Zašto je najmlađa premijerka Evrope obišla Zapadni Balkan, ali ne i Srbiju

Finska je pre nekoliko nedelja podnela zahtev za članstvo u NATO savezu, zajedno sa susednom Švedskom, čime su decenije vojne neutralnosti ove dve zemlje okončane. Prepreka na putu ka Severnoatlantskoj alijansi je Turska i njen predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je zapretio vetom na članstvo ove dve zemlje zbog "podrške terorističkim organizacijama".Kako bi poboljšala šanse svoje države, premijerka Finske započela je obilazak zemalja članica NATO, čime želi da osigura podršku za članstvo Finske.

Prva na listi našla se Crna Gora, gde se Sana Marin sastala sa premijerom Dritanom Abazovićem i predsednicom skupštine Danijelom Đurović.Abazović je kolegenicu iz Finske uverio da Crna Gora neće biti prepreka ka članstvu Finske u Alijansi. On je zauzvrat dobio podršku na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji, ali i obećanje da će odnosi dve zemlje biti izdignuti na "viši nivo", jer, kako je istakla - pripadaju istoj generaciji premijera.Iz Crne Gore, jedna od najmlađih, ali i najcenjenijih liderki u svetu uputila se u Albaniju, na sastanak sa tamošnjim premijerom Edijem Ramom.

Poruke su bile gotovo iste - Finskoj amin za članstvo u Severnoatlantskoj alijanski, a zemljama Zapadnog Balkana podrška za dugoočekivani ulazak u EU.Albanija, istakao je Rama, sa nestrpljenjem očekuje Finsku u NATO savezu, dok će baltičke zemlje zauzvrat raširenih ruku dočekati Albaniju u EU.Sa delegacijom Severne Makedonije koju je predvodio premijer Dimitar Kovačevski, političarka čija je popularnost u uzletu srela se u Skoplju i ponovila da će Finska biti zagovornica proširenja EU, kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana.

Izazov u ZagrebuPoslednja stanica Sane Marin na Balkanu bio je Zagreb i susret sa predsednikom i premijerom Hrvatske - Zoranom Milanovićem i Andrejem Plenkovićem. Poseta Hrvatskoj verovatno je bila i najveći izazov za premijerku Finske, obzirom da je Milanović ranije izrazio brojne sumnje o članstvu te zemlje u NATO savezu.O tome je bilo reči na sastanku dvoje lidera, ali je hrvatski predsednik istakao da načelno nema ništa protiv ulaska Finske u NATO, ali da ima određene brige.

One se tiču bezbednosne situacije i izmene Izbornog zakona u Bosni i Hercegovini, sa čim Finska suštinski nema dodira. Ipak, Milanović je iskoristio činjenicu da je Finskoj potrebna saglasnost Hrvatske kako bi skrenuo pažnju na pitanja koja su od značaja za njegovu zemlju.Zašto ne Srbija?Iako su se mnogi zapitali zašto Marin u okviru balkanske turneje nije posetila i Srbiju, nekoliko razloga se nameće u ovom slučaju. Prvenstveno, njena misija je da obezbedi što veću podršku ulasku Finske u NATO, zbog čega je izabrala zemlje koje su i same članice.Pored toga, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija nedavno su potpisale Memorandum kojim pružaju podršku ulasku Ukrajine u Evropsku uniju. Upravo zbog rata u Ukrajini i nesigurnosti na istoku, Finska je i rešila da okonča vojnu neutralnost.Sa druge strane, Srbija se i dalje smatra snažnim saveznikom Rusije, kako na Balkanu, tako i u Evropi. Baltičke zemlje su više puta isticale da je neophodno da Srbija definiše svoj spoljnopolitički kurs, što podrazumeva veću podršku Ukrajini, ali i prekid savezništva sa Rusijom.BONUS VIDEO Finska - napetosti oko ulaska u NATO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=finskanapetostiokoulaskaunato-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3521032"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram