0
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Moskva izgleda da je naučila da živi sa sve lošijim odnosima sa Zapadom. Hiljadama kilometara istočno od Ukrajine, međutim, odnosi sa jednom zemljom na južnom Kavkazu postali su sve hladniji, nakon potpuno drugačijeg sukoba.
Jermenija se sve više udaljava od Rusije.
Po svemu sudeći, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je proveo dane gunđajući zbog odluke Jermenije i Azerbejdžana da ostave po strani razlike oko tranzitnog aranžmana, nazvanog koridor Zangezur, usred razgovora o trajnom mirovnom sporazumu između dve države. Odluka da se o spornom koridoru Zangezuru raspravlja odvojeno od mirovnog pakta uveliko će umanjiti ruski uticaj u regionu. Prema nacrtu izrađenom 2020. godine, ruske snage bi imale glavnu ulogu u osiguravanju „bezbednosti“ u koridoru Zangezur.
Kremlj nije tiho prihvatio razvoj događaja. Tokom posete Azerbejdžanu od 18. do 19. avgusta, ruski lider Vladimir Putin dao je ne tako suptilne nagoveštaje da želi da ostane moćni posrednik na Kavkazu. A u intervjuu krajem avgusta emitovanom na azerbejdžanskoj televiziji, Lavrov se obrušio na Jermeniju, tvrdeći da Jerevan odustaje od sporazuma potpisanog 2020. u vezi sa koridorom Zangezur.
„Jermensko rukovodstvo je ono koje sabotira sporazum koji je potpisao premijer Nikol Pašinjan. Teško je razumeti značenje takve pozicije“, požalio se Lavrov.
Tokom konferencije za novinare 31. avgusta, jermenski premijer je odlučno izjavio da Jerevan pokušava da finalizuje mirovni pakt sa Bakuom bez ikakve pomoći treće strane. On je nastavio da ismeva napore ruskih lidera da se predstave kao nezavisni mirotvorci.
„Kako zamišljate da, na primer, zemlja koja optužuje Jermeniju da sabotira tu temu ([tranzitni aranžmani) može da deluje kao posrednik u regionalnim tranzitnim aranžmanima? Onaj ko da takvu izjavu isključuje sebe iz svih mogućih posredovanja“, naveo je Pašinjan.
Verbalni sparing oko Zangezura završio se tako što je Lavrov izgleda odustao od napora da nagovori Jerevan da pristane na želje Kremlja.
Uspostavljanje koridora je problematično i za Iran, koji inače važi za ruskog saveznika.
Nakon što je objavljeno da će Jermenija navodno slati oružje Ukrajini, među kojem je i većina njenih PVO sistema, jasno je da je Moskva uznemirena.
Posle sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom u februaru i njegove najavljene posete Jermeniji ovog meseca, preneli su ranije jermenski mediji, Jerevan će navodno dobiti moderno francusko naoružanje, uključujući prenosne oklopne protivvazdušne odbrambene sisteme „mistral“ (MANPADS) , samohodne haubice „cezar“ i radarske sisteme u zamenu za isporuku svog naoružanja Kijevu, preneo je Kijev Post, koji nije jedini o tome izvestio – o ovoj temi je, između ostalih, izveštavao i azerbejdžanski portal news.az, koji se zapitao da li je to provokacija Rusije ili igranje za Zapad i takođe se poziva na ruske izvore.
Odnosi između Rusije i Jermenije pogoršavaju se već nekoliko godina, ali su dramatično eskalirali kada ruski “mirovnjaci” raspoređeni u regionu nisu uspeli da spreče ofanzivu Azerbejdžana u septembru 2023. godine na Nagorno-Karabah, dugo osporavanu enklavu naseljenu uglavnom etničkim Jermenima, ali međunarodno priznatu kao teritoriju Azerbejdžana.
Ovog leta je došlo do istorijskog odlaska sa međunarodnog aerodroma Zvartnoc u Jermeniji, kada su ruski graničari konačno napustili zemlju, 32 godine nakon što je njihovo raspoređivanje počelo.
Jerevan je obavestio Moskvu u martu 2024. godine da prisustvo njihovih čuvara za pomoć u kontroli granica na aerodromu više nije potrebno, a poslednji ruski čuvari napustili su aerodrom 31. jula.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je ovaj potez kao “nepopravljivu štetu” za odnose između dve zemlje.
Mesec dana kasnije, šteta se činila još većom. Jermenski premijer Nikol Pašinjan najavio je na konferenciji za novinare da je Jermenija suspendovala svoje učešće u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO).
“Republika Jermenija je ‘zamrzla’ svoje učešće u CSTO na svim nivoima, i u ovoj fazi smatramo da je ova odluka dovoljna,” rekao je Pašinjan 31. avgusta.
