Bivši ruski saveznik izaziva Putina: Šalju Ukrajini skoro sav svoj PVO, a u sve je umešan Makron

Kako se navodi, Jerevan je 28. avgusta sa Evropskom komisijom potpisao ugovor od 210 miliona evra za snabdevanje Kijevu artiljerijske i tenkovske municije kalibra 152 mm i sistema protivvazdušne odbrane iz sovjetskog doba. Prema glavnim izvorima i izvorima iz društvenih medija, Jermenija je u procesu prebacivanja skoro svih svojih resursa protivvazdušne odbrane u Ukrajinu preko gruzijskih luka.

Posle sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom u februaru i njegove najavljene posete Jermeniji ovog meseca, preneli su ranije jermenski mediji, Jerevan će navodno dobiti moderno francusko naoružanje, uključujući prenosne oklopne protivvazdušne odbrambene sisteme "mistral" (MANPADS) , samohodne haubice "cezar" i radarske sisteme u zamenu za isporuku svog naoružanja Kijevu, preneo je Kijev Post, koji nije jedini o tome izvestio – o ovoj temi je, između ostalih, izveštavao i azerbejdžanski portal news.az, koji se zapitao da li je to provokacija Rusije ili igranje za Zapad i takođe se poziva na ruske izvore.

Francuska je, inače, tradicionalno najsnažnija podrška Jermeniji u okviru Evropske unije.

Prema izveštajima koji dolaze iz Moskve i Azerbejdžana, sistemi koji se šalju Ukrajini uključuju raketni sistem zemlja-vazduh "S-300" velikog dometa, raketni sistem zemlja-vazduh srednjeg dometa "9K37 buk", "9K330 tor" niskog dometa. raketni sistem zemlja-vazduh srednje visine i taktičke rakete zemlja-vazduh na malim visinama i malog dometa "9K33 osa".

Pored toga, postoje indicije da Jerevan takođe isporučuje Ukrajini taktičke balističke rakete kratkog dometa "OTR-21 point" sa konvencionalnim kasetnim eksplozivnim bojevim glavama.

Neki analitičari smatraju da motivacija za ovaj potez nije samo želja da se pomogne Ukrajini, već i da se ponovo „podbode” Rusija, kojoj je Jermenija već uveliko okrenula leđa, nakon što ju je Moskva ostavila na cedilu.

Naime, odnosi između Jerevana i Moskve konstantno se pogoršavaju od šestonedeljnog drugog rata u Nagorno-Karabahu 2020. godine, u kojem Rusija nije intervenisala u korist Jermenije, a naročito nakon što ruske mirovne snage nisu sprečile Azerbejdžan da okupira sporni region, što je rezultiralo egzodusom jermenske manjine.

Udaljavanje od Rusije

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je tamo živelo oko 120.000 Jermena, a na region je polagao i Jerevan. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah je proglasio nezavisnost od Bakua pod imenom Republika Arcah, uz podršku Jerevana.

Rusija je tradicionalno saveznik Jermenije, ali su se njihovi odnosi pogoršali poslednjih meseci, dok su se veze Moskve sa Azerbejdžanom produbile. Jermenija je bila duboko razočarana inertnošću Kremlja u vezi sa brzom akcijom Bakua u Nagorno-Karabahu, pošto je Rusija tradicionalno bila garant jermenske bezbednosti kao šef Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je mesecima optuživao ODKB da nije uspela da zaštiti Jermeniju od ponovne agresije Azerbejdžana, preteći da će napustiti blok ukoliko Moskva ne pruži veće garancije i traži bliže veze sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. On je rekao da Jermenija više ne može da računa na vojnu ili drugu pomoć Rusije jer ima svoje probleme. „Zbog rata u Ukrajini, samoj Moskvi je potrebno oružje i municija, pa nije u stanju ni da pruži zaštitu Jermeniji“, rekao je svojevremeno Pašinjan.

Pašinjan je u junu, obraćajući se parlamentarcima u glavnom gradu Jerevanu, rekao da je njegova zemlja "zamrznula" svoje učešće u ODKB i da će uskoro napustiti blok.

"Odlučićemo kada ćemo otići, ali se nećemo vratiti. Ispostavilo se da članice alijanse ne ispunjavaju svoje ugovorne obaveze, već planiraju rat sa Azerbejdžanom protiv nas", rekao je Pašinjan.

Jerevan više ne plaća članarinu, niti učestvuje na sastancima ovog vojnog saveza i vojnim vežbama, već traži nove partnere. Zemlja kupuje vojnu opremu od Francuske, Indije i Češke, a u julu su po drugi put Jermeni i SAD održali vojnu vežbu. Američka komanda za područje Evrope i Afrike saopštila je da je cilj ovih manevara, između ostalog, obuka za zajedničke mirovne operacije, odnosno upoznavanje sa vojnom opremom druge strane.

