Zelenski sateran u ćošak, Putin izgovara nezamislive reči: Po prvi put od početka rata u Ukrajini, priča se o "završnom scenariju"

Već mesecima se spekuliše o slabom uspehu i jako lošem učinku ukrajinske kontraofanzive. Zima pravi probleme za obe zaraćene strane, iako je zvanični Kijev do sada odbijao to da prizna.

Neuspeh kontraofanzive

Kako se situacija na frontovima drastično pogoršala prethodnih nedelja, zapadni saveznici počeli su da vrše strahovit pritisak na Ukrajinu.

O tome se spekuliše već neko vreme, naročito od kako je počeo novi sukob na Bliskom istoku. Pažnja, ali i resursi međunarodne zajednice sada su usmereni na Izrael i Hamas, zbog čega je Ukrajina pala u drugi plan.To se vidi po izjavama, ali i po pomoći u novcu i oružju koje dobija Ukrajina. Ta pomoć je, naime, drastično smanjena. Amerika, kao jedan od glavnih saveznika Ukrajine, usmerila je novac iz budžeta na Izrael, zbog čega je morao da reaguje i Vladimir Zelenski.On je poslao apel saveznicima da ne zaborave njegovu zemlju koja se bori protiv Rusije. Ipak, čini se da ovaj apel nije imao veliki odjek.

Upravo suprotno, sve češće se u zapadnim medijima može pročitati da je Ukrajina pod pritiskom da uđe u bilo kakvu vrstu pregovora sa Rusijom.

Predlog NATO generala

Nedavno je bivši glavni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je godinama bio plaćeni savetnik ukrajinskih političara, izašao u javnost s predlogom koji je izazvao buru u Ukrajini.Kako se ne nazire kraj rata, Rasmusen kaže da bi Savez ipak trebalo da ponudi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija, koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao. Rasmusen tvrdi da bi pokrivanje Ukrajine članom 5, koji članicama NATO-a daje kolektivne garancije, odvratilo Putina od pokušaja da zauzme dodatnu ukrajinsku teritoriju.

U razgovoru za DW ukrajinski parlamentarac Andrij Osadčuk kaže da to nije opcija koja bi bila dobra za Ukrajinu.Svaki prekid vatre, bilo kakvo zamrzavanje sukoba, svaki kompromis sa zlom samo će dati vremena Rusiji da ponovo napuni baterije“, rekao je on, postavljajući pitanje bi li NATO uopšte razmatrao učlanjenje zemlje, koja nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom.Ovo nije prvi put da se pojavila ovakva ideja. Na konferenciji u Norveškoj u avgustu je Stian Jensen, šef kancelarije glavnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, izjavio da bi jedan od mogućih ishoda mogao biti ​​da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO-u.Kada su ovi komentari dospeli u međunarodne medije, odmah je došlo do odbijanja, kako Kijeva tako i jednog broja ukrajinskih saveznika. U roku od 24 sata Stoltenberg je morao da potvrdi da NATO podržava Ukrajinu kako bi povratila svoj teritorijalni integritet, a Jensen je morao izjaviti da se pogrešno izrazio.

Neočekivane poruke Moskve

Obraćajući se liderima G20 prvi put od početka rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin e rekao da su neki lideri u svojim govorima rekli da su šokirani „agresijom“ Rusije u Ukrajini."Da, naravno, vojne akcije su uvek tragedija. I naravno, trebalo bi da razmislimo kako da zaustavimo ovu tragediju. Uzgred, Rusija nikada nije odbila mirovne pregovore sa Ukrajinom", rekao je Putin.

Ova primedba, iako je očigledno namenjena međunarodnoj zajednici, jedna je od Putinovih najotvorenijih o ratu već mesecima i u suprotnosti je sa njegovim drugim izjavama.Ovo je prvi put da ruski predsednik koristi reč "tragedija" kada je u pitanju Ukrajina, ali i prvi put da govori o njenom okončanju.

Šta se krije iza poruka

Iako je do skoro bilo nezamislivo čuti ovako nešto od šefa Rusije, čini se da se situacija sada dodatno komplikuje, kako za njega, tako i za Zelenskog.Nije realno misliti da je Putin nakon skoro dve godine rata odlučio da je tragedija prevelika i da mora biti prekinuta. Naprotiv, njegova vojska ne nalazi se u zavidnoj poziciji, stoga je možda bolje pregovarati o miru, nego doživeti poraz.Istovremeno, predsednički izbori u Rusiji zakazani su za sledeću godinu, što znači da Putin sebi mora da obezbedi pobedu.

Nevolje za Zelenskog

U jednako nezavidnoj situaciji je i Zelenski. Pored pritiska međunarodne zajednice, on se bori i sa unutrašnjim potresima. Nedavno je ušao u sukob sa najvišim vojnim generalima, zbog čega se menja javno mišljenje o njemu.U Ukrajini bi sledeće godine takođe trebalo da budu organizovani izbori, ali je zbog ratnog stanja neizvesno da li će se to zaista dogoditi.