CSTO je osnovan 2002. godine i uključuje Rusiju, Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Tadžikistan i Kirgistan. Rusija je daleko najmoćniji član saveza, koji je po strukturi sličan NATO-u.
Od početka 2024. godine, Jermenija je više puta pretila da će napustiti organizaciju. U maju, Jerevan je odbio da finansira CSTO, uprkos tome što je budžet odobren prethodnog novembra.
Jerevan je tvrdio da vojni savez nije uspeo da se pozabavi kolektivnim bezbednosnim pitanjima Jermenije.
Prema članu 4. Ugovora o CSTO, ako država članica doživi agresiju, sve države članice moraju joj priteći u pomoć — slično principima člana 5. NATO-a.
CSTO nije intervenisao tokom ofanzive Azerbejdžana u septembru 2023. godine. Oko 100.000 ljudi bilo je primorano da pobegne u Jermeniju dok su azerbejdžanske trupe uspostavile kontrolu nad područjem, a samoproglašena Republika Nagorno-Karabah je raspuštena.
Iako je CSTO organizacija pod vođstvom Rusije, formalno mora uzeti u obzir stavove drugih država članica, rekla je Olesja Vartanjan, stručnjak za bezbednosna pitanja na južnom Kavkazu, za „Kijev Independent“.
“Lideri nekih od ovih zemalja su otvoreno izjavili da ne žele da stvaraju nove probleme sa Azerbejdžanom na račun Jermenije” i deluju ravnodušno prema borbama Jermenije, rekla je Vartanjan.
To uključuje Belorusiju, koja je godinama isporučivala napredno oružje Azerbejdžanu, prema istraživanju Politika.
“Kome trebaju Jermeni? Nikome. Neka razvijaju svoju ekonomiju i oslanjaju se na sopstvene resurse,” rekao je beloruski diktator Aleksandar Lukašenko na državnoj televiziji u avgustu.
Prema Vartanjan, CSTO je “usvojio stav identičan onome što Moskva sugeriše od pojave graničnih pitanja između Jermenije i Azerbejdžana — da dve zemlje prvo treba da definišu svoju neoznačenu granicu, a zatim razmotre ko bi mogao da krši koju teritoriju.”
„Ova ravnodušnost, u kombinaciji sa verbalnim izjavama protiv jermenskog rukovodstva od strane nekih država članica, doprinela je odluci Jerevana da počne da se distancira od CSTO-a,“ rekla je Vartanjan.
Pašinjan nije mogao da navede “tačan dan” kada će Jermenija napustiti CSTO. Rekao je da bi vlada mogla preispitati odluku o suspenziji članstva u budućnosti, ali za sada ne vidi potrebu za tim.
Pročitajte još:
0
5
3
Od dolaska na vlast u revoluciji 2018. godine, Pašinjanova vlada je postepeno produbljivala veze zemlje sa Zapadom, što je izazvalo osudu Rusije. U strahu od ponovnih neprijateljstava sa Bakuom, Jerevanov pomak ka Zapadu se samo intenzivirao od 2023. godine dok traži nove partnerstva.
Jermenija sada razvija bezbednosne veze sa drugim zemljama, kao što su Francuska, SAD i Indija, i tokom poslednjih nekoliko meseci održala je „nekoliko rundi dijaloga sa evropskim i američkim kolegama kako bi razgovarali i dogovorili reforme u bezbednosti, ekonomiji i drugim sektorima,“ rekla je Vartanjan.
U martu, jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan otkrio je da zemlja razmatra podnošenje zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, s ciljem daljeg jačanja veza sa Zapadom.
EU ambasadori su u julu odobrili pokretanje dijaloga o bezviznom režimu sa Jermenijom kako bi započeli razgovore o bezviznom režimu između dve strane i, po prvi put u istoriji, dogovorili se da dodele vojnu pomoć zemlji iz Evropskog mirovnog fonda (EPF).
U januaru 2024. godine, Jermenija je takođe ratifikovala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, postavši jedna od 124 zemlje koje su obavezne da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina ako kroči na tlo Jermenije. Jermenija je prvobitno potpisala Rimski statut 1998. godine, ali ga nije ratifikovala.
Dok je Kremlj osudio ovaj potez kao “neprijateljski korak” i “pogrešnu odluku,” Pašinjan je u februaru rekao da ratifikacija služi kao dodatna mera „za povećanje bezbednosti Jermenije.“
Prema Vartanjan, ostaje nejasno koliko će daleko ovi koraci odvesti Jermeniju.
„Jerevan može biti spreman da se približi ili čak pokrene neke integracione procese, ali na Zapadu je da pošalje prave signale i započne opipljiv proces ka bližim odnosima sa Jermenijom.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare