Kako su SAD pobedile Kinu u trci za AI dominaciju: U čemu je tajna uspeha ChatGPT-a

Piše: Petar Donić – konsulant za digitalizaciju

Među najistaknutijim rešenjima u ovom prostoru je svakako ChatGPT, razvijen od strane kompanije OpenAI i već široko korišćen u svetu. On danas olakšava posao mnogim profesijama i drastično povećava produktivnost brojnim kompanijama. No, zašto su OpenAI i ChatGPT nastali baš u Sjedinjenim Američkim Državama, a ne u nekoj drugoj zemlji sveta poput Kine ili Rusije? Odgovor ne leži samo u resursima koji se ulažu u ovu oblast već i često zanemarenim vrednostima, načinu poslovanja i društveno-ekonomskim uslovima koji su zastupljeni u SAD-u.

Kina do današnjeg dana ima najveći broj registrovanih patenata u oblasti veštačke inteligencije, uz državnu politiku koja je postavila AI, zajedno sa čipovima, u centar svoje strategije za tehnološku supremaciju. Investicije ove države su u 2023. i 2024. godini prevazišle ukupno 25 milijardi dolara, što predstavlja visok stepen investiranja u svetskim okvirima. Ipak, način na koji je OpenAI globalizovao i demokratizovao pristup veštačkoj inteligenciji i omogućio korišćenje AI-a na bazi velikih jezičkih modela (LargeLanguageModels - LLM) baca senku na sve prethodno navedene brojke. SAD je postala lider u razvoju veštačke inteligencije zahvaljujući transparentnosti, slobodnom tržištu, konkurenciji i otvorenosti prema inovacijama, te je uspela da prestigne Kinu koja je u prethodnim godinama važila za lidera u ovoj oblasti. 

Jedan od ključnih razloga zbog kojih je OpenAI osnovan u SAD jesu vrednosti transparentnosti i otvorenosti. OpenAI je od svog osnivanja imao misiju da razvija i promoviše veštačku inteligenciju na način koji je dostupan čitavom čovečanstvu. OpenAI je učinio široko dostupnim neke verzije svojih AI modela, omogućavajući programerima, drugim kompanijama i istraživačima da koriste njihove resurse kako bi razvijali sopstvene AI aplikacije i na taj način dali svoj doprinos daljem razvoju ove tehnologije. Uz to, oni su svoju tehnologiju načinili globalno dostupnom svima koji žele da je koriste, čime je doprineo rastu globalne produktivnosti. 

Ovakvi, otvoreni, poslovni modeli podstiču saradnju, razmenu ideja, inovacije i takmičenje. Nasuprot ovom pristupu u kome se inovacija od svog začeća javno komunicira uz potragu za načinom da se ona demokratizuje i distribuira u što većem broju kanala i primena, postoje i zatvoreni sistemi, poput onih koji se često razvijaju u autoritarnim režimima i društvima. Oni ograničavaju pristup ovakvim naprednim inovacijama tržištu kao i široj javnosti.

Stoga, na drugom kraju spektra, u Kini, razvoj veštačke inteligencije je pod jakim uticajem vlade. Kineska vlada koristi AI tehnologije kako bi prvo razvila kapacitete sopstvenih teholoških giganata kao što su Baidu, SenseTime i ZiphuAI u nadi da će oni postati dominantne tehnološke sile u domenu veštačke intaligencije. U procesu njihovog uspona transparentnost je minimalna, kapaciteti se drže dugo pod velom tajne i najpre su namnjeni za lokalnu upotrebu. Ne samo da su istraživački podaci u većini slučajeva nedostupni međunarodnoj zajednici, već je i unutrašnji razvoj strogo kontrolisan od strane države. Ovakav sistem ne samo da ograničava napredak, već i obeshrabruje inovacije koje dolaze iz privatnog sektora i akademske zajednice, što se može videti u strukturi investicija, kada uporedimo podatke Kine i SAD-a. 

Naime, najsvežije brojke iz 2024. godine sugerišu da u kineskom AI sektoru broj privatnih kompanija i količina privatnih investicija su i dalje jako skromni, shodno veličini populacije i ekonomije. Sa 1944 registrovana AI preduzeća i očekivanim prilivom privatnih (Venture Capital - VC) investicija od 86 milijardi dolara Kina i dalje kaska za SAD kada ja uloga privatnog sektora u pitanju. SAD, iako imaju četvrtinu kineske populacije, beleže značajnije rezultate sa 9500 registrovana AI preduzeća i očekivanim prilivom privatnih VC investicija od 605 milijardi dolara, što je čak sedam puta više.

Ovi brojevi idu u prilog drugom značajnom faktoru koji doprinosi da češće kapitalne inovacije najpre nastaju u SAD-u, odakle odmah dobijaju globalnu odskočnu dasku. To je naravno dinamično i slobodno tržište kao i velika konkurencija. Kompanije poput Google-a, Microsoft-a, NVidia-e, kao i brojni startapovi konstantno se takmiče kako bi unapredili svoje AI modele i osvojili što veći broj korisnika širom sveta sa svojim inovativnim rešenjima. Ovakva vrsta utakmice, gde se kroz konkurenciju podstiče kreativnost i inovativnost u rešavanju dnevnih problema građana korišćenjem AI tehnologija dozvoljava dublju specijalizaciju kompanija i čini rešenja dosutupnijim, a izbor većim. Paralelno, veliko i dinamično tržište VC investitora opredeljuje stotine milijardi dolara za investicije u inovativne timove i kompanije obezbedjujući neophodno gorivo za napredak i opstanak najboljih.

Veliki broj zainteresovanih privatnih igrača daje Americi fleksibilnost da paraleleno, a bez centralnog plana ili očekivanja državnih struktura, testiraju najrazličitije tržišne pristupe, od kojih ċe mnogi propasti, a ostali isplivati i naučiti šta tržište želi i kako da tu potrebu servisiraju najefiksanije. Dodatno, tokom celog procesa građani i krajnji potrošači će uživati benefite svih tih poduhvata, dok će troškove neuspeha snositi privatni igrači, preduzetnici i investitori, koji su se “pogrešno opkladili”. 

U situaciji gde je država tako veliki akter i investitor, kao što je još uvek slučaj u Kini, neophodne gubitke kroz preduzetničke promašaje i neuspehe na kraju snosi država, odnosno društvo. Ovo postaje dodanto problematično kada se u kineski model uračuna i činjenica da se o neuspesima neće javno razgovarati, kako zbog straha od osude, tako i zbog cenzure. Ti procesi sve ove neuspele pokušaje čine još skupljim, jer su preduzetnički krugovi i šire društvo uskraćeni za period neophodnog sazrevanja i učenja kroz analizu grešaka prethodnih pokušaja. Ovakav, zatvoren, pristup Kinu košta višestruko, jer usporava učenje, poskupljuje investicije i izoluje kineske preduzetnike iz globalnih razgovora ograničavajući njih domet na tek neposredni region. Pojava OpenAI i platforme ChatGPT u SAD-u, a ne u Kini, zato nije veliko iznenađenje, već logičan događaja sled usled navedenih strukturnih faktora ova dva različita sistema.