Kada je upisao novinarstvo, verovatno nije ni sanjao da će jednog dana usred Evrope, gledati rat uživo. Umesto u redakciji, novinar BBC-a prethodne dane proveo je u na krovu zgrade u Lisičansku, gledajući kako kiša projektila pada na Severodonjeck- grad koji se nalazi na samo nekoliko kilometara od njega.
Kako kaže, granate su padale svakog minuta, na svaki kvadratni metar ovog grada. Ceo Severodonjeck bio je u plamenu.
Pročitajte još:
Zbog toga je i iz Lisičanska, grada u kome novinar boravi, život sasvim iščezao. Skoro da nema čoveka na pustim ulicama, jer ruske trupe mogu započeti napade svakog trenutka. Da je napad blizu oseti se i iz vazduha, koji je pun dima, prašine i ostataka zgrada porušenih u susednom Severodonjecku.
To potvrđuju i izjave guvernera Luganska, Sergeja Hajdaja, koji svakodnevno govori o tome kako je Rusija već uništila Severodonjeck i između redova poručuje, da će u slučaju žestoke ruske ofanzive ukrajinske snage možda morati da se povuku i iz Lisičanska.
Ali, nisu samo ova dva grada na nišanu ruske vojske. Nedavno je razoren još jedan omanji grad u blizini – Rubižne.
Gledajući iz Lisičanska u daljinu, novinar je primetio, da je od grada ostala samo mrlja na zelenom pejzažu. Mali grad je nestao – srušen do temelja.
Način na koji je ovaj gradić pao pre dve nedelje označava važnu promenu u načinu ratovanja Putinovih vojnika. Nestale su duge oklopne kolone, tenkovski i pešadijski napadi koji su bili zastupljeni u prvim mesecima rata, u korist artiljerijskih baraža velikih razmera – čak 1.500 granata dnevno je padalo u Rubižnu, što je onemogućilo bilo kakav ukrajinski otpor.
Novinar BBC-a misli da ista sudbina čeka i Lisičansk. Zbog toga se ukrajinske trupe ovog grada više nego ikada spremaju za mogući napad.
Kako bi se bolje upoznao sa situacijom, novinar je razgovarao sa Vladimirom, koji služi u izviđačkoj jedinici nacionalne garde.
„Ruske snage se prilagođavaju, prvo žestoko napadaju, a onda pešadijom „sravnjuju“ ono što ne mogu da unište iz vazduha“, kaže mu Vladimir.
Priča mu i onome što ga je snašlo u Rubižnu.
„Nije bio Marijupolj, ali je bilo prilično blizu. Bilo je veoma teško, mnogo gubitaka, mnogo borbi po ulicama. Bilo je i artiljerije, neverovatnom brzinom su uništavane kuće“, kaže Vladimir.
Dodaje da je upravo bombardovanje najveća noćna mora Ukrajinaca.
„Oni imaju mnogo više oružja. Mi ispalimo jedan metak, oni deset. Kada naš snajperista puca, oni granatiraju ceo grad. Dakle, to je u suštini snajperista sa jednim metkom, a od njih stigne kiša bombi. Zaista ih nije briga koliko municije koriste“, kaže Vladimir.
Kao i Vladimir, i ostali vojnici koji se bore u Donbasu na ukrajinskoj strani nisu neiskusni. Mnogi od njih su se borili protiv separatista koje podržava Rusija, a koji od 2014. godine pokušavaju da se otcepe od Ukrajine.
Ali, u ovoj novoj bici za region, oni se suočavaju sa nacionalnom vojskom – onom koja ima velike resurse i jaku opreme. Čak i iskusnim borcima, obim i priroda ruskog naoružanja koje se koristi je Donbas, ledi krv u žilama.
To je novinaru potvrdio gardista koji je želeo da ostane anoniman.
„To nije moj prvi rat. Ipak, prethodni je bio rovovski, tako da je ovog puta malo drugačije. Kada sam otišao u Rubižne video sam kako stvari stoje. Bilo je teško. Eksplozivne fragmentarne granate, oružje kalibra 82 milimetara“, kaže gardista.
Ipak, gardista se, kao i ostali Ukrajinci uzda u vojnu pomoć Zapada. Na periferiji Lisičanska, na ukrajinsku liniju fronta stigle su velike isporuke oružja. Tu su i haubice M777, koje je nedavno poslala australijska vlada. Od koga su stigle može da se zaključi i bez poznavanja ovog podatka – na njima su naslikani kenguri. Pored njih, stigli su i turski dron Barjaktari TB2, koje anonimni gardista ocenjuje kao trenutno najmoćnije oružje u posedu Ukrajine.
„Imamo nebo, nebo je naše. Dronovi mnogo pomažu. Stiglo je oružje i višecevni bacači raketa. Pitanje je vremena. Oslobodićemo Ukrajinu“, zaključuje gardista.
BONUS VIDEO: Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