Kako će reagovati Rusija?

Jermenija je od EU dobila deset miliona evra za svoje oružane snage, pored novca iz paketa za otpornost i rast u iznosu od 270 miliona evra. U toku su pregovori o liberalizaciji viznog režima za šengenski prostor, odnosno o drugim koracima ka međusobnom zbližavanju.

Vlada u Jerevanu je čak razmišljala o održavanju referenduma o pristupanju Evropskoj uniji. U avgustu, posle skoro 32 godine, prekinuto je prisustvo ruskih graničara na jermenskom međunarodnom aerodromu. U ugovoru je precizirano da Rusija učestvuje u zaštiti Jermenije sa oko 4.500 graničara i otprilike isto toliko stacioniranih vojnika.

Povlačenje graničara u Jerevanu smatraju prvim korakom u odvajanju od Rusije. Ovaj potez je „progurao“ Nikol Pašinjan u maju tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Rusija je ispoštovala drugi deo sporazuma, pa su se ruski graničari povukli i sa jermensko-azerbejdžanske granice, gde je Moskva 2020. godine postavila čitav niz nadzornih stanica, kako je pisao Dojče vele.

U novembru 2023. Jermenija je ratifikovala osnovni Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS), iako je od tada Pašinjan povremeno pokušavao da bar donekle popravi odnose sa Moskvom, pristajući da prisustvuje samitu BRIKS-a u Rusiji i uzdržavajući se od kritičnih primedbi o Rusiji.

Takođe, nije podržao poziv SAD i evropskih zemalja od 5. septembra da se osnuje specijalni međunarodni sud koji bi se bavio ruskim „zločinom agresije protiv Ukrajine“.
Ostaje da se vidi kako će Kremlj odgovoriti na ovu najnoviju provokaciju bivšeg saveznika. Rusija, koja je politički i vojno angažovana u ratu u Ukrajini, reaguje na ponašanje Jerevana kombinacijom izraza žaljenja, upozorenja i pretnji. Međutim, Kremlj za sada nije posegnuo ni za jednim instrumentom kojeg bi Jermenija mogla posebno da se plaši. Važan faktor je cena koju Rusija traži za ekskluzivno snabdevanje gasom, a ekonomske veze su generalno čvrste – Rusija je najvažnije izvozno tržište za jermenske proizvode i ostaje značajno tržište rada za Jermene.

Spor oko koridora kroz Jermeniju

Jermeniju okružuju neprijateljski raspoloženi Azerbejdžan i njen bliski saveznik Turska, ali ima dobrosusedske odnose sa Iranom, saveznikom Rusije, sa kojim ima sve tešnje vojne i političke veze.

Ali nova, reformistička vlada u Teheranu nedavno je upozorila Moskvu da ne stane na stranu Azerbejdžana u graničnom sporu sa Jermenijom.

Iranski ministar spoljnih poslova Sajed Abas Arakči otvoreno je zamerio Rusiji zbog njene odluke da podrži apel Azerbejdžana da se uspostavi kopneni koridor istok-zapad kroz Jermeniju do Autonomne Republike Nahičivan, eksklave Azerbejdžana na zapadu zemlje – tzv. Koridor Zangezur – za koji Teheran strahuje da bi mogao da ograniči pristup Irana Jermeniji, što znači Evropi i šire. Eksklava se graniči sa Jermenijom na istoku i severu, Iranom na jugozapadu i Turskom na zapadu.

Ovaj sukob, kako ocenjuje britanski Gardijan, mogao bi da ima šire geopolitičke implikacije, ako ukaže na to da je novoizabrana iranska vlada spremna da zauzme oštriji stav prema Kremlju u okviru svojih napora da izbalansira svoju spoljnu politiku.

Međutim, tendencija Moskve da podrži Azerbejdžan u ovom sporu ne samo da ima implikacije po Iran, koji se ranije protivi nastojanjima Bakua da uspostavi taj koridor, već pokazuje, između ostalog, da Kremlj teško prihvata distancu Jermenije od svog starog saveznika, jer se u tom sporu ne slaže. dok mnogi posmatrači veruju da će Putin ikada smisliti kaznu za jermensku nelojalnost.

Azerbejdžan je više puta pretio da će, ako bude potrebno, nasilno uspostaviti koridor, što bi bio potez za koji mnogi veruju da bi verovatno izazvao novi rat sa Jermenijom, što bi u tom slučaju bila indirektna posledica politike Moskve.