu.
Lars Klingbeil, poslanik Socijaldemokrata, optužio ju je da je relativizovala plan deportacije i umesto toga se obrušila na „medijsku kampanju klevetanja“.
„Ti si vučica u jagnjećoj koži. Ali ja ti kažem da se vaša fasada počinje da se urušava. Ljudi konačno vide pravo lice AfD-a“, rekao joj je Klingbeil tokom rasprave u Bundestagu.
Vajdel je otpustila pomoćnika koji je prisustvovao sastanku, Rolanda Hartviga, i kazala kako ništa nije znala o sastanku ekstremista.
„To je bio pokušaj da se kriminalizuje ideja o ljudima koji nemaju dozvolu da ostanu ovde (u Nemačkoj) ili su podložni nalogu za deportaciju. AfD je stranka koja se zalaže za sprovođenje zakone zemlje“, kazala je ona za „Korektiv“, medijsku organizaciju koja je saznala za sastanak.
Vajdel je objasnila da za nju koncept „remigracije“ znači proterivanje ljudi koji su „nezakonito stekli državljanstvo s lažnim podacima“ ili pojedinaca „s dvojnim državljanstvom koji su osumnjičeni za terorizam ili su osuđeni kriminalci“. Isključila je masovna proterivanja: „Ovde ne možete generalizovati.“
Međutim, takođe je rekla da više od milion ukrajinskih izbeglica trenutno u Nemačkoj nema dugoročnu budućnost u zemlji, dodavši da je bila greška dopustiti im da primaju socijalnu pomoć.
„Jasno je da će svi Ukrajinci morati da odu kući kad se rat završi. Oni će ionako biti potrebni da pomognu u ponovnoj izgradnji svoje zemlje“, rekla je Vajdel.
POGLEDAJTE JOŠ:
Šolc je pozvao građane da odbace stavove AfD-a, opisujući plan deportacije kao „napad na demokratiju“.
AfD su 2013. osnovali konzervativni ekonomisti nezadovoljni spasavanjem evrozone tokom krize državnog zaduživanja. Ali postupno se stranka pomakla udesno iskoristivši talas besa zbog politike otvorenih vrata bivše kancelarke Angele Merkel prema izbeglicama. Tako je stvorena žestoka platforma protiv imigracije i establišmenta.
Stanka je proruski orijentisana i optužena je da ima previše blage stavove prema ruskom lideru Vladimiru Putinu. Vajdel je rekla kako Nemačka nije smela da dozvoli da milion ukrajinskih izbeglica dobije beneficije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare