"To je naša crvena linija": Putinov riskantan potez mogao bi da ga košta najvažnijeg saveznika

Kontroverza je nastala kada je, kako izveštavaju mediji iz Bakua, ruski predsednik Vladimir Putin navodno podržao koridor tokom razgovora sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevom. Ovo je praćeno zvaničnom izjavom portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koji je istakao potrebu za uspostavljanjem Zangezur koridora.

Crvena linija za Iran

Kao odgovor, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je oštro kritikovao ovu nameru, rekavši:

„Svaka pretnja teritorijalnom integritetu naših suseda ili promena granica, bez obzira na to da li se dešava na severu, jugu, istoku ili zapadu, jeste potpuno neprihvatljiva i predstavlja crvenu liniju za Iran.“

Ovaj stav su podržali i drugi visoki iranski zvaničnici. Ali Nikzad, zamenik predsednika iranskog Parlamenta, tvitovao je: „Ne prihvatamo promene granica. Moj savet Rusiji i Azerbejdžanu je da poštuju granice.“

Predsednik Parlamentarnog odbora za nacionalnu sigurnost takođe je istakao da je Zangezur koridor „crvena linija“ za Iran.

Ove izjave su u skladu sa ranijim stavom iranskog vrhovnog lidera, Ali Hamneija, koji je tokom nedavnog sastanka sa jermenskim premijerom rekao da „Islamska Republika Iran smatra Zangezur koridor štetnim za Jermeniju i ostaje pri tom stavu.“

Mohsen Rezei, član Savetodavnog veća Irana, kritikovao je ponašanje ruskih zvaničnika u vezi sa Zangezurom, navodeći da je to u suprotnosti sa njihovim izrazima prijateljstva i strateških odnosa sa Iranom. „Ove nejasnoće treba razjasniti,“ rekao je.

Mehdi Sobhani, iranski ambasador u Jermeniji, rekao je u intervjuu da „snove o Zangezuru nikada neće biti moguće ostvariti.“ Dodao je da Iran nije protiv otvaranja tranzitnih ruta, ali je protiv kontrole od strane drugih zemalja i naglasio da bilo koja komunikacija treba da bude pod teritorijalnim i nacionalnim suverenitetom Jermenije.

Iranski parlamentarci su takođe izrazili zabrinutost. Ebrahim Azizi, predsednik komisije za nacionalnu sigurnost i spoljnu politiku Parlamenta, naglasio je da će bilo kakve akcije u vezi sa koridorom naići na snažan odgovor Irana.

„Zangezur je u osnovi lažni koridor, i izgleda da postoje namere da se ovaj koridor koristi kao izgovor za smanjenje vojne i političke moći Irana u regionu. Upozoravamo one koji teže takvim iluzijama da će posledice biti teške i skupe za njih,“ rekao je 7. septembra.

Ovaj spor je otkrio napetosti u odnosima između Irana i Rusije, koji su tradicionalno viđeni kao saveznici u regionu.

Iranski zvaničnici naglašavaju da, iako cene partnerstva sa zemljama poput Rusije, neće kompromitovati pitanja koja smatraju ključnim za nacionalnu sigurnost i regionalnu stabilnost.

Mnoge iranske novine su u poslednjih nekoliko dana na naslovnim stranama kritikovali stav Rusije, a naslovi su glasili nešto poput: „Opasnost od Putina“ i „Izdaja Irana“.

Kritičari reformističkih medija optužuju ove izvore za hipokriziju, ističući da često umanjuju ili ignorišu akcije zapadnih zemalja koje su protiv interesa Irana.

Javnost podeljena

Javno mnjenje u Iranu izgleda podeljeno.

„Ne kompromitujemo naše interese sa bilo kim. Ostajemo čvrsti na našim crvenim linijama,“ rekao je jedan stanovnik Teherana, odražavajući stav vlade. Drugi građanin je komentarisao: „Osetljivost reformista na ovo pitanje je selektivna. Ne pokazuju istu zabrinutost kada su u pitanju akcije zapadnih zemalja”, prenosi IntelliNews.

Ranije, 2. septembra, Iran je navodno pozvao ruskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova zbog komentara.

Tokom sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksejem Dedovim, Mojtaba Damirči Lou, generalni direktor za Evroaziju u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova, naglasio je potrebu poštovanja nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta kao osnovu za održiv mir i regionalnu saradnju.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan će se prvi put sastati sa svojim ruskim kolegom, predsednikom Putinom, na predstojećem BRICS samitu u Kazanju 22. oktobra. Iran je zvanično postao član BRICS-a 1. januara i sve više postaje važan član grupe zajedno sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su se pridružili u istoj sesiji.

Debata o odnosima sa Moskvom

U Teheranu je u toku debata o tome koliko je pametno zadržati bliske kontakte sa Moskvom. Ton Aragčijeve izjave o „crvenoj liniji” sugeriše da želi da pozove na uravnoteženiju politiku istok-zapad – što je ključni deo uspešne predizborne kampanje novog predsednika Pezeškijana.

Hešmatolah Falahatpišeh, bivši šef iranske komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, upozorio je da bi stav Moskve o koridoru Zangezur mogao biti preventivni Putinov napad da spreči mogućnost formiranja kanala komunikacije između nove vlade Irana i SAD.

Dvojica glavnih pristalica približavanja Rusiji bili su predsednik Ebrahim Raisi i njegov ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahjan, koji su obojica poginuli u padu helikoptera u maju.

Njihova smrt dogodila se pre nego što su dve zemlje uspele da institucionalizuju odnose u vidu novog dugoročnog sporazuma o partnerstvu.

Pezeškijan, u tradicionalnom duhu iranske umerenije struje, protivi se jednostranom oslanjanju Teherana na saradnju sa Rusijom i Kinom. On je primetio da će se puni potencijal ovih veza otkriti tek nakon ukidanja sankcija od strane Zapada i uspostavljanja viševektorske politike – koja podrazumeva kontakte sa Zapadom.

Da li je protivljenje Irana koridoru za koji se zalaže Rusija jedan od pokazatelja novog pristupa za koji se zalaže Pezeškijan ostaje da se vidi.