"Ukrajina će teško u NATO, Tramp se sve pita": Analiza EU medija o spremnosti Zelenskog da se "privremeno odrekne" ukrajinskih teritorija zarad prekida rata

To je ocena mnogih medija i analitičara u Evropskoj uniji koji prenose da većina evropskih članica ima i drugačije zamisli o bezbednosnim garancijama Ukrajini, o čemu će danas i sutra raspravljati šefovi diplomatija NATO.

Nova šefica diplomatije EU Kaja Kalas je prilikom prve posete Kijevu izjavila da Evropska unija mora "kolikogod bude potrebno" pomagati Kijev da bi "Ukrajina dobila rat" i da su navodno i neke članice Unije spremne da u Ukrajinu upute trupe.

Francuski list "Mond" navodi da "Evropljani traže druga rešenja osim stavljanja pod zaštitu NATO dela Ukrajine koji nisu zauzele ruske trupe", a to potvrdjuje i donedavni generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji podvlači da postoje i "druge opcije za naoružavanje i podršku Ukrajincima".

"Mond" dodaje da "diplomate u NATO već mesecima predočavaju da su mali izgledi da Ukrajina dobije poziv za članstvo u ovu vojnu organizaciju...više članica Atlantskog saveza, uključujući Ameriku i Nemačku, su stavili do znanja da ne žele da budu uvučene u rat s Rusijom".

Analitičar nemačkog sajta "Tagešau" ukazuje na to da se "pitanje kako obezbediti prekid vatre u Ukrajini postavlja se u kontekstu predstojeće promene vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama".

"Donald Tramp bi, kao predsednik, mogao pokušati da primora Ukrajinu i Rusiju na pregovore", ističe "Tagešau".

"Ukrajini bi", dodaje nemački sajt, "mogao zapretiti obustavom vojne pomoći u slučaju odbijanja, dok bi ruskog predsednika Vladimira Putina mogao pritisnuti da sedne za pregovarački sto pretnjom da će dodatno pojačati vojnu pomoć Kijevu".

Ali s one strane okeana, list "Vašington post" javlja da "mnogi američki zvaničnici predočavaju da bi u roku od par meseci Ukrajina mogla biti primorana da uđe u pregovore s Rusijom oko obustave rata uz odricanje od dela teritorije".

Nova visoka predstavnica EU, po krajnje tvrdim stavovima prema Moskvi poznata bivša estonska premijerka Kaja Kalas, priznaje da je sve teže u EU postići jedinstvo oko jačanja materijalne podrške Ukrajini.

"Ovaj rat već traje neko vreme i sve teže ga možemo objasniti našim sugrađanima", kaže ona.

Poljski nedeljnik "Polska" piše da je za Kijev "teritorijalna celovitost dugo, bar zvanično, bio tabu, mada su ukrajinske diplomate bili saglasne da se Donbas i Krim ne mogu povratiti u neko dogledno vreme".

Analitičari i mediji u EU ukazuju na to da je jasno da Kijev ima velike teškoće da zadrži dalje prodore ruskih trupa, da je oštra zima na pragu, a ukrajinska vojska nema dovoljno ljudstva i naoružanja. Italijanski list "Stampa" govori i da je to "priznanje da preti još jedna zima pod bombama, hladnoćom i mrakom...sad je prvi put i preko polovine Ukrajinaca izjavilo da je za obustavu vatre i pregovore".

Holandski list "Volkskrant" zaključuje da "sve govori da se Evropa sad mora pripremiti da mnogo direktnije bude uključena u bezbednost Ukrajine posle mirovnog sporazuma".

Mnogi mediji u EU su preneli i izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da u sadašnjoj situaciji Moskva ne prihvata obustavu vatre jer smatra da bi to samo dalo vremena zapadnim partnerima Kijeva da jače naoružaju i oporave ukrajinsku vojsku.

U izveštajima se ipak podseća na to da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je spreman je da razgovara s novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom o kraju rata u Ukrajini. Putin je kazao da Kijev odustane od želje da se pridruži NATO, ruski izvori su nezvanično preneli da bi Kremlj bi mogao da pristane na zamrzavanje sukoba duž prve linije borbe. Iako Rusija, kako je objašnjeno, neće prihvatiti pridruživanje Ukrajine NATO ili prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, otvorena je za razgovor o sigurnosnim jemstvima za Kijev.