15
Retko koji građani dobijaju priliku da izlože svoje ideale kao nacija i sami kroje novi Ustav. Čileanci su uspeli da postignu nemoguće i nateraju vlasti da ih direktno uključe u pisanje novog Ustava, koji će, između ostalog, ograničiti rad rudnika litijuma.
Nakon više meseci protesta zbog društvenih i ekoloških problema, 155 Čileanaca je izabrano da napišu novi ustav usred onoga što su proglasili „klimatskom i ekološkom vanrednom situacijom“.
Njihov rad neće samo oblikovati način na koji se upravlja zemljom od 19 miliona stanovnika, već će odrediti budućnost litijuma, koji vreba u slanim vodama ispod ove ogromne eterične pustinje pored Anda.
Litijum je neophodna komponenta baterija. I dok globalna ekonomija traži alternative fosilnim gorivima kako bi usporila klimatske promene, potražnja za litijumom i cene istog – rastu.
Rudarske kompanije u Čileu, drugom po veličini svetskom proizvođaču litijuma posle Australije, žele da povećaju proizvodnju, kao i političari koji rudarstvo vide kao ključno za nacionalni prosperitet. Međutim, oni se suočavaju sa sve većim protivljenjem Čileanaca koji tvrde da je veoma ekonomski model zemlje, zasnovan na eksploataciji prirodnih resursa, zahtevao previsoke troškove životne sredine i nije uspeo da proširi koristi na sve građane, uključujući starosedeoce.
Sada je na Ustavnoj konvenciji da odluči kakva država Čile želi da bude. Članovi konvencije će odlučivati o mnogim pitanjima, uključujući kako bi rudarstvo trebalo da bude regulisano i kakav glas lokalne zajednice treba da imaju u vezi sa rudarstvom.
Širom sveta, nacije se suočavaju sa sličnim dilemama — u šumama centralne Afrike, na teritorijama Indijanaca u Sjedinjenim Državama — dok pokušavaju da se izbore sa klimatskom krizom bez ponavljanja grešaka iz prošlosti. Za Čile, ovo pitanje sada treba da oblikuje nacionalnu povelju.
„Moramo pretpostaviti da ljudska aktivnost uzrokuje štetu, pa koliko štete želimo da izazovemo?“ rekla je Kristina Dorador Ortiz, mikrobiolog koji proučava solane i koji je u Ustavnoj konvenciji.
Pored litijuma, tu je i – voda. Usred strašne suše izazvane klimatskim promenama, Konvencija će odlučiti ko je vlasnik vode u Čileu.
Sadašnji ustav Čilea napisan je 1980. godine od strane ljudi koje je odabrao tadašnji vojni vladar- Augusto Pinoče. To je otvorilo zemlju za ulaganja u rudarstvo i omogućilo kupovinu i prodaju prava na vodu.
Čile je napredovao koristeći svoja prirodna bogatstva: bakar i ugalj, losos i avokado. Ali, čak i kada je Čile postao jedna od najbogatijih nacija Latinske Amerike, frustracije su se povećavale zbog nejednakosti. Područja bogata mineralima postala su poznata kao „zone žrtvovanja“ degradacije životne sredine, a reke su počele da presušuju.
Gnev je prerastao u ogromne proteste 2019. godine, kada je usledio nacionalni referendum, na kojem je izabrano različito veće za prepisivanje ustava.
U decembru ove godine dogodila se još jedna prekretnica. Birači su za predsednika izabrali Gabrijela Borića, 35-godišnjeg bivšeg studentskog aktivistu. Vodio je kampanju za proširenje mreže socijalne sigurnosti, povećanje poreza za rudarstvo i stvaranje nacionalne litijumske kompanije.
Jutro nakon njegove pobede, cena akcija najvećeg proizvođača litijuma u zemlji „SKM“ pala je za 15 odsto.
„SKM“ je bio državni proizvođač hemikalija za đubrivo sve dok ga Pinoče nije predao svom tadašnjem zetu, Huliju Ponsu Leruu, 1983. godine. Nedavno je kažnjen od strane čileanskog berzanskog regulatora zbog kršenja Zakona o korupciji u inostranstvu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Danas, „SKM“ je na tržištu litijuma. Karlos Dijaz, potpredsednik firme, rekao je da kompanija nastoji da poveća kapacitet sa 140.000 tona litijum karbonata na 180.000 tona do 2022. godine Kompanija želi da „proizvodi litijum što je više moguće ekološki“, uključujući smanjenje slane vode ekstrakcija za polovinu do 2030. i tako što će postati „ugljično neutralna” do 2040. godine.
Pitanja sa kojima se ova Konvencija suočava nisu prisutna samo u Čileu. Svet se suočava sa istim obračunom sa klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, usred sve veće društvene nejednakosti.
„Moramo se suočiti sa nekim veoma složenim problemima 21. veka“, rekla je Maisa Rohas, klimatski naučnik sa Univerziteta u Čileu.
BONUS VIDEO Litijum u svetu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
