Zelenski odbio „mirovnu ponudu“ Rusije: Rekli su nam da je to ultimatum

Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani „memorandum o miru“ zapravo ultimatum koji Kijev ne može prihvatiti, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za mađarski medij Valasz Online, objavljen danas, prenosi Kyiv Independent.

„Čak su i našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti“, rekao je Zelenski. „Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, nego šta uraditi sa ruskim lažima“, dodao je.

Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa zapadnu podršku Ukrajini i istovremeno odugovlači pregovore uz nastavak vojne agresije.

Njegove izjave stižu nakon drugog kruga direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa spiskom uslova za prekid vatre.

„Ja vodim pregovore o teritorijama, isto važi i za Putina“

Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija imala je mandat za pregovore isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zarobljenika i povratak dece koju je Rusija odvela – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.

„To je stvar našeg ustava. Ja vodim pregovore o teritorijama – isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. O svom stavu o tome neću raspravljati ni sa kim drugim“, rekao je Zelenski.

Prema pisanju Kyiv Independenta, ruski dokument traži da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima, kao i Hersonske, Donjecke, Zaporiške i Luhanske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.

Zelenski je ponovio uslov za razgovore o teritorijama

Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz tih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.

„Više puta smo rekli da, ako dobijemo odgovarajuće bezbednosne garancije koje bi onemogućile Putinu da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučujemo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim putem, a ne oružjem“, rekao je Zelenski.

Među ostalim ruskim zahtevima je da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao službeni jezik, da amnestiju proruskim saradnicima i zabrani prisustvo stranih trupa, što je u suprotnosti sa predlozima Evropske unije o međunarodnim mirovnim snagama.

Ukrajinska protivponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zarobljenika, povratak ukrajinske dece koju je Rusija odvela, oslobađanje svih civila u zatočeništvu, kao i pravo Ukrajine da nastavi put ka članstvu u EU i NATO.

Dogovoreni samo humanitarni koraci

Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i poručio da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako dođe do prekida vatre.

Iako nije postignut prekid vatre ni politički pomak, strane su se dogovorile o nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi Kyiv Independent.

Dok Ukrajina i SAD i dalje zagovaraju prekid vatre bez preduvjeta, Rusija ustrajava na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.

Američki predsednik Donald Tramp, navodno, izrazio je nezadovoljstvo zbog ruske tvrdoglavosti i rastuće agresije, ali zasad nije uveo nove sankcije Rusiji.