Srbija i Balkan pod uticajem MAGA revolucije: Trampova ljubav može da zaboli

Iako Trampova popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama opada, postoji deo sveta gde njegov brend ostaje izuzetno otporan: Istočna Evropa. Prošle nedelje, Trampov pristalica i krajnje desničarski populista, Džordž Simion, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, osvojivši preko 40 procenata glasova i obezbedivši realne šanse za najvišu funkciju. Sledeći Trampovo obećanje da će "ponovo učiniti Ameriku velikom", Simion obećava da će "vratiti rumunskom narodu ono što mu je oduzeto". I nije jedini.

U susednoj Mađarskoj, premijer Viktor Orban otvoreno prihvata ulogu Trampovog evropskog saveznika. Trampov uticaj u regionu proteže se i van politike. Džared Kušner predvodi projekat sa nekretninama u centru Beograda, dok je Donald Tramp Mlađi nedavno završio svoju drugu turneju u nekoliko meseci po Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, družeći se sa političarima, poslovnim elitama i kripto preduzetnicima željnim da uspostave veze sa Trampovom porodicom, piše Dimitar Bečev za Al Džaziru.

Fascinacija Istočne Evrope predsednikom sa sloganom "Amerika na prvom mestu" podstaknuta je kako ideološkim podudaranjem, tako i pragmatičnim interesima. Mnogi na postkomunističkom terenu identifikuju se sa porukom MAGA (Make America Great Again). Anketa koju je sproveo Galup uoči predsedničkih izbora u SAD 2024. godine pokazala je da 49 procenata ispitanika u Bugarskoj i Mađarskoj, te neverovatnih 59 procenata u Srbiji, preferira Trampa u odnosu na Kamalu Haris. I to nije slučajnost.

Neliberalni savez u nastajanju

Od pristalica AfD-a u bivšoj Istočnoj Nemačkoj do vladajuće stranke Gruzijski san u Tbilisiju, neliberalni akteri širom regiona okupljaju se protiv liberalno-demokratskog konsenzusa. Njihovi stavovi o pravima LGBTQ populacije, rodnoj ravnopravnosti, multikulturalizmu, vakcinaciji i sukobu u Ukrajini odražavaju stavove Trampove baze. Njegova prijateljska retorika prema Vladimiru Putinu dodatno je povećala njegovu privlačnost u proruskim državama poput Srbije.

Elite u Trampu vide oslonac

Postoji i transnacionalna dimenzija ove priče. Dijaspora iz Istočne Evrope u SAD obično favorizuje Trampa, privučena njegovim društvenim konzervativizmom i otporom prema multikulturalizmu. Njihove kolege u Zapadnoj Evropi slično su naklonjene Trampu, iako uživaju benefite liberalne politike otvorenih granica, koju Tramp često kritikuje. Na nedavnim izborima u Rumuniji, čak 60 procenata Rumuna koji žive u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji glasalo je za Simiona. Mnogi od njih su ranije podržavali Kalina Đorđeskua, krajnje desničarskog lidera koga je javno branio potpredsednik SAD, Džej Di Vens, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Kod kuće, političke elite u Trampu vide potencijalni oslonac. Moćan prijatelj u Vašingtonu, koji bi olako prelazio preko korupcije i demokratizacije, mogao bi biti koristan kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Perspektiva da američka spoljna politika postane neodvojiva od poslovne agende Trampove organizacije privlačna je u regionima gde dominiraju nejasni sektori poput infrastrukture, energetike i rudarstva. Nedavni sporazum između SAD i Ukrajine o eksploataciji ključnih minerala vidi se kao model za pridobijanje naklonosti transakcione Bele kuće.

Znakovi koristi i amnestija sankcija

Ovaj odnos već donosi vidljive koristi. U aprilu, Trampova administracija ukinula je sankcije Antalu Roganu, bliskom Orbanovom savezniku, koje je prvobitno nametnula Bajdenova administracija na osnovu tzv. Magnitski zakona. Taj potez probudio je nade i na drugim mestima. U Bugarskoj, tajkun i politički moćnik Deljan Peevski, takođe sankcionisan na osnovu Magnitski zakona, navodno gaji ambicije za sličnom amnestijom.

Romansa koja bi mogla da se prekine?

Ipak, ova fascinacija Trampom u Istočnoj Evropi mogla bi da se pokaže kao krhka. Ironično, Trampov ekonomski nacionalizam mogao bi da ugrozi ekonomije kojima upravljaju njegovi ideološki saveznici. Mađarska i Slovačka, koje u velikoj meri zavise od izvoza automobila, mogle bi pretrpeti ozbiljne gubitke zbog američkih carina. Automobilska industrija u Slovačkoj čini gotovo 30 procenata nacionalnog izvoza i zapošljava 10 procenata radne snage. Čak i skromna carina od 10 procenata mogla bi da uništi radna mesta u industrijskom pojasu Srednje Evrope.

Takva ekonomska kriza mogla bi imati političke posledice. U Češkoj, to bi moglo da ojača populistu Andreja Babiša, biznismena sličnog Trampu. Međutim, Orban se u Mađarskoj već suočava sa ozbiljnim izazovom od strane Petera Mađara, a izbori se održavaju naredne godine. U Slovačkoj, Robert Fico vlada uz pomoć tanke većine i sve većeg nezadovoljstva javnosti, što njegovu političku budućnost čini neizvesnom.

Trampizam se već pokazao kao teret za desničarske saveznike u Kanadi i Australiji. Iako je Istočna Evropa otvorenija prema njemu, ova regija nije imuna na rizike prekomerne identifikacije sa pokretom koji se suprotstavlja Evropskoj uniji, liberalnim vrednostima i globalnoj ekonomskoj integraciji.