"Zelenski je upravo izdao ukrajinsku demokratiju — i sve one koji se za nju bore"

Tekst prenosimo u celosti.

Prošle nedelje upozorili smo na mogući antidemokratski zaokret. Sada ga gledamo u realnom vremenu.

Poslanici ukrajinskog parlamenta, predvođeni zastupnicima predsednika Volodimira Zelenskog, izglasali su zakon kojim se ukida nezavisnost ključnih antikorupcijskih institucija Ukrajine — Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (SAPO). Zelenski je taj zakon potpisao istog dana.

Prema novom zakonu, nadzor nad antikorupcijskim istragama preuzima generalni tužilac — figura poznata po svojoj zavisnosti od političke vlasti. Time se ruši sistem koji je bio uspostavljen da bude potpuno nezavistan od drugih državnih institucija i organa gonjenja.

U praksi, to znači da kancelarija predsednika sada može zaustaviti bilo koju istragu — jednim telefonskim pozivom.

Ovaj potez nije izolovan incident, već deo šireg političkog obračuna.

Glasanju u parlamentu prethodila je neviđena serija racija u domovima desetina istražitelja NABU-a, koje su se desile dan ranije. Povodi za pretrese kretali su se od optužbi za trgovinu drogom do saobraćajnih nesreća iz 2020. godine. Direktor NABU-a izjavio je da su neke racije bile nasilne. Jedan lokalni medij izvestio je da su službenici nasilno otvorili oči jednog detektiva kako bi otključali njegov telefon pomoću prepoznavanja lica.

Ovaj napad sledi odmah nakon intenziviranog krivičnog gonjenja najpoznatijeg ukrajinskog antikorupcijskog aktiviste — koji je ujedno i otvoreni kritičar predsednika Zelenskog. Ove represivne akcije sprovode policija, tužilaštvo, poslanici i drugi akteri koji su pod kontrolom samog predsednika. Nema sumnje ko stoji iza toga.

Zelenski je svesno doneo odluku da potkopa ukrajinske demokratske institucije zarad jačanja sopstvene moći.

Zašto baš sada?

Antikorupcijske agencije su od početka bile trn u oku političkoj eliti — i to s dobrim razlogom. Sprovođenje istraga protiv poslanika Zelenskove stranke i njegovih bliskih saradnika bilo je ono što im je bio zadatak. Ali pre samo nekoliko nedelja, pokrenuli su istragu protiv njegovog ličnog prijatelja, tadašnjeg zamenika premijera Oleksija Černišova, osumnjičenog za otimačinu zemljišta. Govori se i o drugim bliskim saradnicima predsednika koji su pod istragom.

Drugim rečima, agencije su radile upravo ono zbog čega su osnovane: nezavisno istraživanje visoke političke korupcije.

Vredi se podsetiti da je ukrajinska antikorupcijska infrastruktura stvorena nakon Revolucije dostojanstva 2013–2014. godine, koja je srušila proruski, korumpirani režim. Više od 100 demonstranata je ubijeno dok revolucija nije uspela. Njihove žrtve, kao i godine posvećenog rada, stvorile su institucije koje su simbol nade u demokratsku, proevropsku budućnost Ukrajine.

Danas, predsednik Zelenski pokušava da to sve sruši — kako bi zaštitio svoje najbliže i zacementirao svoju političku kontrolu.

Rat kao savršen paravan

Vojno stanje pruža idealan kontekst za ovakve poteze. Nema izbora, a što je još važnije — nema masovnih protesta na ulicama. Mnogi politički aktivni građani Ukrajine — najodaniji i najnepokolebljiviji — sada su na frontu, ili su već poginuli.

(Zanimljivo je da se baš dok objavljujemo ovaj komentar, u Kijevu održavaju prvi antirežimski protesti od početka invazije. Oni su direktna reakcija na glasanje u parlamentu i verovatno su razlog zašto je Zelenski odugovlačio sa potpisivanjem zakona.)

Ali postoji još jedan izvor pritiska — Zapad. I sada je vreme da ga iskoristi.

Zapad mora reagovati — odmah

Tradicionalno, zapadni partneri Ukrajine — SAD i EU — igrali su ključnu ulogu u podsticanju reformi u zemlji, koristeći finansijsku pomoć kao polugu. Dogovor je bio jasan: zapadna podrška u zamenu za demokratski napredak.

Ali od početka ruske invazije, Zapad se povukao. Fokus je prebačen isključivo na vojnu pomoć i očuvanje "glatkih odnosa" sa ukrajinskim rukovodstvom. Pitanja reformi i demokratije ostavljena su za "posle rata". Ta strategija se sada pokazuje kao fatalna greška.

Izostanak američkog interesa za ovu temu — naročito od strane administracije Donalda Trampa — takođe je igrao svoju ulogu. Tramp nije pokazivao ni interesovanje ni spremnost da brani antikorupcijske reforme, pa su neki u Ukrajini to protumačili kao "slobodan prolaz".

Još nije kasno

Zapad još uvek može reagovati. Postoji način da se izvrši pritisak na ukrajinsko rukovodstvo koji neće ugroziti ratne napore. Vojna pomoć ne sme biti uslovljena — opstanak Ukrajine i njenih boraca je prioritet. Ali bez demokratskog okvira, podrška Zapadu može oslabiti i izgubiti legitimitet u očima javnosti.

Jedna osoba ne može istovremeno predstavljati borbu protiv Rusije i urušavanje ukrajinske demokratije.

Svi iskreni saveznici Ukrajine u zapadnim vladama moraju jasno staviti do znanja ukrajinskom rukovodstvu: ovaj zaokret je primećen i neće proći bez posledica.

Ako izostane reakcija, nema razloga verovati da će se ovaj proces zaustaviti. Sledeći na udaru mogli bi biti Visoki antikorupcijski sud — ili nezavisni mediji.

Ukrajinska demokratija još može biti sačuvana. U mirnodopskim uslovima, to bi bio zadatak ukrajinskog naroda.

Ali danas, Ukrajinci ratuju — i umiru — za Evropu i ceo slobodan svet.

Hoće li Zapad izdržati liniju fronta za njih?