0
Donald Tramp nije dobio Nobelovu nagradu za mir i, uprkos njegovim upornim tvrdnjama da „zaslužuje tu nagradu”, stručnjaci nisu ni najmanje iznenađeni što nije pobedio.
Nagrada za mir ove godine dodeljena je Mariji Korini Mačado zbog njenog neumornog zalaganja za demokratiju u Venecueli.
Istoričar nagrade Asle Sven izjavio je da Tramp „nije imao nikakve šanse da dobije Nobelovu nagradu za mir”, navodi ABCNews.
Veruje se da je žestoka težnja američkog predsednika za nagradom bila ključni motiv u posredovanju mirovnih sporazuma u Ukrajini i Gazi.
Nikada do sada Nobelova nagrada za mir — ili bilo koja druga nagrada, odlikovanje ili zvezdica — nije imala toliku težinu nad američkim predsednikom i njegovom spoljnom politikom.
Od svog povratka u Belu kuću, Trampova kampanja da utiče na Institut za mirovna istraživanja u Oslu u Norveškoj bila je sve samo ne suptilna — a sa samo nekoliko sati do objave nagrade, kampanja je prešla u potpuni intenzitet, piše Gardijan.
Kako su se pojavile vesti o istorijskom mirovnom sporazumu koji bi mogao okončati rat u Gazi između Izraela i Hamasa, njegovi saveznici su se obratili javnosti u poslednjem pokušaju da mu obezbede nagradu koju je godinama otvoreno želeo.
„Svi pričaju: ‘Hoće li dobiti Nobelovu nagradu za mir?’“ rekao je Brajan Mast, republikanski kongresmen iz Floride, u emisiji Fox News u četvrtak ujutro. „Oni… akademici i elite u Norveškoj, taj odbor koji odlučuje, treba da dodele predsedniku Trampu Nobelovu nagradu za mir.“
„Nisam siguran da odbor u Norveškoj veruje u mir kroz snagu… oni veruju u mir kroz laskanje“, dodao je.
Ubrzo se na televiziji pojavio Ejlon Levi, bivši portparol izraelske vlade, i rekao: „Znate, vrlo malo toga u čemu se Izraelci slažu, ali postoji jedan konsenzus jutros: predsednik Donald Tramp zaslužuje tu Nobelovu nagradu za mir.“
Bilo je jasno da Tramp prati događanja. Minutima kasnije, američki predsednik se oglasio na svom društvenom mrežnom servisu Truth Social, zahvalivši obojici po imenu.
Iako je Tramp umanjivao svoje šanse za osvajanje nagrade, aktivno je delovao iza kulisa, ovog leta telefonirajući Jensu Stoltenbergu, norveškom ministru finansija u Oslu, kako bi razgovarali o „Nobelovoj nagradi za mir… i tarifama“. Redovno pominje nagradu.
„Da sam ja bio Obama, Nobelova nagrada bi mi bila dodeljena za 10 sekundi“, rekao je Tramp prošle godine tokom predsedničke kampanje.
Bivši predsednik SAD tvrdio je da je „okončao sedam ratova” otkako je prvi put stupio na dužnost 2017. godine. Međutim, radi se o vrlo spornoj izjavi, a i on sam je često grešio oko imena zemalja koje su navodno bile u sukobu (na primer pomenuo je sukob Albanije i Azerbejdžana, pomešavši Albaniju i Jermeniju, pa i oko toga da li se zaista radilo o ratu ili tek povremenim konfliktima i tenzijama (kao što je na primer slučaj sa Srbijom i Kosovom koje je jednostrano proglasilo nezavisnost)
Rekao je da zaslužuje nagradu jer „niko to nikada nije učinio”, ali je priznao da „možda će pronaći razlog da mi je ne dodele”, kada su ga ranije ove nedelje pitali o njegovim izgledima.
Stručnjaci ističu da su Trampovo nepoštovanje međunarodnih institucija, zanemarivanje klimatskih pitanja i stalno lobiranje da dobije nagradu bili među brojnim razlozima zbog kojih nije ušao u uži izbor.
Zadužbina Alfreda Nobela u svom testamentu navodi da se nagrada dodeljuje osobi „koja je najviše ili najbolje doprinela zbližavanju naroda”.
Prema Nini Greger, direktorki Instituta za istraživanje mira u Oslu, Tramp to jednostavno – nije uradio.
Da, Tramp je bio razmatran, ali Daren Kju, dekan Škole za studije mira „Džoan B. Krok” na Univerzitetu San Dijego, rekao je da je bilo malo verovatno da će ga odbor izabrati.
„Pre svega, razmatrani period odnosi se na 2024. godinu, mada odbor ima slobodu da odluči o kome god želi”, rekao je za ABC News.
„Dakle, ako odluči da mu je dodeli zbog aktivnosti u ovoj godini, to može učiniti.”
Podsetimo, Barak Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir već u prvoj godini svog mandata, 2009, kada je odbor pohvalio njegove „izuzetne napore u jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među narodima”.
Dr Kju je istakao da Tramp ima mnogo promotera koji hvale njegov rad, naročito u vezi sa Gazom.
„Ali ako pogledate njegovu unutrašnju i međunarodnu politiku, ima i mnogo protivnika”, dodao je.
Odbor je, prema njemu, izdao neuobičajeno saopštenje da je odluku o ovogodišnjoj nagradi doneo u ponedeljak — pre nego što je objavljeno najnovije primirje u Gazi.
„Ako ne dobije nagradu, to će biti poruka: ‘Pokušajte ponovo sledeće godine, kada budete imali više uspeha na oba fronta’.”
Pročitajte još:
Trampa su nominovale brojne ugledne ličnosti iz SAD, kao i političari iz inostranstva.
Najpoznatiji među njima je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je lično predao pismo o nominaciji Trampu tokom bilateralne večere.
Među ostalim liderima koji su ga predložili nalaze se i ministar spoljnih poslova Ruande Olivije Ndunungire, predsednik Gabona Bris Oligi Ngema, premijer Jermenije Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
Vlade Pakistana i Kambodže takođe su objavile da će nominovati Trampa.
U SAD ga je nominovala Klaudija Teni, republikanska kongresmenka iz Njujorka, zbog njegove uloge u Abrahamovim sporazumima iz 2020. godine — seriji dogovora kojima su normalizovani diplomatski odnosi između Izraela i nekoliko arapskih država.
Međutim, nominacije koje su stigle od Netanijahua i lidera Pakistana i Kambodže podnete su nakon roka od 31. januara, te nisu bile važeće za ovogodišnju nagradu.
Američki predsednik Donald Tramp je ranije otvoreno govorio o svojoj želji za nagradom koju su osvojila četvorica njegovih prethodnika – Barak Obama 2009, Džimi Karter 2002, Vudro Vilson 1919. i Teodor Ruzvelt 1906. godine.
Ipak treba istaći da je Obamino nagrađivanje prilično kontroverzno.
Obama je 2009. godine dobio Nobelovu nagradu za mir zbog, kako je navedeno, svojih napora da promoviše međunarodnu diplomatiju i saradnju među narodima. Nobelov komitet posebno je istakao njegovu viziju sveta bez nuklearnog oružja. Nagrada je izazvala brojne kritike jer je dodeljena rano u njegovom predsedničkom mandatu, pre nego što je postigao konkretne mirovne rezultate.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
