1
Dok zapadne zemlje razmatraju isporuku nove ture oružja Ukrajini, Rusija je donela odluku koja preti da ugrozi ne samo Ukrajinu, već i druge zemlje. U Rusiji je započela serijska proizvodnja najnovije interkontinentalne balističke rakete Sarmat, izjavio je Vladimir Degtjar, glavni direktor Državnog raketnog centra Makejev. U pitanju je jedno od najmoćnijih oružja Rusije, kojim su brojni zvaničnici već pretili evropskim zemljama, naročito Velikoj Britaniji.
Sarmat će sledećih 40-50 godina ojačavati borbeni potencijal ruske vojske i osigurati sigurnost Rusije, rekao je Degtjar i dodao da će „u sadašnjim geopolitičkim uslovima to oružje postati glavni faktor nuklearnog odvraćanja i jemstvo očuvanja mira“.
Rusija tvrdi da će nova raketa moći da napada mete i preko Severnog i Južnog pola i tako svladati neprijateljske odbrane od projektila.
Rusija je ranije objavila da je prvo lansiranje interkontinentalne balističke rakete Sarmat izvršeno 20. aprila te da je bilo uspešno. Do kraja jeseni planirali su da naprave i razmeste oko 50 ovih interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za nuklearne napade.
Šta je Sarmat?
RS-28 Sarmat je ruska super-teška interkontinentalna balistička raketa na tečno gorivo. Ona je poznata i kao „Satana II“, a proizvodi je biro za rakete Makejev od 2009. godine. Namera je bila da zameni R-36M IBCM u ruskom naoružanju.
Sarmat je jedno od šest novih ruskih strateških oružja koje je prestavio ruski predsednik Vladimir Putin 1. marta 2018. godine. RS-28 Sarmat je izvršio svoj prvi probni let 20. aprila 2022. godine, a nekoliko meseci kadnije potpisan je državni ugovor za proizvodnju i nabavku Sarmat strateškog raketnog sistema.
Rusi su navodno planirali da do kraja jeseni naprave i razmeste oko 50 ovih interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za nuklearne napade.
Testiranje rakete
Početkom 2017. godine, prototip projektila je napravljen i isporučen u kosmodrom Pleseck radi probe, ali je program testiranja odložen da bi se ponovo proverile hardverske komponente pre početkog lansiranja. Krajem 2017. godine, na kosmodromu Pleseck u Argangelskoj oblasti uspešno je izvršeno lansiranje rakete. Prema izveštaju, projektil je preleteo nekoliko desetina kolometara i pao je dometu testiranja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u martu 2018. godine u svom godišnjem obraćanju Saveznoj skupštini rekao da je počela aktivna faza tesitranja rakete. Ubrzo nakon toga, citiran je anonimni vojni izvor koji je rekao da su informacije o raketi Sarmat namerno procurile na Zapad.
Ministarstvo odbrane Rusije je 30. marta 2018. godine objavilo snimak na kojem se vidi kako Sarmat izvodi svoje drugo uspešno probno lansiranje na kosmodromu Pleseck. U decembru 2019. godine, tokomk izložbe savremenih sistema naoružanja u Centru za upravljanje nacionalnom odbranom, saopšteno je da je Sarmat sposoban za suborbitalni let od 35.000 kilometara.
Dizajn rakete
Kako se navodi, RS-28 Sarmat će biti sposoban da nosi oko 10 tona korisnog tereta, do 10 ili 15 lakih MIRV bojevih glava, neodređeni broj Avangard hipersoničnih kliznih vozila ili kombinacija bojevih glava i nekoliko protivmera protiv sistema balističkih raketa.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je ova raketa odgovor Rusije na američki sistem Promt Global Strajk.
Sarmat ima kratku fazu pojačanja, koja skraćuje interval kada će mogu pratiti sateliti sa infracrvenim senzorima, kao što je američki svemirski infracrveni sistem, što ga navodno čini težim za presretanje. Spekuliše se da bi Sarmat mogao da leti putanjom preko Južnog pola, potpuno imun na bilo koji trenutni odbrambeni sistem raketa i da ima spososbnost frakcionog ortibalnog bombardovanja.
Prema različitim izvorima, lansirne lokacije RS-28 treba da budu opremljene sistemom aktivne zaštite „Moriz“ dizajniranim da neutrališe prednost prvog udara potencijlanog protivnika ispuštanjem oblaka metalnih strala ili lopti koje kinetički uništavaju dolazeće bombe, krstareće rakete i bojeve glave ICBM na visinama od 6 kilometara.
PROČITAJTE JOŠ:
1
2
0
Kome su Rusi pretili Sarmatom?
Zbog aktuelnog rata u Ukrajini, Rusi se tokom ove godine nisu suzdržavali da svetu prete Sarmatom.
Krajem aprila na ruskom programu Rusija 1, voditeljka emisije „60 minuta“ Olga Skabejeva i poslanik Dume Aleksej Žuravljov govorili su o tome za koliko sekundi interkontinentalna balistička raketa Sarmat može da stigne do prestonica Velike Britanije, Nemačke i Francuske.
U pitanju su države koje snabdevaju Ukrajinu oružjem.
„Jedan Sarmat i to je to – postojala su Britanska ostrva, Britanska ostrva više ne postoje. Ozbiljan sa“, rekao je Žuravljov.
Voditeljka je tada navela da je vreme leta Sarmata od Kalinjingrada do Berlina 106 sekundi, od Kalinjingrada do Pariza 200 sekundi, a do Londona 202 sekunde.
U etru je prikazana grafika sa natpisom „Vreme leta raketa RS-28 Sarmat do prestonica zemalja koje Ukrajinu snabdevaju sa najviše naoružanja“.
Ovo, međutim, nije jedini slučaj kada je Rusija pretila Sarmatom. U junu ove godine direktor ruske državne svemirske agencije Roskosmos Dmitrij Rogozin zapretio je Sarmatom Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.
Rogozin je na Tviteru napisao poruku koja je izazvala veliku buru u javnosti, ali i izazvala sumnje u mogućnost eskalacije rata.
„To je ono za šta je dobar Sarmat? Neće da traži saglasnost za letenje od kukavičkih Bugara, osvetoljubivih Rumuna i Crnogoraca koji su izdali našu zajedničku istoriju, Kao i ostali, Šveđani“, napisao je Rogozin, koji neretko preti upotrebom nuklearnog oružja.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare