Zbog rata na Bliskom istoku skočile cene nafte na preko 110 dolara po barelu

Cene nafte skočile su na najviši nivo u poslednje četiri godine kako je rat, sada u drugoj nedelji, blokirao zemlje i mesta koja su kritična za proizvodnju nafte i za transport nafte i gasa iz Persijskog zaliva.

Poslednji put kada je cena nafte porasla iznad 100 dolara bilo je kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine. 

Cene nafte su dalje skočile kada su obe strane u ratu, i Iran i Izrael pogodile nove ciljeve tokom vikenda, uključujući i civilne. 

Bahrein je optužio Iran da je pogodio jednu od njegovih fabrika za desalinaciju koje su presudne za pijuću vodu u zemljama Persijskog zaliva. Izrael je pogodio naftna skladišta u Teheranu, što je stvorilo gust crni dim i upozorenja na ekološko zagađenje.

Jutros u u 6.00 GMT je cena barela brent nafte bila 103,54 u SAD, a referentna sirova nafta je porasla na 107,35 dolara po barelu. Obe cene su bile 15 odsto više od cena na zatvaranju tržišta u petak.

Specijalni kineski izaslanik za Bliski istok Džai Džun pozvao je na kraj napada i rekao da treba osuditi napade na ciljeve koji nisu vojni i na civile.

Južnokorejski predsednik Li Daže Mjung izjajasnio protiv pravljena zaliha, paničnog kupovanja i dosluha između rafinerija i benzinskih stanica.

"Molim vas odgovorite proaktivno na rastuću nesigurnost finansijskih tržišta i tržišta deviza kojai su životna snaga naše ekonomije", rekao je Li. 

Fjučurs indeksa S&P 500 i kompozitnog indeksa Nasdak, kao i Dau Džouns industrijskog indeksa su se prodavali po cenama nižim više od jedan odsto pošto su pali više od dva odsto kasno u nedelju.

Indeks Nikei je povratio neke od ranijih gubitaka a južnokorejski indeks Kospi je pao 6,2 odsto.

Kineska finansijska tržišta koja su obično manje pogođena globalnim trendovima beležili su umerenije gubitke. Hongkonški Hang Seng izgubio je 1,6 odsto vrednosti a šangajski kompozitni indeks je pao 0,6 odsto. Tajvanski indeks je izgubio 4,4 odsto a i druga regionalna tržišta takože su dosta pala.

Astronomke cene nafte i gasa ako ostanu mogle bi da imaju uticaj širom sveta i dalje da komplikuju stvari za zemlje koje se još prilagođavaju višim carinama na izvoz u SAD pod predsednikom Donaldom Trampom, piše agencija AP. 

Visoki zvaničnici jugoistočnoazijskih zemalja sastaju se ove nedelje u Manili na Filipinima gde se očekuje da će razgovarati o načinu suprotstavljanja šoku od viših cena energenata.

"Cene nafte će dostiči vrhunac u jednom trenutku, možda su već dostigle, možda će još porasti, ali verovatno će fluktuirati na visokom nivou nedeljama, možda mesecima. Na kraju čak i ako se rat nastavi cene energenata će se spustiti, ali tokom tog period visoke cene energenata će ponovo oživeti inflaciju globalno i znatno uticati na privredni rast", rekao je u komentaru Ipek Ozkardeskaja iz agencije Sviskvout (Swissquote).